Najveći strahovi se obistinjuju na velikom platnu Cineplexx bioskopa uz odabrane horor filmove od 29. oktobra do 1. novembra. Karte su u prodaji! Misliš da možeš da pobegneš od Majkla Majersa? „Mi“ ti zvuči samo kao košmar koji ne može tebi da se desi? Misliš da uklete kuće ne postoje i da ništa ne može da probudi tvoje najmračnije strahove? Noću se nevolje prikradaju gradom, ali šta ako se ona najjezivija krije u vašem domu? Krajem sedamdesetih godina 20. veka, porodica Olmedo kupuje stan 32 u ulici Manuela Malasenja, u starom delu Madrida. Napuštajući malo provincijsko mesto krenuli su put prestonice koja im nudi prosperitet i život iz snova. Ali, postoji nešto što Olmedovi ne znaju: u stanu koji su kupili – nisu sami. Neobjašnjive pojave koje ih prate u stopu uskoro će im ugroziti živote...

Najmoderniji bioskop u regionu, Cineplexx Galerija Belgrade će ekskluzivno organizovati Dane srpskog klasičnog filma, u okviru kojih će biti prikazana najveća ostvarenja domaće kinematografije. Na velikom platnu novootvorenog Cineplexx bioskopa će biti pušteno sedam restauriranih naslova jugoslovenske kinematografije u periodu od 30. oktobra do 5. novembra. Kao što je za Amerikance čuvena Terminatorova: ,,Vratiću se” ili Klarka Gebla: ,,Iskreno, draga, baš me briga” (Prohujalo s Vihorom), za nas su: ,,Vozi, Miško!”, ,,I tata bi, sine”, ,,Đura će ti oprostiti što te je tukao”, ,,Da se ja pitam, ja bih proterao autobus ovuda“, ,,A zvala se sasvim obično: Jagodinka Simonović“ i mnogi drugi filmski citati. Činjenica je da su biseri sa velikog platna odavno postali deo rečnika današnjice.

Počev od ovog četvrtka, 22. oktobra, pa zaključno sa narednom sredom poštovaoci i ljubitelji ovdašnjeg filma na repertoaru Sale srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani biće u prilici da po povoljnoj ceni pogledaju još tri recentnija ostvarenja sa ovih prostora - kao i dosad, jedan srpski dugometražni film, jednu manjinsku srpsku koprodukciju i jedan celovečernji dokumentarni film. Reč je o filmovima Koste Ristića, Barbare Vekarić i Miloša Škundrića, a nastanak sva ta tri naslova podržao je Filmski centar Srbije. Banditi u potrazi za mamom je prvenac reditelja Koste Ristića na planu dugometražnih igranih ostvarenja. Sinopsis Bandita… glasi: Dok tragaju za mamom koja ih je napustila Kristijan, Edi, Emran i Sunita ulaze u svet ulice, gde nalaze slobodu. Postaju deo ulične džeparoške bande oko koje se za prevlast bore Buca i Emanuel Baljea.

Na devetom izdanju filmskog festivala GoetheFEST, koji se ove godine održava od 29. oktobra do 4. novembra pod sloganom „Novo vreme, novi svet”, biće prikazano sedam filmova, od kojih će šest imati srpsku premijeru. Svi filmovi će biti prikazani besplatno na onlajn platformi mojoff.net, i biće potom dostupni za gledanje tokom 24 sata od vremena navedenog u programu. Festival će, u četvrtak 29. oktobra u 18h, otvoriti ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je na nominovan u čak 11 kategorija za Nemačke filmske nagrade, a pored nagrade za najbolji igrani film, osvojio je i priznanja za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur).

Festival italijansko-srpskog filma otvoren je zvanično u Jugoslovenskoj kinoteci uz prisustvo medija i visokih zvanica. Tom prilikom prikazan je film “Izvinite? Alberto Sordi“. Reč je o biografskom televizijskom filmu koji govori o dvadeset godina života Alberta Sordija, od samih početaka do sticanja slave. U znak sećanja na ovog rimskog glumca u holu Kinoteke je priređena i izložba fotografija posvećena pojedinim trenucima iz njegove izuzetno dugačke karijere, koja se od 19. oktobra može pogledati u Muzeju jugoslovenske kinoteke (Kosovska 11).

Sinoć su svečano zatvoreni Niški filmski susreti dodelom nagrada najboljim glumcima, a drugi put u istoriji festivala nagradu “Car Konstantin” dobio je glumac koji nije završio glumačku akademiju, Vladimir Gvojić (prvi je bio Pavle Vuisić). Gvojić je ovo glumačko priznanje dobio za ulogu Saleta u filmu Jedan sasvim normalan dečko A.S. (25). Obrazloženje žirija je glasilo: “Igrati mlade mangupe je već mnogo puta odigrano, ali on donosi beogradski asfalt u najlepšem duhu: beskompromisno, šarmantno i sa stilom, igrajući se igre života i smrti, tražeći sopstveni identitet, ali i identitet okruženja, zatočen u brutalnu arhitekturu života, koji nije birao. Suptilnim tumačenjem lika uspeva da svu tragičnost uvede laganim, nenametljivim sredstvima.”

<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..