Novi film Alekseja Balabanova „Morfijum“, koji će otvoriti ovogodišnji FEST je snažan i okrutan film zasnovan na priči Mihaila Bulgakova „Beleške mladog lekara“. Bulgakov je, pre nego što je postao uvaženi pisac, bio seoski doktor, i mnogo toga opisanog u knjizi je i sam iskusio, uključujući i tešku zavisnost od morfijuma.
Srećom, doktori i njemu bliske osobe u njegovom rodnom Kijevu, uspele su na vreme da mu pomognu da se odvikne od zavisnosti. Nakon ozdravljenja Bulgakov se posvećuje pisanju i piše dela „Belogardejci“, „Majstor i Margarita“, ali i „Morfijum“ - autobiografsku hroniku o laganoj destrukciji.
Scenarista filma Sergej Bodrov iskombinovao je priče „Morfijum“ i „Beleške mladog lekara“ i napisao scenario u čijem je centru mladi doktor Poliakov koji odlazi da radi u bolnici u provincijskom gradu. Jednog dana boreći se za život pacijenta, dovodi sopstveni život u opasnost. Uspeva da se spasi zahvaljujući moćnoj injekciji morfijuma, ali se istovremeno stavlja u rizik da i sam postane zavisnik.
Režiser Aleksej Balabanov, čiji će film otvoriti ovogodišnji FEST, podelio je sa nama neka iskustva sa snimanja „Morfijuma“:
Na koji način umetnik uspe da razume kako izgleda biti zavisnik i kako tačno artikuliše ta osećanja i iskustva u filmu?
Na razne načine. Glavna stvar su sopstvena iskustva. Hteo sam da napravim film o brilijantnom čoveku, čiji život kreće nizbrdo.
Napravili ste film o doktoru u kome je njegov rad predstaviljen veoma realistično. Kako ste to uspeli?
Snimali smo pravog hirurga. Porađao je bebu, izveo je amputaciju i traheotomiju. Gledalac na filmskom platnu gleda ruke pravog doktora. A Leonida Bičevina, koji igra glavnu ulogu, gledate u krupnom planu.
Davanje injekcija u filmu je takođe pravo.Sa morfijumom?
Ne... Imali smo stručnog konsultanta na snimanju koji je kontrolisao situaciju. Koristili smo prave hirurške instrumente i dezinfikovali ih na način na koji se to zaista i radi.
Na kraju Poliakov ne mari gde se bode, ubada iglu bilo gde, direktno kroz svoju prljavu odeću.
U tim slučajevima koristili smo iglu specijalno napravljenu za nas, koja se uvlači- pri ubodu ona automatski nestaje. Ali kad god je koža u kadru, inekcija je prava.
Šta ste hteli da kažete ovim filmom?
Ne pokušavam da učim ljude, da ih stavim na pravi put. Govorim im šta vidim i šta znam, ali ne verujem nikome i ni čemu. Niti je „Morfijum“ o drogama, niti sam imao nameru da film bude kampanja protiv droge.
O čemu je onda zapravo?
Neka svako dođe do svog zaključka. Bulgakov je napisao autobiografsku knjigu, „skinuo se sa igle” na vreme i spasao. Ali to je redak slučaj. Kraj ovog filma je mnogo realističniji: život talentovanog čoveka ide nizbrdo sve dok ne dodirne dno. A to se često događa u životu. I ne samo zbog droge. Mnogo je iskušenja oko nas.
Kako se odupreti?
Kako bih mogao znati? Ne tražite od mene odgovor na ovakva pitanja. Ja sam uradio svoje. Snimio sam film. A vi idite i pogledajte ga.
