Događaji u Južnoj Americi u protekle dve decenije predstavljaju najradikalniju alternativu/kontratežu globalnom kapitalističkom poretku posle pada Berlinskog zida.
Dok u najrazvijenijim kapitalističkim zemljama vlada ideologija bezalternativnosti kapitalizma ili neoliberalne utopije, i dok u post-socijalističkim zemljama vladaju antikomunistički sentimenti i nade u uspostavljanje "normalnog" kapitalizma nakon trnovitog puta tranzicije, borba koja se vodi u Južnoj Americi pokazuje da ideje klasne politike, socijalizma i radničkog samoupravljanja nisu mrtve, i da i dalje predstavljaju legitimnu i realnu alternativu globalnom kapitalizmu. Ova borba se vodi ne samo protiv lokalne buržoazije, političara i vojne elite - već protiv njihovih mnogo moćnijih saveznika - neokolonijalnih težnji SAD koje su tokom čitavog 20. veka agresivno opstruirale demokratske procese u južnoameričkim zemljama, i neoliberalne ofanzive finansijskih institucija poput MMF-a i Svetske Banke. Uspostavljanje levih vlada i masovno preuzimanje fabrika i preduzeća od strane radnika pokazuju da je otpor globalnom kapitalu moguć u sred njegove najžešće ofanzive.
Budući da je izveštavanje o važnim događajima u Južnoj Americi odsutno u srpskim medijima, odlučili smo da prikažemo filmove The War On Democracy, The Revolution Will Not Be Televised, i The Take, i započnemo razgovore na temu južnoameričkog otpora kapitalizmu i imperijalizmu i perspektiva radničkog organizovanja u Srbiji.
Petak, 12.02.2010. u 19h
The War on Democracy (John Pilger, 2007) se bavi političkom situacijom u zemljama Latinske Amerike, i naročito istražuje istorijsku ulogu SAD u tim zemljama. Kroz arhivske snimke i svedočenja nekih od aktera, film donosi priču o borbi naroda Latinske Amerike protiv siromaštva i rasizma, i priču o intervencionističkoj politici SAD u zemljama koje su bile njeni nosioci. Na primerima El Salvadora, Nikaragve, Gvatemale, Čilea, Bolivije, u najkraćim crtama se opisuje licemerje i brutalnost politike kojom se u poslednjih 50 godina sputavala borba naroda Latinske Amerike, a posebnim osvrtom na skoriju istoriju i trenutnu situaciju u Venecueli postavljaju se pitanja o budućnosti te borbe.
Subota, 20.02.2010. u 18h
The Revolution Will Not Be Televised (Kim Bartley i Donnacha Ó Briain, 2002) je film o Ugu Čavezu, izabranom predsedniku Venecuele od 1998. godine, i o državnom udaru, podržanom od strane vlade Sjedinjenih Država, koji mu je na kratko uskratio vlast. On je podržan od strane radničke klase Venecuele, a protivnici su mu moćna struktura, pre svega magnati naftnih kompanija, koji bi ga rado videli uklonjenog. Dva nezavisna filmska stvaraoca bili su u predsedničkoj palati 11. aprila 2002, kada je nasilno udaljen sa položaja. Oni su takođe bili prisutni i 48 sati kasnije, kada se sa zadovoljnim saradnicima vratio na vlast. Njihovi snimci beleže verovatno najkraći državni udar u istoriji. Oni govore o političkom nametanju i o portretu čoveka kojeg Wall Street Journal označava kao „najveću glavobolju Vašingtona“ - posle večite, Kube.
Subota, 27.02.2010. u 18h
The Take (Avi Lewis i Naomi Klein, 2004) prikazuje priču o borbi bivših radnika fabrike automobila “Forja” da preuzmu i zadrže fabriku koju je bivši vlasnik napustio usled ekonomskog kolapsa Argentine u 2001. Ova priča, sama za sebe, ne predstavlja izuzetak – početkom ekonomske krize 2001. već je 200 argentinskih fabrika i preduzeća preuzeto od strane radnika – a među njima su i privatne škole i klinike. Pod parolom “ocupar, resistir, producir!” (preuzimanje, otpor, proizvodnja!) radnici vode tešku bitku protiv bivših vlasnika, suda, policije i političara – to je konstantna borba koja se ne završava preuzimanjem i pokretanjem proizvodnje.
Kontekst galerija, Centar za kulturu Stari Grad,
Kapetan Misina 6a
