U susret 17. po redu izdanju festivala Beldocs, koji počinje sledeće srede 22. maja u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, predstavljamo međunarodni takmičarski program, koji je sačinjen od deset izuzetnih, pažljivo odabranih naslova smelih autora koji polažu temelje nekog novog panteona dokumentarne kinematografije. „Sa fokusom na mlade autore i sveže, nove izraze, međunarodna takmičarska selekcija, jednostavno rečeno, predstavlja ono najbolje od dokumentarnog filma danas. Ovi hrabri, urgentni i pre svega moćni filmovi predstaviće nam stvari koje prosto moramo da vidimo“, rekao je Igor Stanojević, selektor festivala Beldocs.

Ruski dokumentarni film Blato (Mud) Ilje Povolockog vodi nas u staro blatno lečilište na jugu Rusije. Dok u blizini besni rat, ovaj mikrokosmos čini se netaknutim, ali ipak tamni odjeci razaranja podmuklo se uvlače se kroz pore. Blatnim ritualima i kupanjem u lekovitoj vodi guše se potencijalni nemiri, a detaljnim birokratskim nadzorom utišavaju buntovni pojedinci.  Ovo ostvarenje pruža nemilosrdan pogled na mesto koje postaje alegorija savremene Rusije.

U dokumentarcu Porodica na određeno vreme crnogorski reditelj Sead Šabotić traga za junakom svog filma. Na putu gubi se u izolovanim selima, a filmska priča pretvara se u alegorijsko putovanje kroz nepoznato.  

Pseći snovi (Dreaming Dogs) Else Kremzer i Levina Petera prati gomilu lutalica – sedam pasa  i jednu ženu koji skrivajući se od totalitarne vlasi lutaju kroz divlje pejzaže zabačenih, ruiniranih delova Moske. U ovom dokumentarcu, snimljenom iz ugla životinja, počinju da se zamagljuju obrasci međusobne zavisnosti i ukroćivanja.  

Izraelski dokumentarac Cipora i Rahel nisu mrtve (Tzipora and Rachel Are Not Dead) Hadar Morag je priča o traumi, dugo potiskivanom bolu i potrebi da se on njemu progovori. Rahel uspeva da ubedi svoju sestru Ciporu da napusti psihijatrijsku bolnicu  i preseli se kod nje. Zajedno, one preispituju i dekonstruišu jezik, kako verbalni tako i filmski, sve dok ne počnu da ga koriste kako bi izrazile tišinu, zaborav, disocijaciju, crnu provaliju traume, ono čega ne mogu da se sete i ujedno ne mogu da zaborave.

Kineski dokumentarni film Dosadni dani i noći (Tedious Days and Nights) Gua Ženminga prati lutajućeg pesnika Zengova koje se posle trideset godina vraća u svoje rodno mesto na jugu Kine. Dva prijatelja posećuju pesnika i on im razotkriva svoju staru, skrivenu ranu. Zengov život se, usled njegove uloge u demokratskom pokretu 1989. godine, potpuno promenio. Film beleži njegove kišne noći, borbu sa osećajem praznine i koprcanje u beznađu.

Francuske rediteljka Sara Majegol se u filmu Kumva (Kumva - Which Comes from Silence) vraća u prostore svoga detinjstva i  beleži sećanja ljudi koji su kao deca preživeli genocid nad Tutsijima 1994. godine. Njihove zamagljene priče o izgubljenom detinjstvu sudaraju se sa sećanjima njihovih roditelja koji su predugo ćutali. Dajući oblik mrtvima i praveći most između prošlosti i sadašnjosti, autorka istražuje temu sećanja.

La Reine Nikole Klingera je filmski esej o ljudima i biljkama, kao isceliteljima i glasnicima. Priča prati starog boema koji živi na jugu Francuske i proizvodi esencijalan ulja. Iza njega je buran period, koga se još uvek nije oslobodio. I pored toga, on je ujedinio lokalnu zajednicu, postao učitelj i inspiracija mnogima. Ponekad se pita da li je to sve što želi od života.

Sunčani sat (Sundial) Lis Nimik je oniričko filmsko putovanje kroz estonsku seosku sredinu. Na 16mm traci, film beleži suživot ljudi i drugih bića koji su kreirali mikrokosmos, odbacujući arogantnu doktrinu o ljudskoj superiornosti.

Francuski dokumentarac U tišini i galami (In Silence and Clamour) Klemana Rusijea i Adrijena Mosaza beleži svakodnevicu Klemans i drugih koji su utočište od nasilnog sveta pronašli u psihijatrijskoj klinici. Voz u kojem žive je stao i ne ide nigde. Ali nigde je dragoceno mesto: velika, prelepa zgrada sa zidovima od kamena obraslim bršljanom, koja se otvara prema poljima, nebu i potpunoj tišini.

Opservacioni dokumentarac Ustati noću (Rising Up At Night) (Nelson Makengo), portretiše zajednicu koja se suočava sa prirodnom katastrofom: Kinšasa i njeni stanovnici su u mraku. U nadi, razočaranju i pobožnosti, čekaju i bore se za svetlo.