Film Stanci je nemačka drama iz 2010. godine koja rasvetljava problem „zločina iz časti“ u turskoj porodici koja živi u Nemačkoj. Film je osvojio preko 25 prestižnih filmskih nagrada.

Između ostalih Best Narrative Feature na Tribeca Film Festival, nagradu za najbolje ostvarenje na 37. Ghent Film Festival u Belgiji, European Parliament’s Lux Prize i bio je nemački kandidat za Oskara. „Stranci“ su debitantsko rediteljsko i producentsko ostvarenje poznate televizijske glumice Feo Aladag, a glavnu ulogu tumači Sibel Kekili koja je od porno glumice stigla do glavne uloge u filmu Fatiha Akina „Glavom kroz zid“. Za ulogu Umaj dobila je najveće nemačke filmske nagrade, kao i nagrade na festivalima u Marakešu, Nirnbergu i Trajbeka festivalu u Njujorku.


Reč reditelja:

Moje primarno interesovanje su ljudski odnosi, kao metafora za sve ostalo u životu: politiku, moral, socijalna pitanja i mnogo toga. Pre šest godina moja pažnja je bila usmerena na seriju  „zločina iz časti“ koja su bila počinjena u Nemačkoj nad ženama koje su jednostavno pokušavale da oslobode sebe od porodičnih i društvenih ograničenja. Pored saradnje sa organizacijom Amnesty International, za koju sam režirala nekoliko spotova, provela sam takođe dosta vremena samostalno istražujući tu temu. Kada je moj rad za njih bio završen, postojalo je još uvek nešto u meni što nisam mogla da jednostavno napustim. Pokušala sam da shvatim šta je to i jedna ključna slika počela je da mi se vrti u glavi: slika produžene ruke, ruke koja nam omogućava da premostimo svaku prepreku i odlučila sam da napišem priču o neverovatnoj tragediji i propuštanju prilika koje nas vode jedne prema drugima. Zapitala sam se šta je to što definiše naše odnose u našim različitostima i čini da zatvaramo našu ljubav zbog nekih uslova, umesto da naše sličnosti budu jače od sila koje nas razdvajaju.

Ovaj film nije reprezentativni portret jedne etničke grupe i sigurno nije recept kako upravljati nečijim životom. Film želi da stvori realnu mogućnost razumevanja. U njemu postoji nada. Film ne želi da upire prstom i postavi jedno po jedno rešenje konflikta. To nije moj posao kao reditelja. Ja sam zabrinutija oko postavljanja pitanja i davanja gledaocima osećaja nade. Iako priča preuzma tragičan kurs važno mi je bilo da je učinim jasnom publici i pokažem koliko blizu karakteri dolaze do mogućeg pomirenja i koliko im je teško da ih na kraju prevaziđu. Ne postoje pobednici u zločinu iz časti. Iako sa strane može izgledati kao da je porodična čast vraćena, mnoge porodice se raspadaju kao rezultat toga.

Priča o Hatun Sürücü * je jedan od nekoliko slučajeva u medijima koji sam istraživala i to je sigurno zločin iz časti koji je imao najveću pažnju u nemačkim medijima poslednjih godina. Istraživala sam nekoliko takvih slučajeva koji su se desili u Nemačkoj ili drugim delovima sveta. Imali su isti obrazac i na neki način su pronašli svoje mesto u scenariju. Bila sam zabrinuta oko predstavljanja konflikta. Trudila sam se da to uradim kao autentičnu, univerzalnu priču, bez moralnih osuda u priči u kojoj možemo da saosećamo sa karakterima, njihovim konfliktima i tragedijama.

* Hatun Sürücü (17.01.1982 - 07.02.2005. Berlin), devojka kurdskog porekla rođena u Nemačkoj čija je porodica poreklom iz Erzuruma u Turskoj. Njen mlađi brat ubio ju je u 23. godini kao čin zločina iz časti. Hatun se razvela od rođaka za koga je bila primorana da se uda u 16. godini i viđala se sa nemačkim mladićima. Njeno ubistvo pokrenulo je lavinu rasprava o prinudnim brakovima u muslimanskim porodicama.


Činjenice i zvanični podaci:

Prema izveštajima UN-a, svake godine bar 5.000 devojaka i žena u 14 zemalja su žrtve onoga što nazivamo „zločin iz časti“. Ali se pretpostavlja da su brojke mnogo veće ako se uzme u obzir da samo mali procenat ovakvih slučajeva bude procesuiran, jer je ovakvo ubistvo često ocenjeno kao nesrećan slučaj i samoubistvo. Tome doprinosti i činjenica da je ovakav zločin prihvaćen među porodicom, rođacima, prijateljima i da čak i policija pred njim zatvara oči. U prilog tome ide i podatak da u ruralnim područjima žene često nisu registrovane u knjigama rođenih, tako da njihov nestanak ne izaziva nužno i pažnju. Zločini i ubistva iz časti su u isto vreme i kršenje ljudskih prava i u muslimanskim i ne-muslimanskim kulturama, nezavisni su od društva i etničke pripadnosti. Zemlje u kojima su žene izložene posebnom riziku su Pakistan, Jordan, Avganistan, Irak, Liban, Izrael-Palestina i Turska. Iako se većina ovakvih zločina događa u islamskim zemljama, to nije eksplicitno religiozni fenomen. Takođe, zločini iz časti nisu ograničeni samo na islamski svet, oni se dešavaju i u zemljama kao što su Brazil, Ekvador, Indija, Kina i Italija.  Postoje u mnogim evropskim zemljama među prodicama emigranata. Zločini iz časti dešavaju se najčešće u patrijarhalnim društvima. Do 18. veka ovaj fenomen zabeležen je u Škotskoj, Severnoj Africi, Aziji.


Trejler možete pogledati preko linka: http://youtu.be/1m8NMvXFXW4


Projekcije filma „Stranci“ su od 19.00 i 21.00 u DKC-u.