“Gram, kilogram, tona” je dokumentarno-igrani film o mehanizmima organizovanog regrutovanja maloletnika u trgovinu drogama u Srbiji. Dvanaest mladih sagovornika, koji su na izvršenju kazni za ova krivična dela, govori o svojim sudbinama i donosi priču o ulasku u taj začarani krug iz koga se teško nalazi izlaz.
Uz štićenike Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu i Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, kockice mozaika ove teške teme upotpunjuju intervjui sa ekspertima, igrane rekonstrukcije i dokumentarno-arhivski zapisi.
Ovo je ujedno i bolna priča o raspadu jedne države, slomu srednje klase, moralnih vrednosti i onome što je gradjane Srbije zadesilo u teškoj tranziciji koja traje i dalje. Ta tranzicija izražena je i kroz priču o piramidi trgovine narkoticima koja ide od ulične prodaje droge na grame, razvija se u prodaju na kilograme kroz stvaranje mreže ulične prodaje (kakvu je stvorio Zemunski klan) i kulminira prodajom na tone, karakerističnom za narko kartele.
I dok prolazimo kroz tranziciju - situacija na ulicama Srbije je ista: prodaje se najjeftinija droga u regionu. Nedostatak adekvatnih odgovora na problem zloupotreba maloletnika je sve češći, jer je Zakon prema njima blaži, a građani se samorganizuju u udruženja koja se bore protiv trgovaca narkoticima, kao što je “Sveti Sava”.
Sa iskustvom autora koji je imao taj čudesni flash filma "Vidimo se u čitulji" koji je negde aktuelan i posle dvadeset godina, prihvatio sam ideju da se vratim u priču o organizovanom kriminalu. Mnogo mi je više hrabrosti i radoznalosti bilo potrebno za priču o dostupnosti droge maloletnicima. Jer pored nekih stvari prolazimo svakodnevno, ali svesno ili nesvesno žmurimo ispred činjenica. Saznanja koja smo u otkrili u istraživanju bila su više nego šokantna. Mene je, kao roditelja tri ćerke u kritičnim godinama, dodatno porazilo saznanje o tome koliko se starosna granica za prosečnog konzumenta droge spustila - na svega 14 godina. Ali informacija koja me je zakucala za stolicu je da najmladji registrovani korisnik heroina u Lazarevcu ima 12 godina. Motivaciju i rediteljsku viziju za ovu temu nažalost nisam dugo tražio. - Janko Baljak, reditelj
PRODUKCIJA I AUTORI:
Dokumentarno-igrani film “GRAM, KILOGRAM, TONA”, nastao u produkciji Monte Royal Pictures, traje 63 minuta i rađen je u HD formatu.
Scenario i režiju potpisuje Janko Baljak, producent i koautor je Bojana Maljević, a izvršni producent Bojan Maljević. Direktor fotografije je Tatjana Krstevski, montažer - Aleksandra Milovanović, dizajner zvuka - Igor Perović, a snimatelj tona - Milan Stojanović.
UČESNICI:
Uz dvanaestoro štićenika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu i Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, u filmu glavnu ulogu ima naturščik Višeslav Ajdanić, kao svedok.
OSTALI SAGOVORNICI:
Stevan Dojčinović - novinar i urednik CINS i OCCRP; Goran Petrović – načelnik Resora državne bezbednosti u vreme Vlade dr Zorana Đinđića; Ružica Veselinović - predsednica Udruženja građana za borbu protiv narkomanije - Novi Sad; Zoran Branković - osuđenik, KPZ Sremska Mitrovica; Lambe Đorejlijevski - šef Odseka za prevenciju narkomanije MUP - Grad Beograd; dr Dragan Milivojević - psihijatar i psihoterapeut, stručnjak u oblasti lečenja bolesti zavisnosti; Mile Novaković - penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije Srbije; Miloš Vasić - novinar i suosnivač nedeljnika „Vreme”; dr Zlatko Nikolić – kriminolog, Institut za kriminološka i
sociološka istraživanja; predsednik Udruženja građana - „Sveti Sava” iz Lazarevca; član Udruženja građana - „Sveti Sava” iz Lazarevca.
Film “Gram Kilogram Tona” realizovan je u okviru projekta Evropske unije “Jačanje medijske slobode u Srbiji”, uz podršku Ministarstva kulture, Ministarstva pravde i Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije.
Stavovi izneseni u filmu predstavljaju stavove autora ili sagovornika i ni na koji način ne predstavljaju stavove Evropske unije.
