Sedmo izdanje filmskog festivala Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra, na dve lokacije: u Dvorani Kulturnog centra Beograda i, po prvi put, u Domu omladine. Festival će ove godine svečano otvoriti naš proslavljeni glumac Miki Manojlović.
Tokom šest festivalskih dana, publika Slobodne zone imaće priliku da vidi 40 filmova o najaktuelnijim društvenim i političkim temama iz celog sveta. Biće to još jedna prilika za upoznavanje i razgovore sa autorima u sjajnoj festivalskoj atmosferi.
Slobodnu zonu otvaramo novim ostvarenjem iranskog reditelja Džafara Panahija, koji je pravosnažno osuđen na 6 godina zatvora i 20 godina zabrane rada, jer veruje da čovek može i ima pravo da menja i preispituje sistem u kome živi, a ne samo da mu služi. Prošvercovan u kolaču, na USB stiku, Ovo nije film je svojevrsna afirmacija života, ljudskog duha i potrebe za stvaranjem.
Kao i svake godine, na programu će se naći najvažniji angažovani filmovi iz ovogodišnje festivalske ponude: Black power mixtape 1965-1970, Bombay Beach, Crvena kapela, dobitnici nagrada na najznačajnijim festivalima širom sveta poput: Zaustavljen na putu, Deponija, Zidovi i Oproštaj krvi.
Najveći i najvažniji švedski festival dokumentarnog filma Tempo predstaviće u okviru linije Tempo u Beogradu najbolja ostvarenja savremene švedske dokumentarne produkcije. U prisustvu autorki i autora, publika će imati priliku da pogleda naslove kao što su Ljubav u doba rata, Pokajnici, Moje srce tame i Zov krvi.
U goste dolaze i diplomci prestižne Londonske nacionalne filmske škole, predvođeni Srđanom Kečom, jednim od prethodnih selektora Slobodne zone, koji će se publici predstaviti filmom Pismo ocu.
Ove godine festival je bogatiji za nekoliko pratećih programa.
Vidimo se u čitulji, Janka Baljka, Poludeli ljudi Gorana Markovića i Marble ass Želimira Žilnika svakako su među najznačajnijim dokumentarnim filmovima u poslednje dve decenije kod nas, nastali uz pomoć Fonda za otvoreno društvo, koji ove godine obeležava 20 godina rada u Srbiji. Prikazivanje ovih filmova je odličan povod da se promisli pod kojim uslovima kultura podstiče promene i stvara prostor za slobodne izbore i kvalitetan razvoj društva.
Rad Balkanskog dokumentarnog centra i novi konkurs za dokumentariste iz regiona promovisaće nam Martička Božilova, direktorka BDC-a i jedna od najeminentnijih producentkinja dokumentarnih filmova na Balkanu.
Svoj doprinos razumevanju aktivizma u digitalno doba ponudiće ekipa filma THE REAL SOCIAL NETWORK - kolektiv The Kitchen Sink iz Londona, koji će održati radionicu o novim vidovima protesta širom sveta.
Na promotivnim materijalima Slobodne zone nalaze se radovi dvoje mladih autora, Milice Drakulić i Antoan Stefana Šojata. Njihovi radovi izabrani su kao najbolji među više desetina radova srednjoškolaca širom Srbije, koji su poslali svoj kreativan odgovor na temu SUTRA - moto ovogodišnje Slobodne zone.
Kao i svake godine, Slobodna zona će dodeliti nagradu publike i otkupiti televizijska prava za nekoliko najboljih filmova sa festivala. Po treći put za redom uručićemo i nagradu za publiku za najbolju filmsku kritiku jednog od prikazanih filmova.
Održavanje ovogodišnjeg festivala ne bi bilo moguće bez značajne podrške Farmakom koncerna i Fonda za otvoreno društvo. Festival su podržali i: Rekonstrukcija Ženski fond, Ministarstvo kulture RS, Opština Stari grad i Francuski institut.
Karte za festival se nalaze u prodaji na biletarnicama Dvorane Kulturnog centra Beograda i Doma Omladine. Cena pojedinačne karte je 200 dinara, dok se karte za reprizne termine prodaju po ceni od 150 din.
Svi filmovi i njihovi autori u „Slobodnu zonu“ donose lične dileme i dileme sveta u kome živimo, bave se prošlošću i krivicom, kao i velikim radostima malih, običnih ljudi. Poput nas. Njihov zalog za budućnost su njihovi filmovi. U jednom od njih neko kaže da je možda najbitnije da naučimo da budemo ono najbolje što možemo biti.
Zauzmite mesto u SLOBODNOJ ZONI. Vidimo se SUTRA!
Više informacija o programu i filmovima možete pronaći na adresi
www.freezonebelgrade.org
