Za poslednji koncert u nizu serijala French Connection Border Line Sessions-a spremna je posebna poslastica. Tako da će na koncertu 14. decembra 2009. u renoviranoj sali Doma omladine zajedno sa domaćinom Dvojcem Bez Kormilara nastupiti francuski umetnik Erik Truffaz.
Erik Truffaz je rođen 1960. Odrastao je u provinciji Gex, regiji gde se Volter bavio svojom trgovinom idejama. Već sa 8 godina otkriva zadovoljstvo scene na koju izlazi s ocem koji svira saksofon. Sa 14 elektrifikuje svoju trubu i kupuje vah-vah pedalu. Tako u mladim godinama počinje njegov muzički razvoj. Svirao u Montreux-u sa brazilskom grupom Cruseiro do sul u pratnji Benoit Corboz-a i Hugo Fatoruso-a.Dobitnik je nagrade žirija na konkursu Defance grada Pariza, kao i ekskluzivni potpisnik za izdavačku kuću Blue Note. Izdao je 12 albuma na ovoj čuvenoj etiketi, od čega četiri sa Truffaz Quartet-om (Marcello Giuliani, Patrick Muller, Marc Erbetta): The Dawn, Bending New Corners, The Walk of the Giant Turtle, Arckhangelsk na kojima se pojavljuju i gosti: reper-pesnik Nya i pevači Ed Harcourt i Christophe.Osnovao je Ladylend Quartet (Michel Benita, Manu Codjia i Phillipe Garcia) koji radi sa pevačem Mounir Troudi-jem. Anouar Brahem je pozvan da snimi duo za prvi album ove grupe pod nazivom Mantis.
{youtube}uIZzJGqyjkY{/youtube}
Od 2003. Erik Truffaz je privilegovan učestvovanjem u Harald Hearter Band-u, rame uz rame sa Joe Lovanom, Dewey Redman-om, Chris Potter-om i, na žalost, pokojnim Michael Beacker-om, koji je svojevremeno u intervjuu za nemački Jazzthing izjavio da je Erik jedan od tri trubača s kojima najviše voli da svira. Druga dva su Roy Hargrove i Rendy Brecker! Cite de la musique ga je angažovao da napiše muziku za film koja se izvodila uživo tokom projekcije. Sa Ladyland Quartet-om pravi seriju legendarnih koncerata u Parizu sa Michel Portal-om i Julien Loureau-om. Komponovao je za nacionalni orkestar iz Lilles-a delo koje povremeno i izvodi sa njima kao solista. Pojavljuje se redovno i na nastupima Pierre Henry-a, oca elektroakustične muzike. 2008. izdao je čak tri albuma: Benares, snimljen u Kalkuti, Paris (duet sa Sly Johnson-om) i Mexico, rezultat muzičkog ping-ponga između Erika i Murcof-a.
Dvojac Bez Kormilara je producentsko-kompozitorski tandem (Dušan Petrović – saksofoni, flauta, bas, kontrabas i Boris Mladenović gitara, sempleri, kompjuter) koji je već duži niz godina zapravo proširen na tri člana: pored Borisa i Dušana tu je i Fedja Franklin, bubnjar i perkusionista bez kojeg se više ne mogu zamisliti nastupi i snimanja Dvojca Bez Kormilara. Od svog nastanka Dvojac Bez Kormilara pokušava da na jednom mestu u vremenu i prostoru putem kombinacije savremene tehnologije i tradicionalnog improvizovanog muziciranja ljudima koji su se tu zatekli ponudi pogled u (muzičku) prošlost i budućnost koje stoje iza odnosno ispred tog trenutka. Kombinujući semplovane stare jazz majstore, uvodeći trendi klupske ritmove i preko toga improvizujući sa gostima - muzičarima, DJ-evima, producentima, videastima - Dvojac Bez Kormilara nudi uvid u mnogostruke muzičke pejsaže koji se otvaraju jedan za drugim putem kombinovanja unapred pripremljenih loop-ova i groove-ova i muzike koja nastaje na licu mesta sa gostima. Improvizacija koja je dugo bila privilegija isključivo živih muzičara u slučaju sešna koje organizuje Dvojac Bez Kormilara prostire se i u virtuelni vreme/prostor – uz pomoć savremenih softverskih alata sve što se dogodi na sceni već u sledećem trenutku može postati deo repetitivne matrice na koju muzičari reaguju/improvizuju. Tako se dešava da virtuelni orkestar naraste i do dvadesetak izvodjača, a da ih je pri tom na sceni tek četiri ili pet.
{youtube}1OQ-iWu3FW8{/youtube}
Što se tiče Video komponente ovog serijala, a sa idejom da se zaista pomere granice do sada (ovde, a verujemo i šire) viđenog, planovi su bili još ambiciozniji nego muzički. Zapravo sve je to jedan te isti “masterplan” kome je svrha spontana orkestracija zvuka i slike nastala improvizacijom i interakcijom na licu mesta.
Za video-session decembarskog izdanja Border Line Sessions French Connection-a osnovni predložak će biti izuzetni Godarov film “Do poslednjeg daha”, a našeg hosting VJ-a Miloša Gojkovića konfrontiraćemo sa izuzetnim video-umetnikom Dorijanom Kolundžijom, čovekom koji se i sam, u domenu vizuelnog, bavi sličnim stvarima koje Dvojac Bez Kormilara pokušava sa muzikom. Time ćemo, nadamo se, ovom kultnom klasiku francuskog filmskog novog talasa iz ’60-ih ogrnuti jedinstveno novo ruho – moderno, a klasično, upregnuto da podrži i prožme se sa muzikom na sceni… Dakle kao i do sada probaćemo da prevedemo filmski jezik na jezike muzike i videa i obratno, muzičke ritmove ćemo ponuditi pokretu i boji i slušati šta nam saopštavaju smene svetlosti i tame.
