Virtuozni španski gitarista Pako de Lusija nastupiće 12. februara u Sava centru na 11. Guitar Art festivalu. Verovatno najveći flamenko umetnik svih vremena upravo će iz Beograda i zvanično otvoriti svoju novu svetsku turneju! De Lusija je dvogodišnju koncertnu pauzu iskoristio za rad na novom albumu koji se očekuje još od 2004. godine.

Priznat kao jedan od najvećih evropskih umetnika današnjice, Pako de Lusija se smatra za najuniverzalnijeg flamenko autora i jednog od najboljih gitarista svih vremena. Svoje tradicionalno umeće sviranja andaluzijske muzike, De Lusija je decenijama širio na fuzije sa džezom i širom svetskom tradicijom, učinivši da flamenko danas bude planetarno voljen muzički izraz, pa i više od same muzike. Svedočanstvo toj poluvekovnoj misiji danas predstavlja njegovih 27 albuma, kako studijskih, tako i onih verovatno popularnijih – koncertnih bravura.


Fransisko Sančez Gomez, kako je puno ime španskog gitariste i kompozitora, rođen je 1947. godine u Alhesirasu, primorskom gradu u španskoj južnoj pokrajini Andaluzuji. Umetničko ime, kako je to karakteristično za andaluzijske muzičare, uzeo je po imenu svoje majke Lusije. Umetnikov otac, takođe flamenko gitarista, razvio je Pakovu ljubav prema gitari još od njegove šeste godine, da bi već u dvanaestoj osvojio svoju prvu veliku nagradu na flamenko takmičenju. Pako se dobro seća tih dana: „Otac bi me pitao koliko sam vežbao i kada bih odgovorio deset ili dvanaest sati, samo da vidim njegovu sreću bilo je sve što mi treba da nastavim. A onda već sa dvanaest godina sam počeo i da zarađujem“.


{youtube}976aVPPx2Zc{/youtube}


Sa nepunih 18 godina objavljuje svoj prvi album sa gitaristom Rikardom Modregom „Dos Guitarras Flamencas“, a ubrzo i još dva do 1968. godine kada počinje antologijska saradnja sa po mnogima najvećim flamenko pevačem Kamaronom. Devet zajedničkih albuma i osavremenjivanje flamenko izraza sa korišćenjem električnog basa i perkusija uz hrabre izlete u džez partiture učinili su da se ovaj tandem smatra osnivačima pokreta „Nuevo Flamenco“ koji je ubrzo napustio vrlo hermetične granice Frankove Španije. Cajtgajst ili ne, ali kako je Franko napuštao Španiju (i obrnuto), tako je Pako objavio svoje prvo planetarno popularno remek delo „Entre dos Aguas“ koje je držalo prvo mesto u Španiji punih 20 nedelja, da bi ubrzo potom održao i gotovo mitologijski koncert u Kraljevskom pozorištu u Madridu. Ubrzo zatim izlazi album prekretnice „Almoraima“ (1976) na kojem Pako predstavlja flamenko u dubokoj vezi sa brazilskom rumbom što ovom žanru daje dotad nečuvenu atraktivnost.


Međunarodno interesovanje za španskog velikana se iz Evrope prenosi i preko Atlantika sa bestseler-albumom „Friday Night In San Francisco“ na kojem Pako svira sa Džonom Meklaflinom i Al di Meolom. Ovaj album se od 1981. godine prodao u preko šest miliona primeraka! Iste godine Pako okuplja grupu u kojoj su i njegova braća Pepe i Ramon, a pored perkusija uvodi i duvačke instrumente, pre svega flautu i saksofon, dok se plesači sve češće pojavljuju na njihovim impresivnim koncertima. Paralelno sa izdanjima Pakovog seksteta, objavljena su još dva uspešna albuma sa Al di Meolom i Džonom Meklaflinom, kao i album sa džez velikanom Čik Korijom.


Pako je dosta radio i na muzici za filmove poput „The Hit“ Stivena Frirsa ili „Ljubav u Barseloni“ Vudija Alena. Jedna od komercijalno najuspešnijih Pakovih filmskih pesama svakako je duet sa Brajanom Adamsom u pesmi „Have You Ever Really Loved A Woman“ za film „Don Huan de Marko“ u produkciji Frensisa Forda Kopole. Ova pesma je čak pet nedelja okupirala prvo mesto američke top liste.

Sam Pako se takođe pojavljivao u nekoliko filmova, ali u videografskom smislu njegovi ljubitelji najviše pamte dokumentarni film „Light and Shade“ u kojem je umetnik ovekovečen još 1994. godine. Film se pojavio u isto vreme kada je španski skulptor Načo Falheras otkrio grandiozni spomenik Paku de Lusiji u njegovom rodnom gradu ispod kolosalne Gibraltarske stene. U seriji priznanja, još jedno među veoma izuzetnim je međunarodna nagrada za umetnost Princa od Asturije kojom je španska kruna nagradila svog planetarnog ambasadora kulture.





Bez obzira na sva postignuća i kreativni kapital koji ga odavno svrstava u jednog od najvećih umetnika našeg doba, Pako je veoma aktivan i trenutno priprema novi studijski album, prvi nakon poslednjeg „Cositas Buenas“ iz 2004. godine. Na tom albumu lakonski pozitivnog naslova (Dobre male stvari) pažnju vatrenih flamenkista svakako je privukao Kamaronov glas iz jednog od zapisa dok je famozni pevač bio živ. Pored večnog vokala, Pako je na albumu otvorio vrata za sve aktuelnijeg pevača Dijega Sigalu za kojeg mnogi veruju da bi mogao da bude kantaor i na novom albumu španskog gitariste. Posle dve godine koncertne pauze, Pako je i definitivno opet u studiju sa sekstetom koji se ujedno sprema za novu svetsku turneju čije će zvanično otvaranje upravo pripasti Beogradu i 11. po redu Guitar Art festivalu.

Deseti Guitar Art festival je u februaru 2009. godine ugostio preko 300 muzičara iz više od 20 zemalja sveta među kojima su bili Enio Morikone, Sting, Visente Amigo i drugi. Cene ulaznica i druge informacije o 11. Guitar Art festivalu koji će se održati u februaru 2010. godine biće objavljene do kraja novembra. Čast da najavi festival pripala je virtuoznom gitaristi Tomiju Emanuelu koji će zajedno sa bendom Martina O’Konora održati uvertirni koncert 19. novembra u Domu sindikata. Ulaznice za koncert harizmatičnog šoumena iz Australije prodaju se na blagajnama Doma sindikata i Bilet servisa po ceni od 1200, 1800 i 2400 dinara.