Den Stjuart, pevač i gitarista od pionira Amerikane, sastava Green on Red, nastupiće u Gun Clubu u četvrtak 4. oktobra od 21:30h, u okviru turneje kojom promoviše novi album "Deliverance of Marlowe Billings". Specijalno za naše medije, pred sam dolazak u Beograd, Dan Stuart otkiva neke tajne svog života i karijere...
Posle gostovanja Krisa Kakavasa 2004. godine i Čaka Profeta pet godina kasnije, ovo je treći dolazak nekog od članova Green On Red u Srbiju. Specijalno za naše medije, Den Stjuart otkiva neke tajne svog života i karijere...
Tokom poslednjih deset godina imali smo privilegiju da ovde, u Beogradu, vidimo nastupe Čaka Profeta, Krisa Kakavasa, Stiva Vina…Možeš li da podeliš s nama neka lepa sećanja koja te vezuju za rad sa njima i u kakvim ste odnosima danas?
Pa dobro, Čak i Kris su moja braća iz Green On Red, otišli smo u rat zajedno i niko zapravo ne može da razume kako je ‘tamo’ dok to ne iskusi. Stiv je stari prijatelj kom mogu da poverim ono što nikome drugom ne bih mogao. Kada sam ‘poludeo’ on je bio jedan od prvih koji je saznao.
Tvoj novi album, ‘The Deliverance Of Marlowe Billings’, na neki način predstavlja sva lica Dena Stjuarta: ljutito, filozofsko, ljubavno, političko…a može da posluži i kao ‘uvod u Dena Stjuarta’. Čime si se rukovodio kad si počeo da pišeš pesme za ovaj album?
Ja sam samo pokušavao da preživim… Bio sam usred ozbiljnog mentalnog sloma, ‘pukao sam s mozgom’ i ovaj album predstavlja neku vrstu rekonstrukcije moje psihe. Izvinite ako zvučim pretenciozno, ali tako je bilo…
Pojavilo se dosta pozitivnih recenzija tvog albuma prošlog meseca. Šta misliš o njima i koliko su ti važne?
Zar nije Hemingvej rekao ‘ako veruješ dobrim recenzijama onda moraš i lošim’? Postoji izvesna pometnja u medijima u vezi s tim šta se dešavalo sa mnom prethodnih nekoliko godina, i to je dolazilo uglavnom od ljudi koji nemaju pojma ni u kojoj državi se nalazi grad u kom živim (Uahaka, Meksiko). Nikad mi nije bio problem da pokažem dupe u javnosti, to je tako američka i na neki način tako patetična osobina. Na kraju, mislim da ploča govori sama za sebe…
Kakvi su utisci sa dosadašnjeg toka turneje?
Još se držim… Dosta je teško, ljudi žele i imaju potrebu da čuju muziku uživo, ali sa ekonomske strane sve je jedva isplativo, za obe strane – i za muzičare i za publiku. Sada je to gotovo religiozna misija…hodočašće.
Reci nam nešto o saradnji sa grupom Sacri Cuori i vašoj očigledno odličnoj hemiji i na albumu i uživo na bini...
Oni su idealan ‘omotač’ za mene, tačnije za Marloua Bilingsa, koji je moj pseudonim i alter ego. Oni umeju da stave moje ranije radove u aktuelan muzički kontekst tako da mogu da napredujem na nov način, a da ne zvučim arhaično ili konzervativno. Uspeli smo u tome i na albumu i na koncertima. Glavni čovek u bendu, Antonio Gramentijeri, kompozitor i gitarista, je baš opasna faca, ali nikad ne prelazi u onaj pametnjakovićki elitizam... To je i dalje rokenrol. Upravo im je izašao novi album ‘Rosario’.
Kada bi morao da izabereš jednu pesmu koja bi predstavljala suštinu tvoje umetnosti, koja bi to bila i zašto?
Uh, ne znam. Čak Profet i ja smo bili vrlo zadovoljni kada su Vivian Girls obradile ‘Sixteen Ways’. Način na koji su mlade pankerke videle našu pesmu je mnogo uzbudljiviji nego kada se tvoji vršnjaci dohvate istog zadatka.
Ovo će biti tvoj prvi koncert u Srbiji. Kako se osećaš kad prvi put dolaziš u neku sredinu? Znaš li nešto o nama? Imaš li neka očekivanja?
Puno sam čitao o Srbiji, već godinama… Prva asocijacija mi je knjiga Roberta Kaplana ‘Duhovi Balkana’. Veoma sam znatiželjan i nadam se da ću saznati dosta toga. Naročito me zanima kako se ova tekuća svetska ekonomska kriza odražava na život u Srbiji i na koji način možda potpaljuje neke političke sukobe. Sada me najmanje u životu zanimaju Sjedinjene države...
Karte za koncert Dena Stjuarta u pretprodaji su u kafeu Šikarica (Skadarska 22) i muzičkoj prodavnici Pinball Wizard (TC EUROCENTAR, Makedonska 30, lok. 15) po ceni od 1000 dinara. Na dan koncerta na vratima kluba karte će se prodavati po 1200 dinara.
Vrata kluba otvaraju se u 21h.
