Premijera pozorišne predstave "Izlaz, parter desno" koju organizuju studenti Filološkog fakulteta u Beogradu, će se održati 21. maja u 20h u velikoj sali Doma omladine. Ova pozorišna trupa je tokom prethodne godine ostvarivala izvođenja na beogradskim scenama sa predstavom Živeti ili ne živeti, od kojih je većina bila humanitarnog karaktera. Njena premijera je takođe bila u Domu omladine, sa posetom od više od pet stotina ljudi, i ispraćena lepim novinskim kritikama. Trupa je sastavljena od studenata, koji samoinicijativno i bez budžeta žele da se ostvare u umetničkim vodama.
Balet možete pogledati u subotu, 19. maja u 19.30 na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, i u četvrtak, 24. maja u 19.30 na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. Hazarski rečnik, pisca Milorada Pavića, jedan je od romana koji je obeležio srpsku književnost. Priča o nestalom narodu – Hazarima, nije ispričana u formi klasičnog romana, već kao naučni spisi, odnosno leksikon. Sada, skoro 35 godina nakon izlaska knjige, Hazarski rečnik dobija i svoju baletsku formu, a tumačenje ovog kultnog romana savremene srpske književnosti postavilo je velike zahteve pred autorski i izvođački tim predstave. Po motivima romana Milorada Pavića.
Studio Centar i Dom omladine Beograda će u sredu 16. maja, zatvoriti još jednu izuzetno uspešnu pozorišnu sezonu namenjenu mladoj publici, igranjem pozorišne predstave “MI DECA SA STANICE ZOO”, koja će te večeri biti odigrana jubilarni 50. i ujedno poslednji put. Predstava “Mi deca sa stanice Zoo”, koja je rađena po istoimenom romanu Kristijane F., premijerno je izvedena u martu 2010. godine u saradnjii sa Centrom za prevenciju narkomanije, a uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Do danas ju je videlo više od 11.000 tinejdžera, a igrana je i povodom Svetskog dana borbe protiv narkomanije u organizaciji UNICEF-a i kancelarije Evropske komisije u Beogradu. Predstava je 2010. godine učestvovala na Internacionalnom pozorišnom festivalu u Nemačkoj.
Žiri nagrade koju je ustanovila Kulturno-prosvetna zajednica Požarevca u čast Milivoja Živanovića: „Esej o glumcu“ u sastavu: Darko Daničić, Predrag Radonjić i Mileta Aćimović Ivkov (predsednik žirija), na sastanku održanom u Beogradu 7. aprila 2018. godine, doneo je odluku da se se prva nagrada dodeli Milošu Latinoviću za tekst „Između zmaja i njegovog gneva“, druga Nenadu Petroviću za tekst „Izgubljeni u ogledalu“, a da treću nagradu ravnopravno podele: Aleksandra Batinić za tekst „Lik Dorjana Greja u romanu i fulmu“ i Goran Jovanović za tekst „Nebojša Glogovac: Glumačko izgaranje i strast u ekspresiji“. Svečanost povodom dodele nagrada i priznanja će biti 10.maja 2018.godine, u Svečanom salonu gradskog zdanja Grada Požarevca, sa početkom u 12 sati.
U ponedeljak 14.5.2018 u 20h // CZKD - "Prst’" je kažiprst koji ne zna u kom pravcu da pokaže i nije u stanju da otkrije počinioca. "Prst" je, takođe, senka ogromnog prsta koji ukazuje na tebe, čineći da osećaš krivicu. To je prst koji nudi i pomirenje i razlaz. To je izgovor da plačes nad trivijalim bolom izazvanim trivijalnim kućnim poslom, kao maska za veći, manje banalan bol iznutra. To je konstantan podsetnik na činjenicu da je učinjeno nešto loše i da sve može da se raspadne. To je pretnja. To je nešto čime se češeš. To je nešto čime dodiruješ.
U petak (11.5.) subotu (12.5.) i nedelju (13.5.) od 20h na repertoaru pozorišta Le Studio imaćete priliku da premijerno pogledate predstavu „Pod mlečnom šumom“, po tekstu Dilana Tomasa. Predstavu je režirao Žan-Batist Demarinji, a igraju Vladimir Tešović, Marko Petrović, Dušica Vesić, Mirko Jokić, Goran Rac, Anđela Stanojević, Bojana Simić, Aleksandra Obradović, Biljana Mutavdžić, Romana Caran, Petar Đuraković, Relja Pantić i Aleksandra Radovanović. Scenografiju i kostim potpisuju Sanja Maljković i Ljubica Stojanović. Drama „Pod mlečnom šumom” govori o 24 časa u životu jednog velškog gradića.
Muzej Vuka i Dositeja vas poziva da se upoznate sa životom i stvaralaštvom najvećeg reformatora srpskog jezika, Vuka Karadžića, kroz specjialno kreiran multimedijalni program „Moj otac Vuk Karadžić“. Vuk Stefanović Karadžić je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, pisac prvog srpskog rečnika i najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Njegov život obiluje pričama koje su bile inspiracija za kreiranje specijalnog miltimedijalnog programa, zamišljenog tako da svakog posetioca upozna sa pojedinostima iz života jedne od najznačajnijih ličnosti srpske istorije.