Nakon uspešne pred-premijere u Madridu, predstava VRLI NOVI SVET stiže u Beograd na veliku scenu Opere i Teatra Madlenianum, 4. decembra 2018. u 19.30h. Vrli novi svet je plesno-dramska predstava koja se temelji na istoimenom delu Oldusa Hakslija (Aldous Huxley). Pitanje na koje autor predstave želi da odgovorimo je vrlo jednostavno: Šta nas čini ljudima? Dehumanizacija novog sveta, sterilnost i odsustvo individualnosti koju je Haksli početkom prošlog veka samo naslućivao, danas, nepunih 100 godina kasnije, postaju realnost.
Dаnаs je u Zvezdаrа teаtru održаnа konferencijа zа medije nа kojoj je nаjаvljenа premijerа predstаve ,,LJubаv u Sаvаmаli’’ kojа će se održаti 16. novembrа. Predstаvа ,,LJubаv u Sаvаmаli’’ po tekstu Ivаnа Lаlićа u režiji Dаrijаnа Mihаjlovićа govori o migrаntskoj krizi, аli je ovа temа osvetljenа nа potpuno novi nаčin, ističući komične i melodrаmske elemente. Glumаčku postаvu čine Feđа Stojаnović, Elizаbetа Đorevskа, Minа Sovtić, Brаnko Vidаković, Milаn Vаsić, Lenа Bogdаnović i Nikolа Šurbаnović.
Moto ovogodišnje Noć pozorišta, koja se i u Srbiji, kao i velikom broj drugih evropskih zemalja održava u subotu 17. novembra je: Pozorište kroz istorijske ličnosti. Širom Beograda biće održano više od 15 različiti predstava, izložbi, predavanja i radionica. Poseban akcenat stavljen je na male, nezavisne i amaterske trupe, jer je ova manifestacija idealan način da promovišu svoj rad „rame uz rame“ sa velikim pozorištima. Najbogatiji program u Beogradu i ove godine biće upriličen u Kulturnom centru Čukarica, gde će biti izvedene čak 4 predstave („Muški dnevnik“, „Kako su postale ružne reči“, „Mandarina pogadža sve“ i „Zajednički stan“). I ovoga puta organizatori su se trudili da program bude žanrovski različit i da je prilagođen svim uzrastima.
Kao uvod u 16. Beogradski festival igre atinska Kompanija Hristosa Papadopulosa prikazaće komad “Opus”. Višestruko nagrađivani komad se izvodi 17. decembra u 21h na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a inspirisan je klasičnom muzikom koja se često smatra superiornim oblikom muzičke forme, stroge i složene strukture. Koreografsko istraživanje otkriva principe instrumentalnog dela i način njegove primene u sasvim drugačijem umetničkom obliku, kao što je umetnička igra. Telo postaje vizuelna verzija instrumenta, a muzička numera postaje fizička numera koja diktira koreografiju. Pokret ponekad prati ritmove, ponekad melodijske linije, ponekad se fokusira na jedan ili dva muzička instrumenta, nudeći poseban kod za dešifrovanje kompozicije.
U subotu 10. novembra od 15:55h u Bitef teatru održan je „Evropski projekat Balkon“. Događaj se simultano održao ispred vodećih evropskih pozorišta i uz podršku nekih od vodećih evropskih umetnika i intelektualaca poput Mila Raua, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija... Na godišnjicu završetka Velikog rata, pročitan je Manifest o kome se nakon toga javno debatovalo u otvorenim gradskim prostorima ispred pozorišta i simbolički proglasila Evropska Republika. “Danas u 16 časova, 10. novembra 2018, sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata koji je razorio evropsku civilizaciju za naredne decenije, ne samo da se prisećamo istorije; uzimamo budućnost u svoje ruke.
U okviru projekta Šta mislimo da znamo o EU – činjenice i zablude o Evropskoj uniji udruženja Epomena i MOTO tokom novembra organizuju prikazivanje predstave Sedmi čas u Pančevu - 8.11., Sopotu - 9.11. i Obrenovcu - 26.11. Tekst predstave je napisala Nina Džuver, režiju potpisuje Vladan Djurković, a ideja je da se kroz niz skečeva, jezikom tinejdžera i na njima blizak način, razbiju najrasprostanjenije predrasude i zablude koje o članstvu u Evropskoj uniji vladaju među mladima i da se kroz vršnjačku edukaciju poveća znanje mladih o temi evropskih integracija. Nakon predstava glumica/facilitator Milica Stefanović će održati radionicu Forum teatra.
U subotu 10. novembra od 15:55, ispred Bitef teatra u Beogradu će se održati ,,Evropski projekat Balkon”. Događaj se simultano održava ispred vodećih evropskih pozorišta i uz podršku nekih od vodećih evropskih umetnika i intelektualaca poput Mila Raua, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija... Na godišnjicu završetka Velikog rata, učesnici projekta će simbolički proglasiti Evropsku Republiku.