Marta 14, 21, i 28 možete pogledati predstavu, inpirisanu tekstovima Predraga Matvejevića `Jedan zarez nešto` u Le Studiju (Venizelesova 42, Beograd) u 20:00. Predstava, koja ide napred nazad između akcije i naracije, prati istoriju Jugoslavije osamdesetih kroz pogled dvoje komšija, dece rođene 1983. godine. Tito je umro nekoliko godina ranije. Zemlja, koju sada vode mlađe generacije koje nisu učestvovale u prvim bitkama, se menja.

Deda jednog od dva deteta, stari komunista, pokušava, kroz pripovedanje, da ih sačuva u svetu za koji oseća da mu preti kraj. Deca su usvojila predstavljeni model pravde. Obećavaju jedno drugom da će ostati verni ovim vrednostima, da će rasti zajedno i postati pioniri i da će jednog dana izgraditi još lepšu zemlju nego što je sad. Na prelazu u devedesete, naime, ideal se raspada. Oni su prva generacija koja neće postati pioniri. Sledeće godine Slovenija proglašava svoju nezavisnost, Hrvatska je sledeća, nastaje rat prvo između susednih republika i, na kraju, u okviru njih. Ovo je kraj SFRJ. Postepeno, uprkos zakletvi koju su dali jedno drugom, deca se razdvajaju. Ulaze u tinejdžersko doba kada se poriču dečiji snovi, nipodoštavaju bajke. Deda je preživeo sve ove godine, čekajući kraj, «da nema izlaza». Umro je dan posle Dejtonskog sporazuma. Na kraju rata koji je uništio sve u šta je verovao.

Generacija bez nasledstva

Jedan zarez nešto govori o dvoje dece naše generacije, rođene osamdesetih. Naše „generacije neizbežno naredne, u korenu usporene kada joj je namenjeno da nasledi“ (Derida, Specters of Marks). Nama nedostaje upravo ovo nasleđe. „Iza nas - spaljena zemlja. Jaz između mladih i starih ostaje skoro nepremostiv. Očevi i deca koji gledaju kako da zatrpaju prazninu pomoću simbola prohujalih vremena - simbola kojima su njihove veze prekinute - i čiji smisao i sami slabo poznaju - čas komičnim, čas tragičnim: povratak u prošlost je priviđenje, povratak prošlosti - nesreća. '' (Predrag Matvejević, Svet-ex )

Mi smo, dakle, grupa mladih ljudi iz bivše Jugoslavije, ovde, ne samo da se bori u provaliji (''razmišljanja u kršenju'', kaže Arent), nego da pokuša da shvati spektralan opstanak sveta koji nismo stigli da vidimo kako nestaje, da pokuša da shvati nesigurno nasledstvo koje joj je predato, pogrešan prenos, sećanje koje je dostupno samo ako se ponovo izmisli, a to je ono što pozorište može: da ponovo izmisli sećanje (za nas).

Reditelj, zvuk i dizajn svetla:  Žan-Batist Demarinji
Asistentkinja reditelja, scenografija, dizajn i video:  Sanja Maljković
Glume: Ana Jovanović i Boško Petrov
Pisali: ceo tim sa Igorom Ripakom
Korišćeni tekstovi Predraga Matvejevića i Krisa Markera

Trajanje: 1h 15min

Informacije i rezervacije:

+381 64 187 17 31
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Po rezervisane karte možete doći svakog radnog dana od 10h do 15h u Le Studio (Venizelosova 42, Beograd).  Broj mesta u pozorištu je 40 zbog čega preporučujemo da karte kupite unapred! Cena karata: 600 rsd. Karte na popustu: 500 rsd za unapred kupljene karte (do dan pred izvođenje) i 300 rsd (studenti i nezaposleni)
 

Le Studio

Le Studio je prijateljsko mesto. Ljudi ne dolaze ovde da pokažu svoje krznene kapute, već da prisustvuju čistom pozorišnom događaju i da podele to svoje iskustvo sa ostalima. Pored toga je intimno mesto. Glumci su toliko blizu publici da ona ima osećaj da je deo nečeg jedinstvenog, što je namenjeno samo njima, i što ih potpuno uvlači. Potpuno suprotno od televizije, čiji se progam odvija bez obzira na sve, Le Studio je baziran na, kako bi na francuskom rekli „art vivant", “živa  umetnost”.  Glumci dele predstavu sa publikom, ne izvode je pred njom.  Sliči razgovoru sa dobrim prijateljem uz čašu vina. Zbog toga Le Studio ima samo 40 mesta. Ukoliko stavimo više, izgubićemo intimnu vezu između glumaca I publike.

Naredan važan moment večeri dolazi tik posle predstave, takođe u prostoru pozorišta, kada je publika pozvana da ostane na piću. Tada, nakon što su skinuli pozorišnu šminku, glumci i umetnički tim se pridružuje publici. Malo po malo ljudi se upoznaju, razmenjuju ideje i utiske o predstavi itd. Ljudi se okupljaju u prijateljskoj atmosferi. Zbog toga Le Studio zovemo pozorište zajednice. Svako ko je prisustvovao predstavi, odlazi sa osećajem da je deo nove porodice, nove zajednice vrednosti. I želi da se vrati ponovo.