Autorke predstave, Sanja Krsmanović Tasić i Maja Mitić, dugogodišnje glumice DAH Teatra, kroz duhovit i topao način, kroz jezik pozorišta i umetnosti, šalju deci i njihovim roditeljima poruku o lepoti odnosa sa životinjama i važnosti odrastanja uz kućne ljubimce, o razvijanju odgovornosti i brige o drugome, o sposobnosti da se voli, tuguje, raduje...
Kad sam bila mala, moja mama je nalazila hiljadu i jedan razlog da mi ne dozvoli da imam kućnog ljubimca. Tajno, u kutiji za šibice napravila sam prostor za svog mezimca, čak sam mu napravila i krevet! Pošto nisam mogla da imam ni psa, ni mačku, pronašla sam jednog mrava - kog sam čuvala u toj malenoj kutiji. Ali on nije uspeo dugo da opstane u tim uslovima i uginuo je. Bila sam očajna. Vremenom, tuga je nestala, a sećanje o mravu Tozi, toj kutiji šibica, mojoj tajni, upornosti da imam nekoga o kome brinem ,ostala je.
Maja Mitić
Važno je da tokom čitavog života imamo blizak kontakt sa životinjama. Naša briga i odnos sa njima nas oplemenjuje , čini nas boljim i srećnijim. Ova predstava je nastala na osnovu razgovora izmedju Maje i mene, na mnogim putovanjima i gostovanjima DAH Teatra, kada su nam nedostajala naša deca, naše ljubavi, i nezaobilazno - naši kućni ljubimci. Nastala je i na osnovu naše velike želje da se obratimo najmlađoj publici. Radujem se svakoj budućoj predstavi i dečijem osmehu!”
Sanja Krsmanović Tasić
Šta bi bilo kad bi nacrtani likovi oživeli i postali stvarni? Kada bi kroz međusobni odnos i razgovor, svađu i pesmu, smeh i ponekad suze, progovorili o važnim pitanjima kao što su: Šta je sreća? A šta prijateljstvo? Kada bi se dotakli ekologije, istine o vešticama. Kada bi prošetali po drevnom Egiptu, zaplovili morem… Kada bi osvestili šta je odgovornost, briga o drugome, prihvatanje i otvorenost ka drugom i drugačijem. Usamljeni likovi na kraju shvataju da je ipak smislenije živeti u društvu prijatelja i … ponekom mačkom.
DAH Teatar je osnovan 1991. godine iz potrebe za temeljnim istraživačkim radom. 1993. DAH Teatar je povećao svoje aktivnosti formirajući DAH Teatar Centar za pozorišna istraživanja čiji je rad okrenut ka neprestanoj razmeni znanja, iskustava i ideja među umetnicima i učesnicima iz različitih pozorišnih i nacionalnih tradicija.
Posebno se zahvaljujemo /Special thanks to : Antonella Diana, Branka Stojković, Nemanja Ristić