Ovogodišnju selekciju sedmog izdanja programa Mesec nezavisne scene u Bitef teatru, čini četrnaest predstava iz Srbije i regiona (Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija) koje na autentične načine ulaze u pozorišni dijalog sa savremenim trenutkom u kome nastaju. U turbulentnim danima velike svetske krize duha koji gubi bitku protiv tržišta, ratova i razaranja, te izloženi neprekidnim strahom od nadolazećih lomova, savremeni umetnici nezavisne pozorišne scene sprovode umetničke strategije odbrane i stilske taktike u lociranju dubljeg smisla unutar izazova naših dana.
Predstave nezavisne scene odlikuje siromaštvo produkcije, te time uslovljeni simplifikovani, svedeni jezik praznog prostora, u kom se uspostavljaju pročišćena scenografska rešenja.
U takvim postavkama izvođač je u centru naše pažnje – predstave odlikuju glamurozne izvođačke etide – sveža, promišljena rešenja. U svedenosti uspostavljenih stilova one su besprekorne, često multimedijalne, postižući izrazitu likovnost unutar minimalističke forme.
Predstave otvaraju pitanja smisla locirajući, imenujući i umetnički uobličavajući socio-politički dijalog sa zajednicom. Predstave problematizuju i pokreću korpus pitanja i tema kulture sećanja, izbegličke krize, nemogućnosti asimilacije; trauma rata, trauma odrastanja i vršnjačkog nasilja, transgeneracijsku traumu nerešenih istorijskih pitanja koja rađaju predrasude i paranoju; probleme i pitanja roda, feminizma, maskuliniteta, pitanja identiteta; pitanja granica i graničnog i otvaranja mogućnosti za spoznaju i integrisanje loših i zastrašujućih iskustava kroz umetničku praksu.
Pozorište je hrana društva, njegov štit, njegovo oružje, njegova zaštita. Pozorište nezavisnih umetnika je hitna pomoć za rast i razvoj mnogopotrebnih i uvek željenih umetničkih sloboda. Repertoar Meseca nezavisne scene u Bitef teatru donosi takvu svežinu i slobodu.
Selektovane predstave za program Mesec nezavisne scene u Bitef teatru 2025. godine:
1. Holopartizanke – multimedijalna plesna predstava za četiri ljudske i četiri hologramske plesačice. Sećanje na partizanke. Pritisak istorije na nove generacije. Slike i reprodukcije koje prežive stvarnost.
Režija: Andrea Kargačin
2. Dah teatar ONE. ISPRED SVOG VREMENA multimedijalni projekat koji spaja živo izvođenje, izložbu, instalacije, video radove i fotografiju. O ženama koje su bile pionirke značajnih postignuća za našu kulturu, još uvek nedovoljno poznate i vidljive u kulturnom i istorijskom nasleđu Srbije.
Režija: Jadranka Anđelić i Dijana Milošević
3. Dobri ljudi (Skopje, Severna Makedonija) je duodrama rađena po tekstu Lungs Dankana Makmilana i inspirisana je projektom „The Relation Work Project“ (1976-80) Marine Abramović i Ulaja. Intimna analiza ljubavne veze i izazovima sa kojima se parovi suočavaju danas,postavljajući naizgled apsurdno, ali legitimno ekološko i etičko pitanje. Da li je opravdano imati decu u svetu ekoloških katastrofa, pandemija i ogromnim ekonomskim i društvenim kolapsima?
Režija: Tamara Stojanoska
4. Jelena Savojska (Korifej teatar, Crna Gora) je poetska refleksija jedne od najznačajnijih istorijskih figura ovog prostora. Njena sena danas je prisutna u mnogim društveno političkim diskursima. Jelena je bila žena od krvi i mesa, suštinska pobunjenica za boljim svetom, boljim ljudima i boljim društvom.
Režija: Zoran Rakočević
5. Test Grupa Grupa (Kraljevo) je predstava nastala u saradnji predavača i predavačica, sa učenicima i učenicama srednjih škola u Kraljevu, kroz edukaciju na teme maloletničke narkomanije, vršnjačkog nasilja, kao i problema u porodici. Tekst predstave se zasniva na komadu „Kontrolni“ Milene Depolo u kom se govori o deci koja trpe pritisak iz porodice i nezainteresovane prosvete, te posežu za opijatima kao sredstvu bežanja iz realnosti.
Režija: Vladan Slavković
6. Trg Ratnika po tekstu britanskog dramskog pisca Nika Vuda (Nick Wood). Duodrama govori o ožiljcima koje rat ostavlja u dečijim dušama, o urušavanju porodice u ratnim okolnostima, i o izbeglištvu i patnjama koje ono donosi svima, a naročito deci. Predstava razmatra kako je posle ratnih strahota moguće uključivanje izbeglih u život nove sredine, u kojoj izbeglički status stvara osećaj marginalizovanosti i mučan proces prevazilaženja ratnih trauma.
Režija: Svetozar Babić, Teodora Gačić
7. Crvenkapa trupa “Hajde da” U ovoj verziji poznate bajke, Crvekapa je na početku tinejdžerskog doba i ponovo se nalazi u šumi u kojoj živi njena baka. Ona se priseća traumatičnog iskustva seksualnog nasilja koje je imala kao devojčica, ali pošto tada nije imala podršku koja joj je trebala, postisnula je to sećanje. Odlazak na „mesto događaja“ budi zakopana sećanja, noseći sa sobom bol i patnju ali, i šansu da se to iskustvo integriše, te da Bjanka prestane da bude Crvenkapa.
Režija: Marko Pejović
8. Žena himna Fort forno (Hrvatska) Drama „Žena himna” poseban akcent daje pitanjima multietničkog identiteta (slovenskog i germanskog; mediteranskog, balkanskog i srednjoevropskog).Ogoljena i kamerna u formi, drama istodobno barata iskustvima Brehtovog teatra i Fasbinderovog osećanja intime. Drama govori o Evropi danas. Krugovi sumnji, destrukcija i nada, koji ispisuju našu sadašnjicu, ali i otvaraju nadu i veru u snagu umetnosti.
Režija: Robert Raponja
9. Nina? priča o strahu i nesigurnosti, o samopouzdanju, emocijama i krhkim senzibilitetima nastala iz psihoterapeutskog procesa. Glumica preispituje svaki svoj korak, kako na sceni tako i u životu, tragajući za prostorom u kome će napokon moći da bude ono što zaista jeste.
Režija: Nikolina Vujević
10. Mulej monodrama nastala po istoimenom romanu Erlenda Lua, o ciničnoj osamnaestogodišnjoj Norvežanki Juliji koja pokušava da pronađe ekscentričan način da se ubije. Monodrama tematizuje adolescentsku suicidalnost i proces suočavanja sa smrću bližnjih i preispituje da li i kako ljubav i podrška mogu biti lekoviti u prevazilaženju psihičkih problema.
Režija: Anica Petrović
11. Koko (Kazalište Hotel Bulić, Hrvatska) Ovaj kratki tekst, dramolet, Koltes je napisao u svojim poslednjim danima svoga života - o Coco Chanel, najvećoj dami francuske mode, čiji ga je život toliko fascinirao, da je poslednjim snagama ispisao nedovršeno delo - neku vrstu testamenta. Ovaj predložak polazište je za istraživanje fizičkog i psihološkog odnosa jednog neobičnog para.
Režija: Senka Bulić
12. Pod istim krovom predstava je nastala u koprodukciji udruženja Kulturanova i mađarskog Novosadskog pozorišta - Újvidéki Színház, u sklopu EU projekta Port of Dreamers, realizovanog sa partnerima - Dubrovačke ljetnje igre i Slovensko narodno gledališče Maribor. Knjiga ,,Pod istim krovom’’, po čijoj je adaptaciji i nastala predstava, predstavlja dnevnik Nemca - Heninga i Sirijca - Amira. Hening i njegova žena Nikol, odlučuju da u svoju kuću prime izbeglog Sirijca Amira. Tokom 6 meseci njihovog zajedničkog života pod jednim istim krovom, svakog trenutka se suočavaju sa mnoštvom predrasuda koje imaju jedni prema drugima, na polju kulture, religije, ideoloških shvatanja, pa čak i mode, oblačenja i hrane.
Režija: Ivana Janošev
13. Muškost u grlu „(muš)kost u grlu“ istražuje pojam toksičnog maskuliniteta i njegove atribute – mizoginije i homofobije, koji su sadržani u samom telu. Kako se odlike toksične muškosti, inkorporiraju tokom sazrevnja, u telo muškarca i time čine valer specifičnih šablona ponašanja koje to telo mora da proizvodi, i biva posmatrano kao autor štetnih posledica koje ima po savremeno društvo u celini, žene, ali i na same muškarce, pogotovo u patrijarhalnim društvima, gde socijalizacija dečaka, često normalizuje nasilje.
Režija: Miloš Janjić
14. Don Kihot i svi mi sanjari različitim perspektivama i slojevima priče, publika se susreće sa novim načinom razmišljanja o klasičnoj ideji o Don Kihotu koja je transformacijom klasičnih muških likova u ženske uloge otvorila prostor za nove introspektivne interpretacije i uvid u različite aspekte ljudske prirode.
Režija: Dejan Janković
Fotografije iz predstava programa Mesec nezavisne scene
