U Madlenianumu vas čeka topla, raspevana komedija, koja je u originalnoj postavci na Vest Endu proglašena najboljom u 2022, a u prevodu Ivana Vukovića i Bojane Stefanović i u izvođenju raspevanih i razigranih: Ljubinke Klarić, Suzane Lukić, Milene Živanović, Borjanke Ljumović, Tamare Aleksić, Bojane Stefanović i Goran Jevtić, koji igraju služavke i pored toga nekoliko likova iz romana Gordost i predrasude, kao u pravom melodramskom pozorištu. Premijerno izvođenje je u nedelju, 17. novembra 2024. godine, a reprizna 18. i 19. novembra i 2. decembra.

Gordost i predrasude, drugi roman Džejn Ostin iz 1813. godine, priča je o ljubavi, ali i o klasnim, polnim i društvenim podelama. Roman je doživeo brojne adaptacije kako filmske tako i pozorišne. I dok se većina adaptacija fokusira na ljubavni zaplet, dramatizacija koju je uradila Izabel Mekartur akcenat stavlja na neke od savremenijih i aktuelnih tema, kao što su na primer klasna i rodna nejednakost, tretirajući ih pri tom na vrlo duhovit način.

Drama koja se pri tom zove Gordost i predrasude (nešto kao)  počinje iz vizure sluškinja koje prepričavaju događaje iz romana i ujedno igraju sve likove.

Iako sluškinje nikad nisu bile glavni junaci u romanima Džejn Ostin (pošto verovatno ne bi ni bili objavljeni da jesu), spisateljica se bavila njima na spretan i pametan način. Zapravo kroz odnos gospodara i gospodarica prema svojim slugama i sluškinjama, sagledavamo i sudimo o svakom od njih. Samim tim nije daleko od istine konstatacija sluškinja iz drame koje kažu da one mogu biti od presudnog značaja i za ljubavne zaplete i za umetnost uopšte jer ako malo kasnije donesu pismo ili dopune nekom čašu prečesto – pitanje je da li bi se išta od svega toga desilo.

Mekartur dodaje mnoštvo modernih elemenata uključujući reference na savremena dešavanja, pesme koje se izvode na karaokama su različiti pop hitovi, jezik je često vrlo savremen, a povremeno se i opsuje.

Upravo taj savremeni kontekst i britanski humor su bili najveći izazov u adaptaciji, s obzirom da je neke stvari gotovo nemoguće prevesti, a određene reference su zbunjujuće sem možda za najvernije fanove ne samo Džejn Ostin nego i određenih tumačenja njenih dela.
 
Naša adaptacija se ogleda u jezičkim prilagođenjima i fokusiranju priče, komponovanju novih autentičnih songova (kompozitor Draško Adžić), ali i u uvođenju jednog glumca.

Naime Mekartur je predvidela da sve uloge igraju pet glumica, što ima i opravdanje u samom tekstu: muškarci su otišli u rat i po kućama samo služe žene. Ova je na neki način i komentar, odnosno „obrnuto“ elizabetansko pozorište gde su  sve uloge igrali muškarci.

Mi smo poželeli da odemo korak dalje: šta ako među sluškinjama imamo muškarca koji glumi da je žena kako bi izbegao da ide u rat? To nam je dalo prostora da se dodatno poigravamo sa odnosima među sluškinjama, ali i da imamo tranvestiju u oba pravca.

Uz sve nivoe igre koje nudi, ova predstava nas zapravo podseća na svu lepotu i moć pozorišta: ono je iluzija, pretvaranje, igra... A mi kao publika pristajemo da budemo „obmanuti“ dok pokreće razne procese u nama, emotivno ispunjava, zabavlja i uzbuđuje.

Tekst dramaturškinje Maje Todorović Iz kataloga predstave Gordost i predrasude