Pozorišna predstava "KAO DA NE BISMO" po tekstu Sanje Savić i u režiji Ane Pinter prošla je selekciju na 3. Međunarodnom pozorišnom festivalu - Mostra Internacional de Teatro koji će biti održan od 19. do 27. jula u Portugalu. Puls teatar će predstavu izvesti u gradovima Fafe - 22. jula, Braga 24. jula i Maia - 26. jula. Priča eksperimentalne drame „Kao da ne bismo“ na prvi pogled se ne razlikuje od svih priča (melo)dramskog zapleta: čovek i žena se upoznaju, njihova ljubav cveta, pojavljuje se treći faktor koji je opstruiše pa razori, čini se da će sve biti u redu, ali se par ipak razilazi.
Međutim, ključna razlika od ostalih priča ovakvog tipa je to što su svi dijalozi koje izgovaraju dva glavna junaka „Da“ i „Ne“, uspon i pad njihove ljubavi ispričani su kroz samo dvije riječi: od početnog obostranog Da do jednostranog Ne koje je presudno za oboje.
Ovakav pristup temi ne samo da otvara bezbrojne mogućnosti tumačenja situacija, nego otvara čitav jedan prostor tumačenja pri čemu na osnovnoj melodramskoj liniji radnje postoje bezbrojne mogućnosti tumačenja istovetnih replika. Priča prati četiri dramaturške celine: upoznavanje, zajednički život, njihov rascep i rasplet - tragičan kraj ljubavi.
Velika prednost ovog teksta jeste njegova široka otvorenost prema različitim kontekstima (gde se upoznaju, koliko imaju godina, socijalni status), a sve to iz veoma jednostavnog razloga: arhetipske ljubavne priče koja funkcioniše u svim vremenima, epohama, miljeima i životnim okolnostima. - Sanja Savić
Koliko je reči potrebno da se ispriča ljubavna priča?
Suština ljubavničkog diskursa je u neizrecivosti, u progutanim bolima, sumnjama, strahovima, a od svega najviše u strahu da se Drugi ne uplaši od razarajuće snage naših osećanja. Beskrajan je semantički potencijal između Da i Ne.
Ključno pitanje na koje se svode sukobi, utisci, senzacije, projekcije, uspomene i traume, jeste da li smo voljeni. Iako naizgled jednostavno, od njega se očekuje da uhvati nepredvidivo pulsiranje osećanja. Veličanstvenost najveće ljubavi ne dolazi toliko iz sećanja, rekonstrukcije odigranih događaja, već iz snage uobrazilje. „Kao da ne bismo“ je omaž ne ljubavi, već moći ljudske mašte da od ljubavnika čini spasitelja, žrtvu i dželata, a ponekad sve u isti mah. - Ana Pinter
Režija: Ana Pinter
Art direktor i kreator lutaka: Sandra Nikač
Koreografija: Irina Mitrović
Kompozitor: Branko Džinović
Fotografija: Lazar Mandić
Igraju:
Žena: JELENA CVIJETIĆ
Muškarac: DARKO BJEKOVIĆ
Izvođač muzike na harmonici: Nataša Maksimović Miladinović
Asistent na scenografiji: Nevena Šurlan
Asistent na kostimu: Sonja Kotorčević
Inspicijent, sufler: Jasmina Anđelković
Majstor svetla: Vladislav Milić
Majstor tona: Ivan Đurović
Majstor pozornice: Ivan Gospavić
Izrada lutaka: Darko Ivanović i Nataša Čakić Simić
Rekvizitar: Julijana Mićić
Garderoberi: Mirjana Puača
Šminker: Nevena Šurlan
Dekorateri: Dejan Đermanović, Marko Dražić, Lazar Simić, Aleksandar Radulović
Organizacija i marketing: Slađana Kalik, Marija Vlajić-Anđelković
Izvršni producent: Ivana Nedeljković
Produkcija: Prvo prigradsko pozorište Lazarevac
