Ovogodišnje izdanje Bitefa, 58. po redu, biće održano od 25. septembra do 4. oktobra pod sloganom „Lepota (ne)će spasiti svet”. Beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se produkcije koje stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Deset predstava u glavnom programu! Selektorski tim festivala predstavio je i ovogodišnji slogan – Lepota (ne)će spasiti svet. Nadovezujući se na Dostojevskog koji pod lepotom koja će spasiti svet misli na vrlinu i lepotu ljudske duše, objašnjeno je da ona i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etičku, a ne samo estetsku kategoriju.
Na danas održanoj konferenciji za medije u Narodnom pozorištu u Beogradu govorili su Miloš Latinović - direktor Bitefa, Nikita Milivojević - umetnički direktor i selektor Bitefa, Ksenija Đurović - izvršna direktorka i koselektorka Bitefa, Tijana Grumić - dramaturškinja i koselektorka Bitefa, Veljko Golubović - izvršni umetnički direktor agencije New Moment New Ideas, Beograd i Jovana Vještica - menadžerka korporativnih poslova kompanije Carlsberg Srbija u ime generalnog sponzora festivala, 1664 BLANC.
Direktor Bitef teatra Miloš Latinović pozdravio je prisutne i posebno se zahvalio osnivaču festivala Gradu Beogradu i gradskoj sekretarki za kulturu Nataši Mihailović Vacić. Istakao je i da je za Bitef značajno da gradi odnose sa svojim partnerima, te da mu je posebno zadovoljstvo što je ove godine 1664 Blanc generalni sponzor festivala nakon uspešne inicijalne saradnje u prethodnoj godini. Nakon toga najavio je selektorski tim festivala koji i ove godine čine umetnički direktor Nikita Milivojević, dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić i izvršna direktorka i koselektorka Ksenija Đurović.
Otkrivajući prve detalje glavnog programa, umetnički direktor Nikita Milivojević je najavio da će 58. Bitef svečano biti otvoren uz plesnu predstavu „Mekšanje” Dens on ansambla iz Berlina u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Nacionalnim koreografskim centrom Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa. Članovi i članice Dens on ansambla dobro su poznati Bitefovoj publici, a kroz prvu saradnju sa Papadopulosom bave se pitanjem sazrevanja. Kako telo mekša i kako se menja kada sazri, pitaju se plesači ovog ansambla koji je specifičan po tome što su njegove članice i članovi stariji od četrdeset godina.
Nakon svetske premijere početkom jula na prestižnom pozorišnom festivalu u Avinjonu, na Bitef stiže i predstava „Hekuba, ne Hekuba” čuvenog francuskog pozorišta Komedi fransez iz Pariza. Milivojević je otkrio da će ovo biti prvi put da se pomenuto pozorište za svojih nekoliko vekova postojanja predstavlja regionalnoj publici, te da je timu festivala posebno drago da se ova saradnja dešava baš u godini kada obeležavamo 100 godina od rođenja Mire Trailović. Osim toga, dodao je on, ovo će biti i prvo učešće na Bitefu portugalskog umetnika Tijaga Rodrigeša, koji je odnedavno umetnički vođa festivala u Avinjonu. Rodrigeš je mit o Hekubi i njenoj deci na originalan način aktuelizovao i povezao sa savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja, u želji da zaštiti svoje dete, tuži tu instituciju nakon što je u javnost izašla priča o zlostavljanju štićenika.
Dramaturškinja i koselektorka festivala Tijana Grumić otkrila je da će festival biti zatvoren uz višestruko nagrađivani rad „Trilogija Snaga kučke - I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” brazilsko-holandske umetnice Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo iz Brazila. Ovaj intrigantan rad se od tada našao na svim vodećim evropskim i svetskim festivalima, a ni publika ni kritika nisu ostale ravnodušne na autorkin radikalan pristup temi seksualnog nasilja. Bjanki polazi od priče o silovanju kroz prizmu istorije umetnosti, proširuje taj kontekst sopstvenim iskustvom seksualnog nasilja, ali ide i korak dalje uzimanjem GHB-a (popularna supstanca koja se koristi za fizičko onesposobljavanje žrtve pre napada) na sceni kako bi rekonstruisala situaciju kada je istom drogom bila omamljena u jednom izlasku.
Brazil će biti zastupljen i kroz predstavu „Antigona u Amazonu” gradskog pozorišta NTGent iz Belgije, izjavila je Grumić. U pitanju je predstava u kojoj se još jedna mitska i antička ženska figura iščitava i interpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom. Čuveni belgijski reditelj Milo Rau, dobro poznat Bitefovoj publici, ovim radom završava svoju trilogiju koja reinterpretira antičke mitove. Za potrebe rada na ovoj predstavi Rau sa svojim timom odlazi u Brazil, gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde 1% stanovništva poseduje 45% zemlje, i realizuje predstavu sa MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećim (zemljo)radničkim pokretom bez vlasništva nad zemljom.
Grumić je predstavila još jedan južnoamerički projekat u glavnom programu. U pitanju je „Palmasola – zatvorsko selo”, projekat Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) zasnovan na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, takozvanog zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji. Ovaj zatvor izgrađen je kasnih osamdesetih godina prošlog veka i u njemu trenutno živi više od 6000 muškaraca i žena, od kojih je samo 25% zvanično osuđeno. Svi ostali nalaze se u svojevrsnom preventivnom pritvoru, a Frik i njegov tim jedina su umetnička trupa koja je do sada dobila dozvolu da provede neko vreme u Palmasoli, što je bila osnovna građa predstave.
Izvršna direktorka i koselektorka festivala Ksenija Đurović osvrnula se na tri izvanredne regionalne produkcije koje će ove godine biti deo glavnog programa Bitefa. Predavanje-performans „Seksualno obrazovanje II: Borba” mlade slovenačke rediteljke Tjaše Črnigoj u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, Maske Ljubljana i Mesta Žensk bavi se temom borbe za reproduktivna prava u posleratnoj Jugoslaviji, podseća na ulogu čuvene Vide Tomšić u toj borbi, ali i istovremeno informiše o današnjem kontekstu koji definiše ovu temu.
„this is my truth, tell me yours” još jedno je od predavanja-performansa u programu ovogodišnjeg festivala autorke Jasne Žmak u produkciji Centra za dramsku umjetnost Zagreb (Hrvatska) i organizacija Via negativa i Mesto žensk iz Ljubljane (Slovenija). Ova anksiozna dramaturškinja, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni nemir pripovedajući nam sa scene hrabro i duhovito o pozorišnom procesu iz kog je dobila tinitus, ali istovremeno ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo, tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte.
Jedna od dve domaće produkcije u ovogodišnjem glavnom programu jeste predstava „Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni” autora i izvođača Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura, nastala u produkciji umetničke grupe Hop.La! iz Beograda. Ovaj rad ide dalje od formata predavanja-performansa jer istovremeno predstavlja svojevrsni pozorišni pretres inspirisan američkom uzbunjivačicom Čelsi Mening, transrodnom ženom i bivšom obaveštajkom američke vojske. Specifičnost ovog izvođenja leži u tome što se publika opredeljuje između toga da bude posmatrač iza scene (ponekad i doslovno iza zavese) i toga da aktivno učestvuje u pretresu i time, u nekoj vrsti koautorstva, svojim uvidima, delovanjem i promišljanjima doprinosi razvoju ove uzbudljive i važne priče.
Umetnički direktor, Nikita Milivojević, za kraj je najavio još dve produkcije koje su našle svoje mesto u glavnom programu ovogodišnjeg Bitefa. Jedna od njih je slovenačka predstava „Pukotina” u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog u režiji Jana Krmelja. Osim temom propasti sveta usled pandemije i ekološke katastrofe, ova predstava bavi se i pitanjima nadzora i kontrole donoseći na scenu priču o dvoje klimatskih aktivista koji stradaju u nepoznatim okolnostima, a sve vreme krećući se između dokumentarnog i fiktivnog. Mladi slovenački reditelj je nedavno dobio prestižnu Borštnikovu nagradu za režiju ove predstave, a ovim putem će njegov rad po prvi but biti predstavljen Bitefovoj, odnosno regionalnoj publici, ističe Milivojević.
Još jedna predstava domaće produkcije jeste „Budućnost” Beogradskog dramskog pozorišta u koprodukciji sa Mestnim gledališčem ljubljanskim, autorski projekat slovenačkog reditelja Žige Divjaka, već poznatog festivalskoj publici. Divjak u ovom radu nastavlja svoje istraživanje distopijskih vizija sveta, ali ovog puta pomeranjem fokusa od antropocentričnih ka neljudskim iskustvima u predstavi specifične estetike i poetike.
Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, biće u predstojećem periodu objavljivane na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža Fejsbuk, Instagram i Tiktok.
Lepota (ne)će spasiti svet
Selektorski tim festivala predstavio je i ovogodišnji slogan – Lepota (ne)će spasiti svet. Nadovezujući se na Dostojevskog koji pod lepotom koja će spasiti svet misli na vrlinu i lepotu ljudske duše, objašnjeno je da ona i u ovom kontekstu predstavlja pre svega etičku, a ne samo estetsku kategoriju. Međutim, ambivalentnost ovog slogana sugeriše kritičko promišljanje toga da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista može da spasi svet u kakvom živimo.
Iza vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Bitefa stoji New Moment New Ideas Company. Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor ove agencije, otkrio je da je na interni konkurs pristiglo na desetine radova iz celog regiona. Za najbolje rešenje, a time i vizuelni identitet 58. Bitefa, odabran je rad grafičke dizajnerke iz agencije New Moment, Skoplje, Eme Velkovske.
Autorka je uspela da leptira prikaže ne samo kao simbol lepote već i transformacije, ali i da izrazi delikatnost specifičnog stanja u kom se nalazimo, stanja slutnje koje nam je jedino u ovom trenutku poznato, izjavio je Golubović.
Bitef i 1664 Blanc - novo poglavlje saradnje
Jovana Vještica, menadžerka korporativnih poslova kompanije Carlsberg Srbija, iskazala je čast i zadovoljstvo što je 1664 Blanc generalni sponzor ovogodišnjeg 58. Bitefa, jednog od najvećih i najznačajnijih umetničkih festivala u Srbiji i Beogradu, koji igra posebnu ulogu u kulturnoj sceni naše prestonice.
Gospođa Vještica je izjavila da će se publika možda pitati otkud saradnja jednog pivskog brenda sa Bitefom i rekla da je 1664 Blanc premium pšenično pivo sofisticirane note ukusa sa aromom karamele i dodatkom citrusa i korijandera, ali i jedinstvenom ambalažom, tako da se često kaže da 1664 Blanc predstavlja svojevrsnu umetnost u pivarstvu. Pored toga, brend svoj imidž gradi kroz podršku umetnosti na svim tržištima na kojima se prodaje u okviru kompanije Carlsberg, i u tom smislu je saradnja sa Bitefom na neki način došla prirodno, te se iz kompanije nadaju da je ovogodišnji festival samo njen početak.
Pokrovitelji festivala su Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Generalni sponzor 58. Bitefa je 1664 Blanc. Tradicionalno, podršku festivalu pružili su i Delegacija Evropske unije, Francuski institut i Gete Institut. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala i ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i Coca-Cola Hellenic Srbija.
