Sidnejska kompanije igre je očaravajućim komadom „ab [intra]” uvela Beogradski festival igre u samu završnicu. Tokom dve večeri, u prepunoj sali Velike scene Narodnog pozorišta u Beogradu, igrači australijske trupe pokazali su „bestežinske” kvalitete i savršenu usklađenost jedne od tehnički najsloženijih koreografija, prema oceni svetske kritike. Ovaj komad nastajao je tokom 2018, iste godine kada je Sidnejska kompanija igre prvi put gostovala na Beogradskom festivalu igre. Naziv „iznutra” na latinskom, govori o složenom procesu stvaranja jednog koreografskog dela.

Rafaelu Bonačeli, koreografu i umetničkom direktoru australijske trupe, u tom stvaranju pomagali su sami igrači.

„Zamolio sam ih da nekoliko dana izvode svoje improvizacije, da samo budu prisutni, slušaju i osećaju jedni druge, da slede svoje impulse i reakcije „iz duše“.

„Zamolio sam ih da budu iskreni, da se otvore iznutra i dozvole da se desi neočekivano”, ispričao je Bonačela tokom druženja sa beogradskim novinarima.
Te improvizacije, a bilo je „svakakvih, od nežnih i senzualnih, do ludačkih, brutalnih i neoponovljivih”, Bonačela je kasnije utkao u svoj 70-minutni komad koji je očarao svetsku i beogradsku publiku.

Uz vrlo svedene kostime, sjajnu rasvetu i minimalističku scenografiju (kao da se zaista nalazimo u futuristčkoj baletskoj sali usred probe), sva pažnja je bila usmerena na virtuoznost igrača.

U stvaranju komada, tokom svojevrsne psihoterapije u sali za probe, umetnici su dali ne samo svoja tela, već i svoj um i utrobu, stvorivši jedno dirljivo, lično, autentično i iskreno delo koje govori, generalno, o slojevitoj prirodi svakog odnosa.

Naročito jak utisak ostavila su dva romantična dueta u kojima se tela igrača prepliću, uvijaju i balansiraju s nestvarnom lakoćom, čineći pravo klupko emocija.
Dualnost koreografskog jezika – spoj klasičnog i savremenog pokreta, zajedništva i individualnosti, spajanja i razdvajanja, spoljašnje ekspresije i unutrašnjeg stanja – podvučena je i oprečnim muzičkim žanrovima: savremenom klasikom Peterisa Vasksa (Koncert za violončelo) i elektronskim prelazima Nika Vejlsa. Bio je to, po rečima Bonačele „jedan komplikovan sudar iz koga je nastao sasvim skladan brak”.

Moćan, eteričan, nežan komad „ab [intra]” se uvlači pod kožu i ostaje u očima gledaoca još dugo nakon spuštanja zavese. Veliki krešendo na kraju, u suludom intenzitetu muzike i igre, doneo je spektakularnu završnicu, pozdravljenu višeminutnim ovacijama.

Posebnoj energiji doprinela je i činjenica da je u beogradskom Narodnom pozorištu bilo prvo izvođenje ovog komada u sezoni za trupu iz Sidneja. Nakon Beograda, turneju nastavljaju u Portlandu, Vašingtonu i Njujorku, a Bonačela nije propustio priliku da zahvali Aji Jung na pozivu.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo opet bili deo Beogradskog festivala igre. Kao trupi sa sedištem u Australiji, tako udaljenom kutku planete, dolazak ovde nam znači mnogo, jer vaš Festival smatramo jednim od najznačajnijih mesta na kome možemo predstaviti svoj rad. Jednostavno, u Beogradu se okupljaju najbolje trupe na svetu!”, istakao je Bonačela, rođeni Španac, koji je u karijeri sarađivao ne samo sa velikim kompanijama, već i sa pop ikonama poput Kajli Minog, Tine Tarner, Sare Blasko i Kejti Nunan.

Fotografije: Duško Vukić
izvor: Beogradski festival igre

<<  Novembar 2024  >>
 po  ut  sr  če  pe  su  ne 
    
 

Putopisi, Intervjui..