U PETAK 2. FEBRUARA U 20H u Bitef teataru predstava o tragičnoj ljubavi češke glumice Lide Barove i Gebelsa: "Film koji nisam snimila" po tekstu Miloša Latinovića i u režiji Draška Zidara. Igraju: Katica Šubarić, Tatjana Bertok Zupković, Goran Koši. Reč pisca: Lida Barova, češka glumica s angažmanom u nacističkoj Nemačkoj, imala je sve – talenat, lepotu, karijeru i – ljubav. Zbog ljubavi je odbila slavu Holivuda i novac Britanaca. Lida Barova ostala je u Berlinu uz Jozefa Gebelsa, ministra propagande i jednog od najbližih saradnika Adolfa Hitlera.
Neosporno, njihova ljubav bila je iskrena, bez računice i interesa, jer posledice te veze – oženjen, moćan čovek i mlada, lepa i uspešna strankinja – temeljne su za priču koja je pred vama kao hommage nečemu što nije imanentno današnjem vremenu: iskrenosti i žrtvovanju. Barova je volela doktora Gebelsa, a onda je zbog ljubavi dva puta stradala – na inicijativu Magde Gebels, ministrove žene i Hitlerove sledbenice, proterana je iz Nemačke, a onda je po završetku rata zbog veze s nacističkim moćnikom u rodnoj Češkoj bila uhapšena, utamničena, ponižena. Preživela je možda samo zato da bi pričala, da bi svedočila u korist ljubavi i života o kojem svi imaju različito mišljenje.
Lida Barova imala je sve – raskošan talent, nestvarnu lepotu, respektabilnu karijeru i – iskrenu ljubav zbog koje je izgubila porodicu, domovinu, prijatelje, posao, čast. Nije ostalo puno, ako ne računamo talog tuge, ali tu su sećanja koja je ditkirala Josefu Škvoreckom, velikom piscu, a nad njima lebdi priča o filmu koji nije snimila. O svojoj ljubavi i svom životu.
Lida Barova imala je ljubav – i ovo jeste priča o uzletu i tragici ljubavi – bez obzira na to što su na kauču zajedničkog života – lepotica i zver.
Reč reditelja: Život Lide Barove sigurno ne staje u jednu pozorišnu predstavu, film ili knjigu. Lida Barova imala je impozantnu filmsku i pozorišnu karijeru, a široj javnosti poznata je kao ljubavnica nacističkog ministra i zločinca Jozefa Gebelsa. Buran i turbulentan život nije je mazio pa se može slobodno reći da je proživela pravi pakao. Kako je sama kasnije rekla, bežala je zbog ljubavi, od ljubavi, bežala je da bi glumila i bežala da bi živela! Pozicija umetnice u odnosu na moćnu politiku zanimljiva je pričom i nama danas. Bilo je, a zasigurno ima i danas umetnica, sportistkinja i osoba raznih profesija koje su prisiljene da beže i pristaju na sve zbog istih ili sličnih razloga kao i Lida Barova – samo da bi živele i radile ono što vole. No, život nije bajka i često nam servira potpuno neočekivane scenarije i zamke.
Predstavu smo odlučili da napravimo kao niz filmskih scena, slika i prizora u crno-beloj tehnici, u samo nekoliko kadrova koji u prvi plan stavljaju glumačku emociju i glumca bez suvišnih scenskih pomagala. Na pejsažu licu i u sjaju oka glumca publika može pročitati sve ono što on negde duboko živi i proživljava.
Ovo nije primarno priča o ratu i nacizmu, ona se samo događa u ratno vreme ludila. Ovo je vrlo duboka i potresna priča o strahu, naivnosti, sudbini i neobjašnjivoj snazi emocije koja se zove – ljubav.
Reditelj: Draško Zidar
Tekst: Miloš Latinović
Igraju: Katica Šubarić, Tatjana Bertok Zupković, Goran Koši
Kostimografkinja: Nina Silobrčić
Scenograf: Krešimir Tomac
Dizajner svetla: Robert Majoroši
Trajanje: 90’
