Juče je pred punom salom Beogradskog dramskog pozorišta otvoren program 57. Bitef festivala, predstavom "Božanstvena komedija" uz rediteljsku palicu Žana Kastrofa. Predstava je u produkciji BDP-a već godinu dana na repertoaru ovog pozorišta. U predstavi glume: Marko Gvero, Milena Vasić, Aleksandar Radojičić, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Aleksandar Jovanović, Nataša Marković, Milan Zarić, Bojana Stojković. Kastrof je svojim neuobičajenim mešanjem medija i priča uspeo da privuče pažnju publike, a trajanje predstave od 5 sati sa jednom pauzom, govori o tome koliko truda je uloženo u ovaj dramaturški rasplet bez raspleta.
„Božanstvena komedija“ je kritika neoliberalnog kapitalizma i konzumerizma, koji se vešto reprodukuje i umnožava, možda baš danas, nikada više nego pre.
Apokaliptična scenografija i situacije koje se odvijaju na otvorenoj sceni pozorišta, novine koje lete, telefonska govornica i još neki odlomci iz stvarnog života, vešto se mešaju uz veoma dobru tehničku podršku, zvuk i live prenos na platno, stvarajući iscepkanu dramaturšku poemu u kojoj upravo odlomci iz Danteove Božanstvene komedije donose gledaocima mir i predah. Božanstvena komedija napisana pre više od pola veka, ima poruku vešto interpretiranu da uporedi ili odbrani hrišćanstvo od paganizma i jasno razlučuje šta je dobro a šta zlo. Kristof postavlja ovo pitanje još jednom, tražeći međuprečice koje bi modernom čoveku mogle da predstave nekakve izlaze iz jasno orjentisanih etičkih pravila, koja više ne važe.
Predstava se može pogledati bez daha ali nikako da ne ostavi mučni trag i otvori mnoga pitanja za sobom.
FRANK KASTORF rođen je u Istočnom Berlinu 1951. godine. Studirao je režiju na Univerzitetu Humbolt. Karijeru je započeo kao dramaturg u pozorištu Senftenberg, a kasnije i kao reditelj u pozorištu Brandenburg. Od 1981. godine, pa sve do politički motivisanog otpuštanja 1985, bio je na čelu Dramske sekcije pozorišta Anklam. Narednih godina u gradskim pozorištima širom Istočne Nemačke režira drame Getea, Lorke, Šekspira, Lesinga, Ibzena, Brehta, kao i nekoliko drama Hajnera Milera. Od 1988. njegove predstave izvode se u Nemačkoj i Švajcarskoj. Od 1990. do 1992. reditelj je u Dojčes teatru u Berlinu. Zatim dolazi na mesto umetničkog direktora čuvenog pozorišta Folksbine na Trgu Roze Luksemburg u Berlinu, gde je njegova predstava Razbojnici već bila simbol nepokolebljivog savremenog pozorišta devedesetih.
Pod njegovim vođstvom, Folksbine postaje ugledna i u svetu poznata institucija koja je imala ogroman uticaj na nemačko pozorište i čije predstave obilaze sve kontinente. Sa predstavom U Moskvu, u Moskvu 2011. učestvuje na Bitefu. Sreće se sa scenografom Aleksandrom Denićem, koji postaje deo njegovog autorskog tima, dajući Kastorfu nov, čudesan ambijent za njegova dela. Frank Kastorf je radio i kao gostujući reditelj u drugim pozorištima i operama u gradovima kao što su Bazel, Hamburg, Minhen, Štokholm, Beč, Cirih, Kopenhagen, Sao Paulo, Štutgart, Pariz. Tokom karijere duge dvadeset pet godina postavio je više od sto predstava.
Dobio je mnoge prestižne nagrade za svoj rad, između ostalih i Nagradu grada Berlina, nagradu Međunarodnog pozorišnog Instituta, nagradu „Nestroj“, Šilerovu nagradu, Zlatni lovorov venac na festivalu MESS, nagradu „Faust“... Kastorf je član Berlinske akademije umetnosti, Nemačke akademije scenskih umetnosti i član Bavarske akademije lepih umetnosti. Dobio je mnoge prestižne nagrade za svoj rad, između ostalih i Nagradu grada Berlina, nagradu Međunarodnog pozorišnog Instituta, nagradu „Nestroj“, Šilerovu nagradu, Zlatni lovorov venac na festivalu MESS, nagradu „Faust“... Kastorf je član Berlinske akademije umetnosti, Nemačke akademije scenskih umetnosti i član Bavarske akademije lepih umetnosti.
foto: promo
