Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“. Sa devet predstava u glavnom programu, ovogodišnji Bitef predstaviće publici hrabre i odvažne produkcije koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije. Direktor Bitef teatra Miloš Latinović predstavio je ovogodišnji selektorski tim festivala koji čine umetnički direktor Nikita Milivojević, dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić i producentkinja i koselektorka Ksenija Đurović.
Obraćajući se medijima, Nikita Milivojević je govorio o kolektivnom radu na selekciji koji podrazumeva demokratski duh i doprinos različitih perspektiva iz kojih se može sagledati savremeno stvaralaštvo.
„Bitef za mene podrazumeva kontinuitet. Postoji nešto što su u ovaj festival ugrađivali mnogi ljudi pre nas. U tom smislu dugujem zahvalnost mom kolegi Ivanu Medenici, prethodnom umetničkom direktoru, s kojim smo se dogovorili da jednu njegovu ideju sačuvamo za ovo izdanje festivala“, izjavio je Milivojević.
U pitanju je dan prologa, koji povezuje predstojeći Bitef sa onim prethodnim. Tako će 3. oktobra publika biti u prilici da kao prolog festivala pogleda predstavu Božanstvena komedija u režiji Franka Kastrofa i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koju je selektovao Ivan Medenica.
Pored ove predstave koja se izvodi van konkurencije, u glavnom programu biće prikazano još osam predstava. Festival će 4. oktobra svečano otvoriti nemačka predstava Deca sunca Maksima Gorkog, u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik i produkciji Šaušpilhausa Bohum.
„Smeštena u hiper-realističnu scenografiju, ova režija Mateje Koležnik donosi uzbudljivo i psihološki iznijansirano čitanje Dece sunca“, navela je Tijana Grumić. „Budući da je jedna od misija festivala promovisanje novih i mladih imena i autorskih poetika, veoma se radujemo što će se u selekciji naći i predstava Zbogom, Lindita Nacionalnog teatra Grčke, u režiji grčkog reditelja albanskog porekla Marija Banušija, kome je ovo tek druga profesionalna režija. Baveći se zagrobnim običajima balkanskih zemalja, Mario Banuši na jedinstven način priča priču o nošenju sa gubitkom voljene osobe.“
Jedna od dve predstave iz domaće produkcije u takmičarskoj selekciji jeste Kao i sve slobodne djevojke autorke Tanje Šljivar i rediteljke Selme Spahić u produkciji pozorišta Atelje 212.
„Stavljajući u fokus pitanje generacijskog jaza i nebrige starijih generacija prema mlađima, a istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, ova predstava se tematski sjajno uklapa u ovogodišnju selekciju“, objasnila je Grumić, ističući i mađarsku predstavu Raspevana mladost, koja je jedna od dve „muzičke“ predstave 57. Bitefa.
„Ova akapela opereta govori o poslednjih 70 godina turbulentne mađarske istorije i tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih“, kazala je Grumić.
Producentkinja i koselektorka festivala Ksenija Đurović predstavila je i drugu „muzičku“ predstavu ovogodišnjeg Bitefa. U pitanju je litvanska opera Sunce i more autorki Rugile Barzdžiukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite koja se odvija u ambijentu plaže i govori o ekološkoj propasti sveta.
„Rado napominjemo da je ovaj rad predstavljao Litvaniju na 58. Venecijanskom bijenalu i odneo pobedničku nagradu, odnosno Zlatnog lava, te je i mesto izvedbe – paviljon Cvijeta Zuzorić, galerijski prostor Udruženja likovnih umetnosti Srbije – u vezi sa multidisciplinarnošću ovog izvanrednog rada“, izjavila je Đurović.
Treća domaća predstava na ovogodišnjem Bitefu biće Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom, rad koreografa Igora Koruge u saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene - Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.
„U produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, predstava je jedan od rezultata Koruginog višegodišnjeg bavljenja istorijom razvoja plesne scene u zemlji, te promišljanja uslova rada i života onih koji su u izgradnji scene direktno učestvovali, a njihov rad niko ne čuva osim njih samih. Skrećući pažnju na fenomen neuređenosti polja plesa, Bitef nastoji da doprinese borbi protiv dalje marginalizacije savremenih plesnih praksi“, rekla je Đurović.
Ona je dodala da festivalski tim posebno raduje to što će se i Anja Suša, nekadašnja selektorka festivala, vratiti na Bitef, ovog puta u svojstvu rediteljke švedske predstave #Jeanne, po tekstu Ivane Sajko, jedne od najznačajnijih hrvatskih spisateljica.
„Poput savremene priče o Jovanki Orleanki, i Žan pokušava da povede borbu slabijih protiv moćnih, smeštenu u borbu protiv društvenih nejednakosti, klimatske katastrofe i nepravde“, navela je Đurović.
Na samom kraju, predstavljena je i predstava Wakatt Serža Emea Kulibalija, autora i koreografa poreklom iz Burkine Faso koji od 2002. godine živi u Belgiji.
„Kulibalijeva polazna tačka za Wakatt bio je strah od drugog, od drugosti. Inspirisan (ili ubijen u pojam) društveno-političkim okolnostima, ples koji nam kompanija Faso Dans nudi dolazi iz pokreta motivisanih strahom, paničnim osećanjima koja se ispoljavaju kao agresija i nasilje“, dodala je Đurović. „Desetoro izvođača nas dalje uvlače u borbu protiv kolonijalizma ogoljavajući mračnu stranu čovečanstva pred našim očima, kao da pitaju publiku da li je ovo dovoljno da se pobunimo.“
Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, biće u predstojećem periodu objavljivane na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.
Slogan i vizuelni identitet
Umetnički direktor festivala Nikita Milivojević otkrio je da je ovogodišnji slogan festivala „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ zapravo pozajmljeni stih iz zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima mlade i uspešne srpske pesnikinje Radmile Petrović.
Ovaj stih na najbolji način spaja izbor svih predstava koje su se našle u glavnom programu a koje sve kroz svoje raznolike perspektive, poetike i umetničke prakse na različite načine osvetljavaju priče marginalizovanih zajednica, osporavaju hegemonističke strukture i ističu otpornost ljudskog duha.
Iza vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Bitefa stoji New Moment New Ideas Company. Kako je kazao Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor ove agencije, na Bitefov zadatak pristiglo je oko pedeset radova iz cele regije, a odabrano je rešenje Ivana Savića, art direktora iz Beograda.
„Bitef je uvek bio nešto potpuno drugačije u odnosu na sve festivale, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Srbiji“, dodao je Golubović. „Sa Bitefom imate utisak kao da ste u prvom redu kulturne i civilizacijske linije, da posmatrate sva ta dešavanja iz prvog reda, da ste deo te priče.“
Bitef – preispitivanje, dijalog, svet
„Bitef je manifestacija od izuzetnog značaja za grad Beograd“, izjavila je Nataša Mihailović Vacić, gradska sekretarka za kulturu. „To je pozorišni festival koji je svojom hrabrošću da preispituje nove ideje i pozorišne prakse i tendencije, prevazišao granice Srbije, nekadašnje Jugoslavije, ali i celog kontinenta.“
Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo, čestitao je svim dosadašnjim saradnicima Bitefa na tome što su uspeli da održe jedinstveni duh festivala.
„Bitef je mesto za preispitivanje, kao i uvaženi centar za dijalog. Jer šta je umetnost, ako ne komunikacija“, dodao je Jokić. „To je jedan od najvažnijih markera savremenih tokova u zemlji i svetu. Bitef je prozor u svetska dešavanja.“
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Ambasada Savezne Republike Nemačke i Gete Institut. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala 1664 Blanc i Somersby.
