Holandski teatar igre, pred skoro 2.500 ljudi nastupio u okviru 20. Beogradskog festivala igre - Holandski teatar igre (NDT 1), na noge je podigao skoro 2.500 ljudi koji su ovacijama ispratili dva nastupa u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu u petak 7. i subotu 8. aprila. I ovoga puta, čuveni ansambl je pokazao zašto se smatra jednom od najboljih na planeti. Ne samo najčuvenija, već i najveća i najskuplja trupa Starog kontinenta - što joj je donelo nadimak „baletskih Rolingstonsa” - predstavila se domaćoj publici triptihom komada posve različitih stilova, kreativnih ideja i rukopisa. Reč je o komadima najznačajnijih koreografa kraja 20. i početka 21. veka, Jiržija Kilijana, Kristal Pajt i Gabrijele Karizo, koji su „omađijanoj” publici prikazali svu raznovrsnost i virtuoznost savremene igre.
U njihovoj zapanjujućoj igri uživali su i Maja Gojković, ministarka kulture Republike Srbije, ambasador Kraljevine Holandije, NJ. E. Just Reinces, brojni umetnici i diplomate koji su uglavnom došli iz Beograda kako bi videli ovaj spektakl, kao i stranci koji su doputovali na Festival igre.
Prvi komad, „Trasa”, intrigantni teatar igre u režiji Gabrijele Karizo, odveo je publiku u apokaliptični san, nalik noćnoj mori, sa raznim putnicima, usamljenim i nesnađenim dušama, koje tumaraju duž tog jednosmernog puta koji nikuda ne vodi.
Antologijski „Bogovi i psi” Jiržija Kilijana, prikazani na Beogradskom festivalu igre i 2011. u Sava centru, pokazali su svu maestralnost šestoro igrača ovog haškog ansambla i podsetili nas zašto je Kilijan (76) jedan od najslavnijih koreografa svih vremena. Reč je o njegovom 100. i poslednjem, nedovršenom komadu koji je postavio za Holandski teatar igre (NDT), na čijem čelu je bio četvrt veka. Kako je i sam Kilijan jednom prilikom istakao, ovo je komad koji lebdi između normalnog i abnormalnog, „jer ništa pozitivno ne može da se proistekne bez zdrave doze ludila”. Posvetio ga je psima, koji su u mnogim religijama i civilizacijama bili poštovani poput bogova. Upravo jedan veliki pas, u trku, pojavljivao se projektovan na crnoj kulisi, posmatrajući odozgo igrače, dok su izvodili svoje bravure u polusumraku tog sveta zamagljenih granica, ispred mistične zavese teške blizu 300 kg i sačinjene od Swarovski kristala.
Na kraju večeri odigrana je moćna i dirljiva vokalno-koreografska tragedija, „Figure u izumiranju [1.0]”. Koreograf Kristal Pajt i reditelj Sajmon Mekberni napravili su duboko uznemirujuće delo o posledicama klimatskih promena, izumiranju brojnih biljnih i životinjskih vrsta i katastrofalnog odnosa čoveka sa prirodom. Kako je umetnička direktorka NDT, Emili Molnar, objasnila na konferenciji za medije u Beogradu, reč je o prvom od tri dela koji će svoju zaokruženu premijeru imati 2025. godine.
Publika u Srpskom narodnom pozorištu tako je imala prilike da vidi ono najbolje što NDT trenutno nudi, „presek onoga što se dešava kod nas u kompaniji ali i u svetu savremene igre”, istakla je Molnar.
Veliko interesovanje publike Beogradskog festivala igre za gostovanje ove sjajne trupe iz Haga potvrdilo je da je, za dve decenije trajanja festivala, ona stekla istančan ukus i postala dobro upoznata sa trendovima u savremenoj igri. Ne samo da je imala zaista retku čast da sedmi put gleda Holandski teatar igre na festivalu (prvi put u Novom Sadu), već i srećnu okolnost da bude upoznata sa ranijim radovima troje koreografa - Jirži Kilijan je apsolutna legenda savremene igre i prvi laureat Nagrade „Jovan Ćirilov”, dok su Kristal Pajt, sa svojom trupom „Kid Pivot” iz Vankuvera, i Gabrijela Karizo, suosnivač belgijske pozorišne kompanije „Piping Tom”, u nekoliko navrata nastupale na festivalu. Time je naš Festival igre na pravi način uveo ove koreografe i njihove autentične rukopise u naš kulturni milje, misija koju nesebično nastavlja da sprovodi
