Danas je na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum održana konferencija za medije na kojoj je najavljena jubilarna 25 sezona našeg pozorišta koja će svečano biti otvorena 1. oktobra premijerom operete PARISKI ŽIVOT Žaka Ofenbaha. Beogradska publika će operu moći da vidi u dve premijere 1. i 8. oktobra i u reprizi 24. oktobra. Opereta se vraća na velika vrata u Beograd, tačnije Zemun. Nakon značajnog uspeha predstave Vesela udovica 2020. godine, postavljamo još jednu operetu, ovog puta nemačko-francuskog autora Žaka Ofenbaha PARISKI ŽIVOT.
Zabavnog sadržaja, punog preokreta, brze radnje, sa pregršt muzičkih i koreografisanih numera Madlenianum se vraća ovom žanru, koji je nepravedno skrajnut sa naših scena, a podjednako kao mjuzikl, donosi radost širokoj publici. Opereta PARISKI ŽIVOT svetski je uspeh velikog kompozitora Žaka Ofenbaha (Jacques Offenbach), koja je premijeru doživela 1866. u Parizu. Libreto su tada napisali Anri Mejak (Henri Meilhac) i Ludovic Halévy (Lidovik Alevi). Pariski život u Beogradu je postavila dokazana autorska ekipa na čelu sa rediteljem Robertom Boškovićem i njegovim stalnim saradnicima iz Hrvatske: Igorom Vajdlihom (Igor Weidlich) kao dramaturgom koji je radio i prepev stihova i adaptaciju, scenografom Vesnom Režić, kostimografom Duškom Nešić i Draženom Matijaševićem koji je radio lutke. Na čelu beogradske ekipe za dirigentskim pultom je Vesna Šouc, a složenu i nadasve zabavnu koreografiju je radila Milica Cerović, dizajn svetla Srđan Jovanović i dizajn zvuka Dušan Arsikin.Ofenbah stvara 1858. godine svoju prvu operetu Orfej u podzemlju koja je imala izuzetno dobar prijem kod publike. Tokom 1860-ih godina komponovao je najmanje 18 opereta među kojima je i Pariski život, prvo celovito delo u kojem je portretisao Pariz. Kada je prvi put izvedeno 1866. godine, blo je to u pet činova, da bi nekoliko godina kasnije bilo skraćeno na četiri čina. Naša verzija je svedena na dva čina i četiri slike. Ova adaptacija Pariskog života zahtevala je daleko više od samog prevoda dela. Za reditelja, dramaturga i sve druge članove kreativnog tima ovo je bila prava čarolija teatarskog stvaranja. Misija kreativnog tima bila je da opereti udahne novi život koji će podići lestvicu nakon Vesele udovice i doneti čaroliju ne samo publici Madlenianuma, nego i svakom pojedinom izvođaču. Ovo je drugo delo ovog autora na sceni Madlenianuma, mnogi od nas pamte jednu od njegovih najpoznatijih opera Hofmanove priče, koja je premijerno izvedena 2005. godine na našoj sceni.
„Opereta Pariski život zahteva visoku tehničku i fizičku spremnost, fleksibilnost, kreativnost i brzinu, koji su preduslovi za interpretaciju koja u svakom trenutku mora odisati lakoćom. Vedrinu, razigranost, saglasje svih komponenata i, konačno, virtuoznost je zahtev operete“, reči su dirigenta Vesne Šouc. „Arije i dueti se smenjuju sa glamuroznim finalima, a virtuozni pevački elementi su povereni glavnim ženskim ulogama. Kvalitet pevanog tona ni u jednom trenutku nije narušen pokretom ili igrom. Kamerni horski ansambl je vanredno razigran i aktivan. Valceri i polke, koji čine okosnicu muzičkog sadržaja, daju opereti jedinstven optimistični kolor, kao i poznat osećaj „predodređenosti za srećan kraj.“
Radnja Pariskog života na prvi pogled je priča 'lakih nota', priča o pariskoj zlatnoj mladeži koja skraćuje dane u svojim igrama, bez razmišljanja o tuđim osećanjima i bezobzirnosti svojih životnih navika. Uništavaju tuđe ljubavne živote kako bi barem kratko pronašli jeftine užitke za svoje isprazne živote. Okrenuti samo sebi i svojoj zabavi, u svom krugu prijatelja među kojima je reputacija sve… moglo bi se pomisliti da govorimo o nekoj savremenoj priči.
Adaptacijom originalnog libreta postignuta je dinamika priče, glumačke ekspresije, humor, pri tome ne narušavajući muzičke numere i koreografije koje su zaštitni znak Ofenbahovog opusa. Dramaturgijom dela postignuta je svežina koja se reflektuje u današnjem društvu, gledaocima koji su navikli na mnogo brže 'upijanje' informacija i kulturnih sadržaja nudi se jedan razigran i vrcav komad.
Reditelj komada Robert Bošković je delu pristupio s velikom odgovornošću i vrlo studiozno, postavljajući s dramaturgom temelje i pre samog početka prevoda i adaptacije: „Režijska borba za svaku scenu i muzičku numeru, u kojoj svaki lik mora dati najviše od sebe i gde svi izvođači kroz spoj tradicije glume, pevanja i zahtevne koreografije moraju zabljesnuti kao zvezde i pokazati sve svoje sposobnosti, vode prema dinamično ispričanoj priči o zlatnoj mladeži Pariza. Naoko plitki likovi kroz razvoj priče pokazuju veliku slojevitost i dubinu, a Pariski život postaje kompleksna celina aktuelna i danas u savremenom društvu“, naglašava reditelj.
Ljubavne igre, komedija zabune, veličanstvena atmosfera, razigrani pevači i glumci odlika su ovog komada. Smehu, muzici, raskoši koreografije i scenskog pokreta, bogatstvu scene i kostima i glumačkim bravurama doprinela je i vredna ekipa saradnika-asistenata: Isidora Goncić, Anja Orelj, Nina Kuzmić, Anđela Bajagić, Jovana Ikonić.
