Na pragu treće sezone ustanovljenog programa Mesec nezavisne scene u Bitef teatru,koji se i ove sezone događa u mesecima januaru i februaru, sa zadovoljstvom konstatujemo da veliko interesovanje nezavisnih autora i trupa za ovaj repertoarski konkurs, potvrđuje njegovu neophodnost i doprinosi kvalitetu nezavisnog pozorišnog stvaralaštva u regionu. Bitef teatar, servisno pozorište bez ansambla, shvata ovaj program kao priliku za emancipaciju i inicijaciju mladih i duhom mladih autora i autorki, koji praveći iskorak u odnosu na klasične pozorišne forme, donose dah eksperimenta, tragalaštva i mašte – preko potrebne za razvoj različnih žanrovskih formi.
Bitef teatar ovim autorima omogućava prostor za probe, izvođenje, tehničku i marketinšku podršku svake vrste a često pomaže i materijalno ove produkcije. Verujemo da je to naša statutaturna obaveza, legitimno formulisana i željom naše osnivačice, velike Mire Trailović – da Bitef teatar bude mesto razvoja i gajenja najrazličitijih pozorišnih izraza, kreiranju meta žanrova kombinovanjem različitih alatki i veština, kombinovanjem pozorišnih, plesnih, operskih, muzičkih, akrobatskih i video formi. Da je sluh Bitef teatra za inicijaciju ovakvih autorskih pregnuća istančan dokazuje i internacionalni život mnogih produkcija, autora i trupa, koji su svoja prva umetnička predstavljanja doživeli upravo na sceni Bitef teatra uz bezrezervnu podršku našeg Bitef tima.
U prvoj nedelji MESECA NEZAVISNE SCENE u Bitef teatru u prilici smo da vidimo žanrovski različite predstave, koje potvrđuju novu teatarsku formu, kao mogućnost tragalačkog eksperimenta, u odnosu na ustoličene I potvrđeno klasične teatarske pristupe. Zajednička im je hrabrost, zagledanost u probleme i duh turbulentnog vremena koje živimo, kao I iznalaženje jake empatije za ljudsko i duševno i zagledanost u kolektivne i intimne lomove savremenog čoveka. One daju nadu da pozorište ostaje živa društvena igračka, prekopotrebna za tumačenje mogućih strategija analize i katarzične sinteze bitstva u nametnutim zadatostima vremena.
22, januar u 20h, BOL
23, januar u 20h,TRI ŽENE
25. januar u 20h, BODY CONFESSIONS
Nedelja, 23. januar u 20h // TRI ŽENE
Režija: Robert Raponja
Autorka teksta i dramaturškinja: Vedrana Klepica
Vizualni identitet i online video realizacija: Leo Vukelić
Muzika: Nikša Marinović
Izvođači: Blanka Bart, Tatjana Bertok Zupković, Helena Minić Matanić
Kamera i live video režija: Filip Maločak
Produkcija: Tigar teatar, Teatar Fort Forno i Osječko ljeto kulture
Dramski omnibus "Tri žene" koncentriše se na život i rad verovatno tri najvažnije spisateljice ovih prostora s prelaza 19. na 20. veka - Dragojle Jarnević, Marije Jurić Zagorke i Ivane Brlić Mažuranić. Iako su kao književnice sve tri bile drugačijih stilskih odrednica, pa donekle i svetonazora, ono što ih ipak povezuje je neverovatna opstojnost i duhovna smelost u društvenom i političkom kontekstu koji je bio sve, ali samo ne pogodan za emancipatorne tendencije i protofeminističku drskost koja je uokvirivala ne samo njihov rad, već i samo postojanje i interakciju sa klasnim i rodnim okvirima koji su oko njih isprepleteni. Ustrajnost i tvrdoglavost koju već generacije mogu iščitati u njihovom književnom radu tek je nusproizvod jedne šire odluke o traženju prava u zauzimanju javnog pa i političkog prostora i davanju glasa onima koje su u tom trenutku smatrane ne mnogo više od supruga i majki. Štaviše za neke od njih poput Dragojle Jarnević i Marije Jurić Zagorke čak je i taj okvir porodičnog manirizma bio dubinski odbojan i nepoželjan. Ono što je rezultat te opstojnosti je ne samo književna baština od neupitne važnosti, već i konkretni pomaci u percepciji društvene paradigme, paradigme koja je te tri autorke ponekad skupo koštala u svakodnevnom životu – i privatno i javno-politički. Upravo zbog toga Dragojla Jarnević, Marija Jurić Zagorka i Ivana Brlić Mažuranić nisu samo relevantne pojave na domaćoj književnoj sceni. One su dug pod čijim uticajima sasvim sigurno živimo još i danas.
