Pred publikom Opere i teatra Madlenianum je jedan nesvakidašnji mjuzikl za našu scenu, naviknutu na velike muzičke spektakle. Nesigurna epidemiološka situacija nas je primorala da se odlučimo za produkciju manjeg mjuzikla, ali verujemo da je to bila na neki način i srećna okolnost. Izbor je pao na mjuzikl Poslednjih pet godina, brodvejski hit, koji je doživeo i svoju holivudsku ekranizaciju 2015. godine, njujorškog kompozitora i tekstopisca Džejsona Roberta Brauna (Jason Robert Brown), dobitnika Toni nagrada za svoje mjuzikle. Premijera je u subotu, 15. maja od 19:30 časova, a reprize su 16, 19. i 24. maja na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Savremena ljubavna priča mladog para Keti i Džejmija predstavlja priču o ljubavi, patnji, potrazi za karijerom, brak i rastanak u veoma atraktivnoj muzičkoj i dramskoj formi. Samo dvoje glavnih aktera na sceni, mali muzički sastav i par igrača, što je neuobičajeno za druge produkcije ovog dela, zahtevao je sjajan i uigran tim, spreman da za kratko vreme odgovori na ozbiljne zadatke. Upravo zato smo se odlučili da angažujemo proveren i uhodan autorski tim na čelu sa rediteljem Robertom Boškovićem, koji je na našoj sceni ostvario već dve veoma uspešne produkcije (operetu Vesela udovica i koncertnu predstavu Svetlosti pozornice). Dirigent Vesna Šouc, stalni i pouzdani saradnik Madlenianuma, koja je za ovu predstavu uradila i prevod i prepev mjuzikla, koautorstvo sa Jovanom Jezdović, bila je zadužena za kompleksnu muzičku pripremu izvođača. Uz njih su koreograf Milica Cerović i scenograf Vesna Režić (obe iz Vesele udovice), kao i kostimograf Snežana Pešić Rajić, Srđan Jovanović dizajner svetla, Dušan Arsikin dizajner zvuka, dok su 3D mapping, holograme i projekcije uradili Matej Bodrušić i Aleksandar Rapajić, uz podršku Kreativnog studija Zepter. Dvoje glavnih aktera i ostali izvođači su pred sobom imali velike muzičke i glumačke zadatke, koje su ispunili s vrhunskim kvalitetom. U ulozi Keti, možemo reći zvezde Madlenianuma, Branislava Podrumac i Mina Gligorić, dok su Džejmi Žarko Stepanov i Dimitrije Cincar Kostić. Mjuzikl se izvodi u aranžmanu sa Music Theatre International (Europe) Limited: www.mtishows.eu.

Kompozitor i pisac ovog mjuzikla Džejson Robert Braun je veliki muzičar i pijanista, poznavalac muzičke strukture, sjajan aranžer (dobitnik je prestižne nagrade Toni za svoj mjuzikl Mostovi okruga Medison). Mjuzikl Poslednjih pet godina je premijerno izveden u Čikagu 2001. godine, da bi zatim igrao na off-Brodveju. Mnoge numere iz ovog mjuzikla postale su poznate i izvode ih muzičke zvezde, poput Arijane Grande. Mešavina rok i pop muzike, odličnog džeza i bluza, latino ritmova i moderno aranžiranje, obećavaju dobru zabavu, uz zanimljivu dramsku radnju koja podstiče na razmišljanje. Dekonstrukcijom ljubavne priče, gde pratimo priču Keti od kraja veze, tj. od raskida ka početku, upoznavanju i Džejmija čija ispovest ide u suprotnom smeru je bio još jedan izazov za reditelja da u sat i 20 ispriča njihovu petogodišnju vezu.

Na ovom projektu je naporno i svakodnevno radila podmlađena ekipa, a cilj je bio da se napravi predstava koja u sebi ima sve potencijale mjuzikla i drame. Muzički i dramski tekst prepun je odlične muzike, istinskih dramskih situacija, sjajnih koreografija, komedije, sreće, tuge. LJUBAV, EMOCIJA, PLES i SREĆA su bile glavne premise za reditelja Boškovića. „Režija je neobična – predstava se igra u tri plana, četvrti zid je zatvoren, publika ne može biti u njihovoj intimi, ali je ipak može nazreti kroz zidove od tila; celokupni nameštaj i pod su od pleksiglasa, što predstavlja ništavilo i neuhvatljivost. Upravo ovi elementi su predstavi dali život koji je u stilu West End produkcije. Kako je autor osmislio da likovi pričaju svoju priču u „suprotnom smeru” smislio sam da, kada je lik u „negativnoj emociji”, nema boju na kostimu i prati ga hladno neonsko svetlo. Istovremeno, drugi akter je u „pozitivnoj emociji” i ima boje, čime smo olakšali publici da može da prati radnju i da shvati koja scena je u kojem vremenskom periodu“, kaže Bošković.

Kako ističe maestra Vesna Šouc već u prvom kontaktu sa delom počela je da izranja jasna i neraskidiva povezanost, kao i specifična uslovljenost muzičkog i tekstualnog sadržaja. Očigledno je bilo da ideja i emocija dolaze iz pera jednog čoveka, a i da je sama priča autobiografska. Često ostaje u senci rad na prevodu i prepevu partiture, koji je prvi u nizu rada na mjuziklu, a koji se upravo radi da bi se neki strani muzički komad približio publici, pogotovoj onoj koja se tek upoznaje sa vrhunskim muzičkim delom. „Prepev podrazumeva potpuno saglasje muzike i teksta uz strogo poštovanje svih zakonitosti srpskog jezika, poštovanje dramaturške koncepcije, pronalaženje rime i slično. U ovom mjuziklu kroz upotrebu savremenog jezika, slenga i humora današnjice, vešto je prikazan uspon i krah braka glavnih likova. Ponavljanjem određenih stihova kroz mjuzikl, autor pokazuje kako se istim rečima mogu iskazati različite emocije – bes i zaljubljenost, bol i nada. Samim tim što je priča predstavljena kroz dve hronološki suprotstavljene linije, očuvanje tekstualnih referenci, humora i savremenog jezika u prepevu predstavljaju izazov, ali i nit koja ovo delo čini jedinstvenim”, reči su Vesne Šouc. Dramsku radnju jedne sasvim obične ljubavne priče, koja teče u vremenski obrnutom smeru za glavne aktere, podržava izrazito dinamična muzika. Kontrastno postavljene numere, u tempu i karakteru, daju toku priče neophodnu dinamiku i raznolikost: sanjalačka opijajuća atmosfera ljubavnog dueta (The Next Ten Minutes), bajka o Šmulu u neoklasičnom ruhu (The Schmuel Song), atraktivni latino sound (Shiksa Goddess), funky rock (Moving Too Fast), kao i potresna prva numera (Still Hurting) koja je ujedno i najčešće izvođena. Vokalne deonice Keti i Džejmija su veoma zahtevne, tako da su zahtevale veliki glasovni ambitus, dar za izražavanje kroz različite, veoma složene ritmove, spojene sa glumom, plesom i scenskim pokretom, samo su neke od vrlina koje su morali posedovati pevači – glumci u ovom mjuziklu. „Mjuzikl ne trpi ni prosečnost ni greške. On mora biti besprekorno izveden u svakom svom segmentu da bi bio atraktivan”, reči su Vesne Šouc, koja je dirigovala i diriguje brojne hit mjuzikle na našoj i drugim scenama.

Veliki muzički i glumački zadaci su postavljeni pred samo dvoje glavnih aktera, uz pratnju malog igračkog ansambla i benda koji je sastavljen od samo šest muzičara. Orkestar čine bas gitara, akustična gitara, violina i dva violončela, a vodeći instrument je klavir. Klavirska deonica je u ritmičkom i tehničkom smislu izrazito složena i podrazumeva da je može izvoditi samo vrhunski pijanista, ali sa posebnim darom za izvođenje različitih ritmova (rok, latino i dr.). Naši pijanisti na ovom projektu su Dragana Anđelić Bunjac i Milivoje Veljić, ostali muzičari su: Milica Grujić, Šerin Radeski, Jasmina Vrbanić, Vojin Nenadović, Mladen Lukić. U baletskom ansamblu su: Andrea Dobrić, Ljubica Nešić, Natalija Đikanović, Anđela Aranđelović, Dejan Bošković, Stefan Ćaldović, Luka Stefanović i Danilo Katić.

Asistent reditelja je Isidora Goncić, saradnik na scenskom pokretu je Jovana Ikonić, a asistent scenografa Nina Kuzmić.

POSLEDNJIH 5 GODINA  (THE LAST FIVE YEARS)
Pisac i kompozitor JASON ROBERT BROWN
Originalna produkcija za njujoršku scenu Arielle Tepper i Marty Bell
Originalna produkcija Northlight Theatre Chicago, IL