U Bitef teatru premijera 16.10 u 20 časova a reprize 17. i 18. oktobra 2020 u isto vreme. Čovečanstvo oduvek pokušava da zagospodari životom i uspori ili sasvim eliminiše smrt. U ovom trenutku razvoja čini nam se da smo na domak tog cilja. Šta nosi budućnost za one koji je dočekaju? Za sada smo još uvek smrtni, ali to bi moglo da se promeni još za vreme trajanja našeg života. Radimo na tome. Želimo da otkrijemo gde je greška u našem kodu, u programu naših gena. Da li smo pokorili prirodne zakone i prevazišli granice prirode tako što smo je rekonstruisali, projektovali u svojim vizijama, umetničkim delima i naučnim dostignućima?
Da li uopšte možemo da opazimo razliku između naše projekcije prirode i prirode same? Zašto imamo rok trajanja? Zbog čega umiremo? Kako da postanemo besmrtni? Ili makar dovoljno dugovečni da sami možemo da odlučimo kada nam je dosta života. Čovek voli život. Oduvek ga je plašilo starenje, protok vremena koji ga približava ponoru
konačnosti o kome ne zna ništa. Oduvek su ga užasavali odlasci bližnjih kao podsećanje na njegovu prolaznost.
Gde su granice našeg tela, a gde našeg uma?
Uspeli smo, kao najsnalažljiviji i najagresivniji oblik života na planeti (koju besvesno uništavamo) da dođemo do sofisticiranih naučnih i tehničkih dostignuća koja nam omogućavaju da drastično promenimo način na koji gledamo na život i smrt. Sve je bliža praktična primena veštačkih organa, od mozga preko udova, koji će biti daleko dugotrajniji i efikasniji od ovih koje trenutno imamo i koji nam je podarila priroda. Gde su granice prirodnog i veštačkog? Šta dobijamo a šta gubimo? Gde je tu etika, da li nestaje? Da li smo time učinili da ovaj oblik postojanja čoveka (kome smo svedoci) bude samo jedna karika, stepenica ka Natčoveku? Ka čoveku-mašini koji nema vremenska i biološka ograničenja kao mi sada?
Da li smo mi poslednja generacija homo sapiensa?
Dunja Jocić je srpsko-holandska koreografkinja rođena u Beogradu 1978. Karijeru je započela kao ritmička gimnastičarka, bila je vice-šampion države i članica olimpijskog tima SFRJ. Diplomirala je na Roterdamskoj plesnoj akademiji u Holandiji. Bavi se plesom i koreografijom. Plesala je kod etabliranih koreografa i reditelja, sa mnogim poznatim plesnim trupama širom sveta (Ballet du Nord / Francuska, Peter Greeneway / Velika Britanija, Saskia Bodekke, Emio Greco / PC, Hans Van Manen, Club Guy and Roni / Holandija).
Nominovana je za prestižnu nagradu Golden Swan (za izvedbu predstave Midnight rising /Club Guy and Roni, Holandija 2013.). Karijeru kao koreograf-reditelj započinje godine 2007. sa plesnom predstavom No Flowers please, sa kojom osvaja skoro sve nagrade na Festivalu koreografskih minijatura u Beogradu. Takođe, Dunja Jocić uporedo kreira koreografije za različite medije, kako za pozorište tako i za film. Njen prvi plesni film Mirroring je nagrađen kao najbolji plesni film na festivalu Jumping Frames u Hong Kongu, a nagrađen je na josš nekoliko festivala u Španiji, Holandiji i u SAD. Njen drugi film Bird je premijerno prikazan na Holland film festivalu i bio je u najužoj konkurenciji za nagradu Golden calf. Film Bird je nagrađen u Amsterdamu na festivalu CineDance public award 2016. Dunja Jocić je koreografisala multimedijalni komad La mode sa Spellbound contemporary ballet iz Rima. Ovaj komad je prikazan povodom otvaranja Taichung Metropolitan Opera House na Tajvanu, a scenografiju za ovaj komad radio je čuveni japanski arhitekta Toyo Ito. Dunja Jocić je u Holandiji koreografisala dve opere. 2016. dobija nagradu BNDG Bank prize za izuzetan talenat. 2018. dobija nagradu za izuzetan koreografski talenat na Holandskim danima savremenog plesa, najprestižnijeg holandskog plesnog festivala. 2019. dobija nagradu na Beogradskom festivalu igre. Sa Bitef dens kompanijom sarađivala je na predstavama Poslednji čovek na zemlji, Mirisi cimeta, Soneti i Alfa bojsi. Njene koreografije se sa uspehom igraju na mnogim prestižnim festivalima širom sveta.
Koreografija i režija: Dunja Jocić
Dramaturgija: Nikola Zavišić
Muzika: Aleksandra Đokić
Kostim: Slavna Martinović
Video produkcija Filip Mikić
Asistent video produkcije: Jelena Piljić
Izvođači: Ana Ignjatović-Zagorac , Miloš Isailović, Marija Bergam, Branko Cvejić, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Nikola Živković, Milica Bajčetić, Mila Lukić (dete)
Dušan Bajčetić (alternacija)
Autor pesme De Val: Renger Koning
Spiker: Žarko Obračević
Fotografija: Jelena Janković
Grafički dizajn: McCann Beograd
Prevodilac: Jelena Babšek Labudović
Organizacija: Aleksandar Bradić
Sponzori: Epson, McCann Beograd , TO Šid, Alma Quattro, The Black Turtle
Produkcija: Bitef teatar
Premijera: 16. oktobar 2020, Bitef teatar
