Premijera predstave Mnogo buke ni oko čega Vilijama Šekspira u režiji Ive Milošević biće održana u četvrtak 28. novembra u 20h na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U predstavi igraju Radovan Vujović, Marko Janketić, Miodrag Dragičević, Marko Baćović, Milena Vasić, Milica Gojković, Srđan Timarov, Joakim Tasić, Bojan Lazarov i Milica Sužnjević. Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf Maria Marković Milojev a kompozitor Vladimir Pejković. Reprize su 1, 12. i 14. decembra.
IVA MILOŠEVIĆ O PREDSTAVI - U Mnogo buke ni oko čega nalazim kopču sa našim vremenom, na prvom mestu, kada je reč o okolišanju oko lјubavi, svesnom i nesvesnom, pojedinačnoj ili udruženoj težnji za komplikovanjem ostvarenja lјubavnog odnosa. Pitam se da li danas u čoveku preovlađuju strah, cinizam, odustajanje od potrage za lјubavlјu, umesto sna i vere u nju. Naročito me rastužuje utisak koji sam stekla kada su u pitanju mladi lјudi, koji su u godinama kada institucija braka može postati opsesija ili pak izazivati veliku odbojnost. Ne mogu da se otmem dojmu da potrošački svet guši otvorenost bića prema onoj pravoj, spontanoj, besramno romantičnoj lјubavi koju kanališe priroda, a ne civilizacijski kanoni. Čini mi se da je današnji čovek postao ovistan o brzoj i kontinuiranoj potrošnji iskustava, doživlјaja i razmene sa drugim bićima. Ishitreno odbacujemo drugog, kao iznošen komad garderobe, krivo uvreni da smo upoznali i primili sve što on ima da ponudi. Skloniji smo da se prepustimo nekakvom bezbednom plutanju kroz oprezne i oskudne emotivne razmene, bez sveobuhvatnog zanosa. U ovoj, današnjoj globalnoj kulturi samoživosti, samookrenutosti i narcisoidnosti, ljudi svoju fragilnost i čežnju za romantičnim iskustvima počinju sve češće da kriju od drugih, zatomljuju duboko u sebi, pretvarajući se tako u nekakve ježeve koje je nemoguće nežno pomilovati. A čini mi se da sve to proističe iz činjenice da je ljubav nešto neizvesno, svojevrsna zona rizika, a pri tom je ona, paradoksalno, najveći izvor života.
DELA VILIJAMA ŠEKSPIRA U JDP:
• KRALJ LIR, reditelj Mata Milošević (1952);
• ROMEO I JULIJA, reditelj Mata Milošević (1954);
• MAGBET, reditelj Mata Milošević (1956);
• RIČARD III, reditelj Tomislav Tanhofer (1961);
• HAMLET, reditelj Mata Milošević (1962);
• SAN LETNJE NOĆI, reditelj Miroslav Belović (1964);
• HAMLET, reditelj Stevo Žigon (1971);
• OTELO, reditelj Stevo Žigon (1977);
• KRALJ LIR, reditelj Paolo Mađeli (1979);
• OLUJA, reditelj Dejan Mijač (1987);
• BOGOJAVLJENSKA NOĆ, reditelj Jagoš Marković (1992);
• HAMLET, reditelj Gorčin Stojanović (1992);
• VESELE ŽENE VINDZORSKE, reditelj Branko Pleša (1993);
• TROIL I KRESIDA, reditelj Dejan Mijač (1994);
• MLETAČKI TRGOVAC, reditelj Egon Savin (2004);
• HAMLET, reditelj Dušan Jovanović (2005);
• KAKO VAM DRAGO, reditelj Slobodan Unkovski (2009);
• OTELO, reditelj Miloš Lolić (2012);
• HAMLET, reditelj Aleksandar Popovski (2016).
IVA MILOŠEVIĆ
Diplomirala je Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Shopping& Fucking Marka Rejvenhila, Razvalјivanje Nila Labjuta, Fedrina lјubav Sare Kejn, Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića, Iz junačkog života građanstva Karla Šternhajma, Zmajeubice Milene Marković, Mesec dana na selu Ivana Turgenjeva.
Režije u drugim pozorištima: Elektra Danila Kiša (Narodno pozorište u Beogradu); Maratonci trče počasni krug Dušana Kovačevića (Satiričko kazalište Kerempuh, Zagreb); Kazimir i Karolina Edena fon Horvata (Narodno pozorište Sombor); Put do Nirvane Artura Kopita, Zmijsko leglo Vasilija Sigareva, Proslava Tomasa Vinterberga i Mogensa Rukova, Revizor N. Gogolјa (Atelјe 212); Mala Sirena H.K. Andersena/Srđana Kolјevića i Princeza na zrnu graška Nede Radulović (Malo pozorište „Duško Radović“); Vuk i sedam jarića Braće Grim/Ljubinke Stojanović (Pozorište lutaka „Pinoko“); Princeza i žabac H.K. Andersena/Igora Bojovića i Pepelјuga Igora Bojovića, Konjić Grbonjić Olega i Vladimira Presnjakova (Pozorište „Boško Buha“); Painkillers Nede Radulović, Mizantrop J.B.P. Molijera (korežija Gorčin Stojanović) (Srpsko narodno pozorište); Glorija Ranka Marinkovića (Pozorište na Terazijama); Čudo u Šarganu Lj. Simovića (Narodno pozorište Užice); Mnogo buke ni oko čega V. Šekspira (Naroden teatar „Vojdan Černodrinski”, Prilep, Makedonija); Magično popodne Volfganga Bauera (Bitef teatar); Zla žena (Narodno pozorište Subotica).
Dobitnica je nagrada za režiju „Bojan Stupica“, „Ljubomir Muci Draškić“, kao i godišnjih nagrada za režiju Srpskog narodnog pozorišta i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Njene predstave gostovale su na festivalima u Štutgartu (Nemačka), Bogoti (Kolumbija), San Hozeu (Kostarika), Gvadalahari (Meksiko), Sibiu (Rumunija), Madridu (Španija), Rimu (Italija), Pragu (Češka), Rijeci, Splitu, Umagu (Hrvatska), Sarajevu, Brčkom, Banjaluci (BiH), Kotoru, Budvi (Crna Gora), kao i na svim važnim festivalima u Srbiji.
Foto: Nenad Petrović
