Multimedijalni događaj – izloženi teatar – izložba u teatru, 05- 09. septembar 2019. - Kada prvi građanin našeg grada, otvori ovo pozorište i preda ga pozorišnim umetnicima i svima onima čijoj tragalačkoj umetnosti odgovara ovaj prostor, neće ga predati meni, danas već veteranu mnogih pozorišnih pokušaja, već pre svega mladima po godinama ili po duhu, svejedno. Kada nas oni koji dolaze prevaziđu maštom, snagom i umećem, biću srećna. Iz pozdravnog govora Mire Trailović, na otvaranju Bitef teatra, 3. marta 1989. godine.

Polazište za izložbu, autorke Vesna Bogunović i Jelena Stojanović nalaze, kako u ovim rečima Mire Trailović, tako i u bogatoj istoriji i širokom spektru različitih programskih delatnosti teatra, čije su ideje, strategije i postupci ostvarili izuzetan i inspirativan značaj za umetničku / teorijsku / kritičku scenu.

Gradsko pozorište, koje nema stalno zaposlen umetnički ansambl, okupljalo je oko sebe mnogobrojne stvaraoce i pozorišne trupe, kako iz institucionalne, tako i sa alternativne teatarske scene. Svi koji su Bitef teatar stvarali i u njemu radili, kreirali su prostor ideja, buđenja i novih teatarskih izraza u našoj sredini.

Želeli smo da izložbom barem na kratko zadržimo „neuhvatljivi“ stvaralački duh Bitef teatra, koji od nastanka neguje drugu / drugačiju scensku delatnost u domaćoj produkciji i ne održava status kvo stalnog repertoara već se kreće kroz nekoliko pozorišnih koncepcija paralelno.

Baš taj bitefovski nekonformizam privlačio je umetnike-istraživače, čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih i utvrđenih granica umetničkog izraza i mišljenja, razvijajući tako potpuno novu i drugačiju umetničku scenu u našem gradu i u oblasti pozorišnog stvaralaštva eks-jugoslovenskog prostora,

Događaj „I dalje u zaveri (sa pozorišnim duhom)“ rekonstruiše umetničku, estetsku i etičku dimenziju pozorišnih predstava i autentičnost i stvaralaštvo autora predstava iz sačuvanih vizuelnih, tekstualnih, muzičkih i ostalih podataka, ali i ukazuje na značaj hibridnosti heterogenih elemenata i sugeriše nužnost ponovnog isčitavanja uloge tradicionalnog principa prezentovanja, odabira prostora i percepcije izloženog materijala.

Tokom koncipiranja sadržaja, prirodno su se nametnule tri veće celine kroz više segmenata:

- Mira Trailović i koncept teatra,
- Predstavljanje koncepta teatra javnosti kroz svečanost otvaranja,
- Njegovo sprovođenje tokom trideset godina.

Koristeći različita sredstva, a u duhu koncepta koji opstaje u Bitef teatru već treću deceniju, pomenute celine predstavljene su, pored grafički oblikovanih panela, svetlosnim instalacijama, audio i video prilozima. Kako umetnički zapisi sadrže tragove, odraz su i proizvod svog vremena, taj dokumetaristički nivo otkrivanja duha vremena u kome stvara sadržan je u tekstualnom delu postavke koji je u komunikaciji sa ostalim celinama.

Posetilac je istovremeno i učesnik koji izložbu doživljava kao: izloženi teatar, umetnost teatra u izložbi ili društveni događaj.

Teatar proizvodi skoro svu svoju građu  i to ne kao predmet koji je napravila jedna osoba: reditelj, koreograf, dramaturg...već kroz proces koji pokreće grupa ljudi. Jasno je da arhiva ustanove ovakvog profila poseduje veliku vrednost kako za istoriju Beograda kao grada kulture, tako i za kulturno-umetničku istoriju Srbije. U arhivi Bitef teatra nalazi se preko 15000 dokumenata - fotografije, katalozi, plakati, video i audio zapisi, lične beleške kako autora tako i zaposlenih, mnogobrojni spiskovi, izveštaji o radu, lični dosijei, prepiske itd.

Vrednost arhiva Bitef teatra nije samo u dokumentima koje sadrži, već i u prostorima koje ta dokumenta otvaraju za nova, dublja i detaljnija proučavanja. Izložbom nismo želele samo da predstavimo i ukažemo na značaj dostupnosti sve umetničke građe Bitef teatra kao dela kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, već da se sa te pozicije inicira platforma koja bi, kroz proces i izbor predstavljenih programa podstakla i mogla da da izvestan uvid u pojedine probleme od značaja za razvoj umetničkog stvaralaštva u Srbiji.

Takođe, u kontekstu pozdravnog obraćanja Mire Trailović na otvaranju Bitef teatra, aktuelizujemo pitanje:

Da li je dostignut kvalitet ideje osnivača i misao da pozorište treba da bude autentičan odraz zbivanja u realnosti kao i da ima moć da utiče na promenu svesti gledalaca?

Učesnici/e: autorke: Vesna Bogunović i Jelena Stojanović, saradnice-istraživači: Marija Nedeljkov, Maja Ćuk, Natalija Jevtović, stručna saradnica: Jelena Bogavac, montaža video i audio materijala: Nenad Šugić, obrada video materijala: Bojan Nikolić, obrada audio materijala. Nenad Đorđević, obrada grafičkih materijala: Milan Damljanović, tehnička podrška: Miroljub Vladić, Ljubomir Radivojević, Dragan Đurković i ostali zaposleni u Bitef teatru. Studentkinja na praksi: Ana Stefanović

Podrška: Grad Beograd, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Radio televizija Srbije, Muzej pozorišne umetnosti Srbije