Pedeset treće izdanje Bitefa, jednog od najznačajnijih evropskih pozorišnih festivala, i ove godine će se tradicionalno održati u drugoj polovini septembra. Iz umetničkog tima festivala stižu informacije o tome kako se vodilo računa o posebnoj zastupljenosti domaćeg pozorišta na ovogodišnjem Bitefu. Prezentacija domaćeg pozorišta će se realizovati tako da njegova vidljivost bude najveća moguća, sa posebnim akcentom na komunikaciju sa gostima festivala, stranim kuratorima i kritičarima. Jedna od predstava koja će se naći u glavnom programu Bitefa je i Molijerov Tartif, u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Sombora i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i u režiji Igora Vuka Torbice.
Ova produkcija je već, gotovo jednoglasno, od strane domaće kritike proglašena pozorišnim događajem sezone, pa se sa nestrpljenjem očekuju i reakcije međunarodne kritičarske javnosti na 53. Bitefu.
Uvrštavanjem predstave Tartif u glavni program Bitefa, promoviše se domaće pozorište, ali i još jedan od važnih strateških ciljeva festivala. Radi se o promociji autora mlađe generacije u međunarodnim okvirima. U prethodnim izdanjima, Bitefova publika je imala priliku da upozna zvezde u usponu, Ersana Mondtaga i Nadava Barneu. Ove godine se dogodilo da je mladi autor koga promovišemo ujedno i domaći autor. Iz tima festivala najavljuju da će u najkraćem roku biti objavljena informacija i o drugoj srpskoj predstavi koja će se naći u glavnom programu Bitefa.
Igor Vuk Torbica će se publici Bitefa predstaviti po prvi put, a umetnički direktor festivala Ivan Medenica, u svojoj kritici Tartifa objavljenoj u nedeljniku NIN, između ostalog kaže:
Sa završnom pojavom predstavnika nedefinisane vlasti, a koji ga neće uhapsiti kao u Molijerovoj drami, može se iščitati drugi identitet lika: on je eksponent nekog autokratskog režima koji maligno rastače porodice i celo društvo. Međutim, Torbica ne dopušta da se nedvosmisleno zaključi o kom je režimu reč… On to ne radi iz političkog i/ili umetničkog straha, već zato što ovo nije predstava o Tartifu i vlasti koju on predstavlja. Predstava je o nama, o publici. Na veoma nenapadan način (bez upotrebe večitih ogledala koja će nam se u srpskom teatru još više popeti na glavu od mikrofona), Tartif je samo krivo ogledalo u kome se vide pravi krivci za nesrećne sudbine koje živimo - mi sami.
