U subotu, 30. marta i petak, 5. aprila u LeStudiu. Predstava je doktorski rad Sanje Maljković na doktorskim umetničkim studijama Scenskog dizajna, na Odseku za umetnost i dizajn Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Predstava „Zarobljeni momenti“ je politička priča onoliko koliko je svačija lična sudbina deo šire političke slike. Ovo je i priča o suočavanju sa gubitkom: devojčica Lenka suočava se sa bolešću oca koja vodi do njegove smrti, ali i bolešću društva koje je nevino idealizovala kao dete. Autorka na scenu postavlja svoja lična „zarobljena“ sećanja, proširena i domaštana do nivoa u kojem ona prestaju da budu lična ispovest i postaju odraz kompleksnosti jednog vremena, politike i društva.
REČ AUTORA
Naša potraga za smislom je istovremeno i potaknuta i frustrirana našom nesposobnošću da proizvedemo smisao. (Hana Arent)
Razočaranja su odlika gotovo celog života generacija rođenih nakon osamdesetih. Reč je o generacijama koje nikada nisu svedočile nekom značajnijem društvenom uspehu i pobedi ikakvih vrednosti. Ako se katkad činilo da je uspeh moguć, vrlo brzo se ispostavljalo da nije. S jedne strane, slušale su priče o dobrim vremenima, mitu o „zajedničkom” (bratstvu i jedinstvu), s druge strane o vremenima zloupotreba, nepravde, nacionalne nejednakosti, o sumnjivim herojstvima i zločinima. Drugim rečima, slušali su o tome kako je nekad bilo i kako se sve, a to je činjenica, iz nedovoljno „razumljivih“ razloga pretvorilo u krvavi boj. Rezultat toga jeste pretpostavka da ljudi odrasli tokom raspada SFRJ jednostavno nemaju kapaciteta, ne samo da razumeju prošlost već i da na budućnost gledaju sa nadom. Nekada se budućnost slavila i bila deo one humane političke istine Jugoslavije. Danas, međutim, ne samo da slavljenje budućnosti deluje nerealno već je i sama budućnost nerealna, neizvesna i zatvorena. Jedina istina koju baštine generacije nakon 1983. jeste da vanredno stanje u kojem živimo nije izuzetak već pravilo. Ta istina, međutim, nije toliko pesimistična, koliko je njena perspektiva specifična. Reč je naravno o tome da se onaj ko je unapred poražen bori iz drugih razloga, a ne da bi pobedio. Njegovo aktivno delovanje karakteriše stav: „Činimo ih (dela otpora) – trebali bismo ih činiti – jer ne možemo činiti ništa drugo.” Pesimizam, to jest pesimistički odnos prema društvu i uopšte životu, najčešće se apriori shvata u pežorativnom smislu. Varen Rozen međutim temu pesimizma osvetljava na drugačiji način: Pesimizam nije investirani nihilizam, već promišljen rezultat analize koja sugerira da izgledi nisu dobri, da smo suočeni s poteškoćama koje su nemjerljive, i da će nam šanse biti jednake nuli, ne pristupimo li im svjesni koliko je trijumf zapravo neizvjestan.
Ovaj stav nikako se ne sukobljava sa idejom borbe. Ističe samo da pokretač radi na drugačiji način, ali i da su očekivanja od puta drugačija. Važan je sadržaj i kvalitet puta, jer se cilj ne zna i jer se ne pretpostavlja šta je krajnji ishod i da li taj put uopšte ima kraja. Baziran na ovim razmišljanjima, i njima inspirisan, jeste i rad „Zarobljeni momenti – bajka o odrastanju”.
Reditelj, scenograf, dizajner videa, kostimograf, dizajner lutaka, autor teksta: Sanja Maljković
Glavni saradnik u kreativnom istraživanju: Hana Gadomski
Saradnici u kreativnom istraživanju: Žan Batist Demarinji, Mirjana Jelić, Romana Caran
Igraju: Aleksa Suzić, Aleksandra Obradović, Bojana Simić, Dušica Vesić, Marko Petrović, Mirko Jokić, Roman Gijo, Slavoljupka Pavlović, Tijana Zec, Veljko Simović, Srđan Maravić.
Animacija lutaka: Dušica Vesići i Aleksandra Obradović
Kompozitori i muzičari: Žan Batist Demarinji i Roman Gijo
Dizajneri svetla: Žan Batist Demarinji i Sanja Maljković
Koreografske korekcije: Bojana Đuričić
Tehnička podrška: Astrid Maljković, Bojana Đuričić, Žan Batist Demarinji, Roman Gijo, Zoran Petrović
Mentor: Radivoje Dinulović
Dizajner promotivnog materijala: Sanja Karić
Mentor pri izradi lutaka: Mina Trap
Veliko hvala: Relji Pantiću, Goranu Racu, Astridi i Branku Maljković, Slađani Milićević, Tatjani Dadić-Dinulović i Ljubici Milanović.
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja RS, vinarija „Komuna“ i SCEN.
