Pretpremijera predstave Kad je niče plakao zakazana je za 12. februar, dok će premijerno biti izvedena 14. februara u UK Vuk Stefanović Karadžić. Komad je inspirisan istoimenim romanom Irvina Jaloma, jednog od najčitanijih savremenih svetskih pisaca. U pitanju je priča o rađanju psihoanalize, o izdvajanju pojedinca iz mase, priča o susretu tri genijalna uma – Jozefa Brojera, Sigmunda Frojda i Fridriha Ničea – susretu koji će promeniti savremeno razumevanje čoveka. Čitav komad se odvija na dva plana, svesnom i nesvesnom, suočava nas sa onim o čemu se govori i onim što skrivamo, sa čovekovom potrebom da se podeli sa drugim bićem.
Tematska okosnica komada je borba nagona i usvojenog superega, apsurd braka kao slobodnog izbora koji zatim postaje zatvor. Potreba da se stalno zanemaruje ono što imamo u potrebi da se poseduje zabranjeno i nedostižno. Da li je u ljudskoj prirodi samo da osvaja ili da i uživa u osvojenom. Da li ikada nesebično pomažemo drugima ili je naša istinska motivacija pomoć za samoga sebe. Da li razgovarajući sa drugima zapravo vodimo dijalog sa sobom i razrešavamo sopstvene problem? Da li nam je svako ljudsko biće tek ogledalo u kojem tražimo sopstveni odraz i odgovore, olakšanje? Da li upoznavanje sebe nužno vodi u očaj i da li ima leka ili samo olakšanja? Gde čovečanstvo danas stoji stotinu godina posle Ničeove filozofije i Brojerove psihoanalize. Postoji li sloboda izvan slobode u odnosu na samog sebe, biti ja i istine?, ističe reditelj Goran Jevtić koji u predstavi tumači i lik Fridriha Ničea.
U predstavi igraju: Ljubomir Bandović, Goran Jevtić, Katarina Marković, Vanja Milačić, Sara Pejčić i Dimitrije Stajić.
Dramatizaciju bestselera Irivina Jaloma potpisuje Jordan Cvetanović.
Članovi autorskog tima su i asistent režije Patrik Lazić, scenografkinja Vesna Popović, kostimograf Stefan Đoković, kompozitor Draško Adžić, koreograf Miloš Isailović, i autor videa i animacije Nenad Dodić.
Ovaj projekat u koprodukciji udruženja Kulturocilin i UK Vuk Stefanović Karadžić, podržan je od strane Ministarstva kulture i informisanja, Sekreterijata za kulturu Grada Beograda, Fondacije Hemofarm, kompanije Huawei, Goethe instituta i Austrijskog kulturnog foruma.
