27. aprila 2018. u 20.30 // UK Parobrod - Šta se dogodi kada se karakter iz predstave “Snovi i prepreke“ zavrti, i u tom okretu obre u novoj predstavi “Možda sanjati“? Taj “spin-off“ dovodi do novih prizora koji postavljaju pitanja o smislu odlaska iz sopstvene zemlje, o životu u umetnosti, o mogućnosti ili nemogućnosti izbora, o vrednosti sopstvenog sna. Mlada žena svakoga dana, na putu do svog pozorišta, sreće čoveka koji na ulici okružen otpakovanim ruksakom i instrumentima, ogrnut ćebetom sa egzotičnom šarom, svira. Oni ne dele maternji jezik, ali dele drugačije jezike koji se prostiru van govora. Ona mu priča, ili samo zamišlja da mu priča, priču svog života. On joj odgovara muzikom.
Oni pokušavaju da nađu smisao svojih životnih izbora u svetu gde su ljudi prisiljeni da napuste svoje domove da bi se spasli, u kome je nekada najvažnije slediti nit šekspirovskog snivanja.
Predstava “Možda sanjati” istražuje temu migracija i to specifično “odliv mozgova” umetnika iz zemlje gde su uslovi za život i rad jako izazovni.
Tokom predstave pratimo životnu priču mlade glumice koja, prolazeći kroz uloge koje je igrala, isprepletane sa njenim ličnim pitanjima o smislu ostanka ili odlaska iz svoje zemlje, pokušava da odluči šta joj je važnije: da prati svoj san o umetnosti ili da napusti zemlju iz potrebe za sigurnošću. U tom procesu ona komunicira sa uličnim muzičarem sa kojim ne deli svoj jezik ali deli jezik pokreta i muzike.
Dok ponovo odigrava svoje stare uloge, ona se sreće sa bolnim pričama žena čije je likove igrala: žena koje su preživele nasilje u ratovima u njenoj zemlji, žene čije je dete nestalo, slikarke koja ceo svoj žvot živi u vizijama svojih naslikanh prizora. Te priče se susreću sa njenim autobiografskm pričama, o devojčici čiji je san da bude balerina grubo prekinut i o mladoj ženi koja pokušava da shvati kako da pomiri suprotnosti koje nose njen život u umetnosti i teška realnost života oko nje.
Ovo je predstava u kojoj se postavljaju ista pitanja koja postavljaju mladi ljudi širom sveta danas suočeni sa sličnom situacijom. Ona inspiriše na promišljanje i traganje za sopstvenim odgovorima.
Režija i dramaturgija: Dijana Milošević
Glumica: Ivana Milenović Popović
Muzičar: Uglješa Majdevac
Muzika: P. I. Čajkovski, C. Nielsen, D. Brubeck, slovački folklorni motiv, muzička grupa Buldožer, W. Lutoslawski, I. Stravinski, U. Majdevac
Scenografija: Neša Paripović
Kostim: Ivana Stanković
Idejno rešenje kostima: Irina Kruzilina
Dizajn svetla: Milomir Dimitrijević
Fotografija: Una Škandro
PR i organizacija: Nataša Novaković
U predstavi su korišćeni tekstovi: Ivane Milenović Popović, odlomak iz "Hamleta" V. Šekspira, tekst Iren Majer iz knjige "Ženska strana rata", tekst Jugoslava Hadžića iz predstave "Snovi i prepreke"
Rekli su o predstavi:
"P R E P O R U Č U J E M - Bio sam sinoć na premijeri, čarobna predstava, sat vremena traje neverovatan 'kolaž', gluma, govor tela i muzike ... neopisivo je - treba videti..." - Branislav Jelić, profesor
"Izuzetna predstava... hvala mnogo na ugođaju i talentu i glumačkom umeću - režiji, sceni... oduševljena sam!" - Nela Antonović, osnivačica, direktorka i rediteljka Teatra MIMART
"Divna je predstava! Jako iskrena i dirljiva. Bravo! Bravo!" - Ivana Stanković, kostimografkinja
