Premijera predstave na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u utorak, 03. aprila 2018. u 20 časova. IVAN CANKAR (Vrhnika, 1876 – Ljubljana, 1918) Slovenački pesnik, prozni i dramski pisac. Smatra se začetnikom modernizma u slovenačkoj književnosti i utemeljivačem moderne slovenačke drame. U njegovim delima preovlađuje svest o materijalno i socijalno zatiranom čoveku i njegovom unutrašnjem svetu. Bio je angažovan socijaldemokrata a njegove političke ideje očitavale su se i u njegovim delima u kojima je obuhvatao sve slojeve slovenačkog društva, od seljaka do inteligencije. Proza i drame Ivana Cankara karakterišu oštra psihološka i sociološka analiza. Njegova dela prevedena su na mnoge jezike.
Potekao je iz siromašne porodice, ali je kao odličan đak dobio stipendiju i započeo studije u Beču. Od 1898. do 1909. živi u Beču, u radničkoj četvrti Otakring, gde je stekao životno iskustvo koje je ključno uticalo na njegova društvena shvatanja.
Bio je plodan pisac koji se dokazao u različitim rodovima. Od poezije se izdvaja zbirka Erotika (1899), čiji je čitav tiraž zbog „sablažnjive sadržine“ otkupio i spalio ljubljanski biskup; među novelama: Vinjete (1899), Nina (1906), Sluga Jernej i njegovo pravo (1907), Milan i Milena (1913), Slike iz snova (1917); romani: Na klancu (1902), Kuća Marije Pomoćnice (1904). Posebno mesto zauzimaju drame: Romantične ćudi (1897), Jakob Ruda (1900), Za dobro naroda (1901), Kralj Betajnove (1902), Sablazan u dolini šentflorjanskoj (1908), Sluge (1910) i Lepa Vida (1912).
Cankar se 1913. u predavanju Slovenci i Jugosloveni nedvosmisleno opredeljuje za jugoslovensko zajedništvo. Zbog toga je u jesen 1914. bio nekoliko nedelja zatvoren u ljubljanskom Gradu.
MILAN NEŠKOVIĆ - Rođen je u Valjevu. Studije pozorišne režije završio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogadu 2008. godine u klasi profesora Nikole Jevtića i Alise Stojanović. Kralj Betajnove je prva predstava koju Milan Nešković režira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Režirao je 19 predstava u Srbiji i susednim zemljama, među kojima su: Švajcarska Petra Mihajlovića (NP Banja Luka), Maestro Milivoja Mlađenovića (NP Sombor), Uvela ruža Jelene Mijović po B. Stankoviću (NP Vranje), Prometejev put Dejana Dukovskog (Dorćol plac), Mrešćenje šarana (Atelje 212) i Bela kafa (NP u Beogradu) Aleksandra Popovića, Berlinski zid Željka Hubača (BDP), Šoferi Lasla Vegela (NP Niš), Kod večite slavine Momčila Nastasijevića (NP u Beogradu), 1915. Branislava Nušića (Kruševačko pozorište), Nedelja, juče, danas, sutra Ognjena Obradovića (BDP), Šine Milene Marković (Gledališče Tartini, Piran, Slovenija). U Teatru Volkov u Jaroslavlju (Rusija), 2017. godine je postavio Nušićevu Ožalošćenu porodicu.
Dobitnik je nagrade „Ljubomir Muci Draškić“ (2015). Bavi se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu.
O KRALJU BETAJNOVE - Milan Nešković: Mislim da svako društvo zaslužuje vlast koju ima. Vlast je apsolutno odraz društva. Drugo, sve što rade ljudi, rade za samopromociju. Sve je marketing. Maksa Krneca ne vodi ubeđenje. Uništena je ideja disidentstva – biti protivnik vlasti. To su sve verbalni protivnici. Obično iz lične koristi. Maks Krnec sebe ubeđuje da to što radi, radi zarad društva i jer je bitno. Njega nepravda istinski boli, ali ga boli iz ličnog razloga. Kantor mu je uništio oca. Uništio mu je život, uništio mu je mogućnost da ikad postane čovek, da studira, da ima novca. Lični razlog se krije iza opšteg dobra.
U današnjem svetu odsustvuje empatija, a pojedinac je okrenut sebi. Živimo u svetu licemerja, imamo potrebu za osvetom ali je maskiramo, zato što je bedno da bude naša i lična; maskiramo je u sveopšte dobro, ili u sveopštu cenzuru.
Prva predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta
3. april 1948.
Ivan Cankar
KRALJ BETAJNOVE
Kralj na Betajnovi
Prevela Roksanda Njeguš
Režija Bojan Stupica
Scenografija Stupica Bojan
Kostimografija Mira Glišić
Podela: Jozef Kantor - Milivoje Živanović, Hana - Nada Riznić, Francka - Marija Crnobori, Nina - Dubravka Perić, Krnec - Strahinja Petrović, Maks - Branko Pleša, Župnik - Dušan Dubajić, Franc Bernot - Jozo Rutić, Sudija - Božo Drnić, Pristav - Ivo Jakšić, Lužarica - Carka Jovanović, Sudijina žena - Kapitalina Apostolović, Koprivec - D. Krstić, Kantorov nadzornik - M. Šerment, Kantorovi gosti - Aleksandar Đorđević, Žarko Mitrović, Karlo Bulić, Nada Gregurić, V. Hreščak, Ljubica Janićijević, Seljaci - Salko Repak, Juruca Dijaković, Aleksandar Stojković, Mlađo Veselinović, Zoran Ristanović, Jovan Milićević, Milan Ajvaz, Bert Sotlar, Danilo Srećković, Mihailo Farkić
Foto: Nenad Petrovic
