Premijera na sceni Studio JDP u subotu 18. novembra 2017. u 20.30 časova. Nil Labjut je jedan od naznačajnijih savremenih američkih stvaralaca. Ovaj pisac, scenarista i reditelj radi jednako uspešno za pozorište, film i televiziju. Dobitnik je brojnih nagrada a njegove drame izvode se na scenama širom sveta. Ovo nije prvi put da se na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta izvodi Labjutov tekst, predstava Razvaljivanje (Bash, 1999) u režiji Ive Milošević premijerno je izvedena 2004. godine.
Studije na mormonskom univerzitetu Brigham Young rezultirale su jakim mormonskim elementima u njegovim delima a vreme provedeno u teatru Royal Court u Londonu unelo je britanski uticaj u njegov rad. Labjut je „klinički posmatrač” moderne Amerike, od dezorijentisanih radnika koji iz dosade maltretiraju gluvonemu ženu u njegovom debitantskom filmu U društvu muškaraca (In the Compay of Men, 1992) do tri ubice u komadu Razvaljivanje. U drami Oblik stvari (The Shape of Things, 2001) rasprava o prirodi umetnosti i vezama završava se „izrazitim nedostatkom zaključka“, kako tvrdi Suzan Klap: „Labjut se uopšte ne boji da ostavi publiku s gadnim ukusom u ustima“. U delu Udaljeno odavde (The Distance from Here, 2002) doneo je sliku otuđenja zaparložene američke periferije, nedostatka moralnih uverenja i sliku nasilja. A u Sudnjem danu Labjut smelo sugeriše da napad na Svetski trgovinski centar, 11. septembra 2001, nije doveo do moralnog isceljenja pošto se muž i otac koji je preživeo napad, premišlja da li da se pritaji da bi ga proglasili mrtvim, i tako omogući sebi početak novog života s ljubavnicom.
Jana Maričić (izvod iz intervjua za program predstave): Ima nešto arhetipsko u Labjutovim likovima – Ben je muškarac, konzervativan: njegov svetonazor je blago nagnut udesno, on ima porodicu, decu, u pravim je godinama sve to napravio i stekao, ima prilično poželjan posao za američkog, zapadnog belog muškarca njegovih godina. S druge strane, Ebi je žena, liberalna: emancipovana i daleko dominantnija, elokventnija od njega. Ona ruši jednu ali zato učvršćuje drugu vrstu stereotipa – ambiciozne, superiorne, usamljene žene, sa svim zahtevima koje emancipovana žena ima da ispuni, i s tim da se nije ostvarila kao majka. Ali dodir ta dva sveta zapravo nije sudar različitih, nego je priča o tome kako postoje dve strane u svakom čoveku, dva polariteta, i kako se taj dualizam u svakoj jedinki modeluje, pulsira.
Da je napolju neki pljusak ili mali zemljotres, ne bi se desilo preispitivanje, ne bi se otvorila fundamentalna pitanja među njima. Ne, napolju je smak sveta (katastrofa koja se odvija u Njujorku 11. septembra 2001) i pod takvim pritiskom Ben i Ebi otvaraju velika pitanja. Naravno, to nije dovoljno da ih učini herojima. Ali je dovoljno da ih čini ljudima. Komad je upravo o tome što njihova dilema i problem mogu svakom da se dese.
JANA MARIČIĆ - Diplomirala je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti 2014. godine u klasi prof. Slavenka Saletovića i Ive Milošević. Doktorand na FMK na studijskom programu za transdisciplinarne studije savremene umetnosti i medija.
Postavila je komade: Kurve (NP Sombor, 2014), Kadinjača (UK Parobrod, 2015), Bajka o mrtvoj carevoj kćeri (Bitef teatar, 2014), Novogodišnji vremeplov (Akademija 28, 2016), Pazi šta želiš (UK Palilula, 2016), Tre sorelle (diplomska glumačka predstava, 2012), Plutanje (ispitna glumačka predstava, 2010), Mozak afrodizijak (ispitna predstava, 2008).
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je asistent reditelja na predstavama: Pred penzijom, Fedrina ljubav, Rasprava, Iz junačkog života građanstva.
Učestvovala je na seminarima i radionicama u Hamburgu 2009, u organizaciji teatra Thalia, i Amsterdamu 2008, u okviru festivala ITS, kao i u mnogim programima Dramsko-pedagoškog studija „Dečji osmeh“ Sofije Lukman.
