Premijera predstave Tako je ako vam se tako čini Luiđija Pirandela u režiji Jagoša Markovića biće održana u nedelju 4. juna u 20.00 na sceni „Ljuba Tadić“. U sto pedesetoj godini od rođenja velikog italijanskog pisca, nobelovca Luiđija Pirandela, Jugoslovensko dramsko pozorište postavilo je na scenu njegovu dramu Tako je (ako vam se tako čini) u režiji Jagoša Markovića. U predstavi igraju: Predrag Ejdus, Jelisaveta Sablić, Branislav Lečić, Marko Janketić, Nenad Jezdić, Rada Đuričin, Jasmina Ranković, Irfan Mensur, Vesna Stanković, Slobodan Tešić, Lazar Đukić i Nevena Ristić.
LUIĐI PIRANDELO (1867-1936) rodio se u Agriđentu na Siciliji. Studirao je filologiju (i doktorirao) u Rimu i Bonu. Predavao je estetiku u Ženskoj učiteljskoj školi u Rimu. Godine 1903, posle katastrofalne poplave u rudnicima sumpora i propasti preduzeća u koje je Pirandelov otac uložio gotovo sav porodični novac, čak i miraz Luiđijeve mlade supruge - ona je, saznavši tu vest, doživela šok i dospela u neku vrstu polu-katatonije, a sam Pirandelo na ivicu samoubistva. Odjeci i reference na ove događaje i njihove posledice mogu se naći u mnogim Pirandelovim delima, pa i u drami Tako je (ako vam se tako čini).
Za sobom je ostavio impesivno i obimno delo. Napisao je 246 novela (sabranih pod naslovom „Novele za godinu dana“, 1922-1937), šest romana (među kojima je najpoznatiji Pokojni Matija Paskal iz 1904) i mnoge eseje koji su 1908. objavljeni u knjizi „Umetnost i nauka“.
Najvažniji deo njegovog stvaralaštva predstavljaju, međutim, drame koje su - sazdane na motivima i temama kao što su relativnost istine, prividnost ljudskog identitata, nerazdvojivost stvarnosti i iluzije - postale jedan od kamena međaša u razvoju moderne dramaturgije. Pirandelov “teatralizam” izvršio je ogroman uticaj na mnoge pozorišne pravce i stilove u dvadesetom veku, a naročito na teatar apsurda. Njegove najznačajnije drame kao što su Tako je (ako vam se tako čini), Čovek, zver i vrlina, Šest lica traže pisca, Henrik IV,Večeras improvizujemo… nastale su između 1917. i 1935. godine.
Godine 1934, Pirandelo je dobio Nobelovu nagradu, “za smelu i briljantnu obnovu dramskog stvaralaštva”.
JAGOŠ MARKOVIĆ je jedan od naših najistaknutijih pozorišnih reditelja. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987, u klasi prof. Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavio je predstave: Uobraženi bolesnik (Molijer), Sumnjivo lice (Branislav Nušić), Govornica (po svom tekstu), Skup (Marin Držić), Bogojavljanska noć (Vilijam Šekspir). Predstava Skup gostovala je na brojnim festivalima i gotovo uvek je dobijala nagrade.
Jagoš Marković je režirao preko pedeset predstava u zemlji i inostranstvu, a među najznačajnije ubrajaju se: Gospođa ministarka Branislava Nušića, Hasanaginica Ljubomira Simovića, Sofoklova Antigona (Narodno pozorište), Pepeljuga, Figarova ženidba (Opera NP u Beogradu), Porodične priče Biljane Srbljanović, Gospoda Glembajevi Miroslava Krleže, Jesenja sonata Ingmara Bergmana (Atelje 212), Kate Kapuralica Vlaha Stulija, Dekameron po Bokaču (NP Sombor), Lukrecija iliti Ždero (Pozorište na Terazijama), Čehovljev Galeb, Filumena Marturano Eduarda De Filipa i opera Karmen (HNK Ivana pl. Zajca), Lukrecija o bimo rekli Požeruh (Riječke letnje noći), Molijerove Učene žene (HNK Split), Čarapa od sto petlji Aleksandra Popovića (BDP), Molijerov Tartif, Euripidova Hekuba (CNP), San letnje noći Vilijama Šekspira (Pozorište „Boško Buha“). Za jubilej Kraljevskog pozorišta Dramaten u Švedskoj postavio Kristinu Augusta Strindberga.Bio je prvi reditelj iz Srbije koji je režirao na Dubrovačkim ljetnim igrama (Romeo i Julija Vilijama Šekspira 2014).
Marković je dobitnik preko pedeset strukovnih, festivalskih i državnih nagrada od kojih se izdvajaju: Nagrada „Bojan Stupica“, Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Podgorice, Nagrada „Mića Popović“, nekoliko nagrada „Zlatni ćuran“ i „Ardalion“, Sterijina nagrada.
U Bugarskoj je održan festival „Balkan čita Jagoša“ u okviru koga su četiri reditelja radila njegov tekst Govornica.
foto-Nenad Petrović
