49. BITEF 2015 – Beogradski internacionalni teatarski festival – biće održan ove godine od 17. do 24. septembra. Ovo će biti prvi BITEF bez Jovana Ćirilove, te otud i slogan Uspomeni Jovana Ćirilova. U glavnom takmičarskom programu biće prikazano deset predstava iz Srbije, Francuske, Nemačke, Rusije, Hrvatske i Slovenije koje je izabrala selektorka Anja Suša.
Ideja je ne samo da odamo počast Ćirilovu, koju on nesumnjivo zaslužuje, već i da se javnost podseti na čvrstu vezu između njega i onoga što smatramo dragocenim nasleđem Bitefa, koje nas sve obavezuje kada razmišljamo o budućnosti ovog festivala. – istakla je Suša.
Bitef neguje tri repertoarske linije – internacionalni teatar, koji je svojevrsna informacija lokalnoj kulturnoj zajednici i publici, zatim regionalna praksa iz takozvanog postjugoslovenskog prostora, a treća linija je uvedena prošle godine – Nove pozorišne tendencije, na kojima je ovoga puta tematsko opredeljenje politički teatar. I ova manifestacija prati ekonomsku sudbinu društva, Grad Beograd uspeo da izdvoji 14, a Ministarstvo kulture 11 miliona dinara, što prati tendenciju sve manjeg ulaganja u veoma važnu manifestaciju.
Gran pri Mira Trailović i Specijalnu nagradu, koja od ove godine po odluci Odbora Bitefa nosi ime Specijalna nagada Jovan Ćirilov, dodeliće međunarodni žiri. Predsednica je Mirjana Karanović, a članovi dramaturg Agnješka Jakimjak (Poljska), glumac Žarko Laušević, dramaturg Stefan Blaske (Nemačka) i dizajner i scenograf Tomas Volgrav (Belgija).
Prodaja ulaznica za 49Bitef15 je u toku!
Prodaja ulaznica za 49. Bitef počinje 1. septembra u Pozorištu na Terazijama, Terazije 29
Radno vreme blagajne:
-od 1. do 16. septembra je od 10:00 do 19:00,
-od 17. do 24. septembra je od 10:00 do 17:00 i sat vremena pred početak predstave na mestu izvođenja.
REČ SELEKTORKE
Ovo će biti prvi Bitef bez Jovana, iako se već na prošlom, zbog poodmakle bolesti, nijednom nije pojavio. A ja sam se stalno nadala da hoće - svi smo se nadali, iako smo, zapravo, znali da je to malo moguće. Iz večeri u veče sam sedala na svoje mesto u publici osećajući turobnu prazninu iako je na susednom sedištu uvek sedela neka osoba. Ove godine će biti isto, samo malo tužnije, jer sada svi znamo da Jovan sasvim sigurno neće doći. Nedostajaće mi iritantno šuškanje celofana tvrdih bombona koje je uvek prevrtao po džepovima, i koje je sa preciznošću i veštinom nindže uspevao da otvori u deliću sekunde u sred predstave tako da to valjda niko osim mene nije mogao da primeti. Nedostajaće mi i blic foto-aparata kojim je stalno beležio događaje i ljude oko sebe - uključujući i mene u raznim trenucima koje baš i nisam nameravala da zapamtim. A on je sve čuvao i sve pamtio, ali to svoje dugoveko i bremenito pamćenje nikada nije zlouotrebljavao. Čak bi se moglo reći da ga je koristio štedljivo i sa merom - kao skupocen začin, naročito u teškim i traumatičnim trenucima kada smo zajedno brinuli za budućost Bitefa. Tada bi, obično, izletela neka utešna anegdota koja je uvek uključivala ugledne teatarske ličnosti ili političare, a koju bi Jovan ispričao nekako ležerno kao da se slučajno zatekao baš u toj situaciji i baš sa tim ljudima, iako je često bio jedan od glavnih aktera događaja o kojima je govorio. Uvek je više voleo da gleda druge - kroz objektiv, iz pozorišne sale, na ulici, na televiziji - nego da njega gledaju. A to ja upravo radim sada dok pišem ovaj tekst koji je posvećen uspomenama. Gledam Jovanovu sliku, predlog grafičkog rešenja za ovogodišnji plakat. Crno-beli portret, naoko običan. Jovan, savršeni gledalac mnogih predstava, nalakćen gleda nekud u daljinu, preko nas. Iza nas. Ili iznad? Kada malo bolje pogledate, u očima mu vidite dve bitefovske plave zvezde. I to je to. To je sve.
Bitef koji je pred nama je u celosti posvećen uspomeni na Jovana Ćirilova, koja je, neizbežno, i uspomena na sam Bitef - onakav kakav je oduvek bio i kakav, uprkos dnevno-političkom šićarenju, mora da o(p)stane. Opstanak Bitefa je šansa za pobedu kosmopolitskog duha nad palanačkim, pobedu slobode izbora nad prinudom svake vrste, pobedu građanskog otpora nad malograđanskom apatijom, pobedu kolektivne kreacije nad kolektivnom destrukcijom. To je Mirin, Jovanov i naš Bitef, čije nas dugo i slavno postojanje sve obavezuje.
Ne znam, Jovane, da li bih mogla da se složim sa Vašim uverenjem da pozorište nije sazdano od trošne građe ili potrošenih ideala. Ne znam, iako živim i radim kao da u to ne sumnjam.
Poštovana publiko Bitefa, neću vam ovde reći ništa o predstavama koje su u selekciji - one su tu zato što su, svaka na svoj način, uzbudljive, neposlušne, inspirativne, jeretične, inovativne i hrabre. Kao i Bitef.
Anja Suša, selektorka (Beograd, jun 2015. godine)
GLAVNI PROGRAM FESTIVALA:
17. septembar I 20:00 I Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena
Folksbine am Roza-Luksemburg plac, Berlin, Nemačka
MURMEL, MURMEL Po Diteru Rotu
Režija: Herbert Frič
Predstava je bez teksta
18. septembar I 20:00 I Madlenianum
Slovensko narodno gledališče Drama Ljubljana, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom, Ljubljana, Slovenija
ILIJADA Homer
Režija: Jernej Lorenci
Predstava je na slovenačkom jeziku. Prevod: srpski i engleski jezik
19. septembar I 19:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Ljuba Tadić
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
SMRT IVANA ILJIČA L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič
Predstava je na srpskom jeziku. Prevod: engleski jezik
20. i 21. septembar I 20:00 I Bitef teatar
Slovensko mladinsko gledališče (Ljubljana, Slovenija), Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska), BITEF (Beograd, Srbija) i MOT (Skoplje, Makedonija)
KOMPLEKS RISTIĆ
Režija: Oliver Frljić
Predstava je na srpskom, hrvatskom i slovenačkom jeziku. Prevod: engleski jezik i slovenački na srpski jezik
21. septembar I 19:00 I Atelje 212, Scena Mira Trailović
Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, Hrvatska
MI SMO KRALJEVI A NE LJUDI
Režija i koreografija: Matija Ferlin
Predstava je na hrvatskom jeziku. Prevod: engleski jezik
21. septembar I 21:00 I Centar za kulturnu dekontaminaciju
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija
IBZENOV NEPRIJATELJ NARODA KAO BREHTOV POUČNI KOMAD
Režija: Zlatko Paković
Predstava je na srpskom jeziku. Prevod: engleski jezik
22. septembar I 20:00 I Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Scena Pera Dobrinović
Biro Kasiopeja, Pariz, Francuska
ZBOGOM
Režija: Žonatan Kapdevijel
Predstava je na francuskom jeziku. Prevod: srpski jezik
22. septembar I 15:00 i 21:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Studio
23. septembar I 17:00 i 21:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Studio
DasArts, Amsterdam, Holandija i TkH [Teorija koja hoda], Beograd, Srbija
DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (večera-performans od šest jela)
Autor: Bojan Đorđev
Predstava u 15h je na engleskom jeziku, predstave u 17h i 21h su na srpskom jeziku
23. septembar I 20:00 I Atelje 212, Scena Mira Trailović
Maksim Gorki teatar, Berlin, Nemačka
COMMON GROUND Jael Ronen i ansambl
Režija: Jael Ronen
Predstava je na nemačkom jeziku. Prevod: srpski i engleski jezik
24. septembar I 20:00 I Pozorište na Terazijama
Gogolj centar, Moskva, Rusija
MRTVE DUŠE Po N. Gogolju
Režija: Kiril Serebrenikov
Predstava je na ruskom jeziku. Prevod: srpski jezik
OPIS PREDSTAVA GLAVNOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA:
Folksbine am Roza-Luksemburg plac, Berlin, Nemačka
MURMEL, MURMEL Po Diteru Rotu
Režija: Herbert Frič
Želim da tela postanu reči. U svojoj drugoj produkciji u Folksbine - Murmel, Murmel, Ditera Rota, nastaloj 2012. godine, Herbert Frič je podigao ovaj kredo na novi, još radikalniji nivo i konstruisao celovečernju predstavu od komadića poezije, tj. teksta koji se, zapravo, sastoji od jedne jedine reči. Murmel - koja se šapuće, vrišti, peva, proteže u beskonačnim ponavljanjima i rastače na komade.
Stilski, Herbert Frič neguje namerni eklekticizam: on spaja vodvilj i comediu dell arte podjednako beskrupulozno kao u stripu. Kino je prisutno u gestovima nalik nasleđu Baster Kitona, ekpresionističkog nemog filma i, tu i tamo, Alfreda Hičkoka. Bez obzira na to, Fričove predstave koje nikada ne završavaju iznenada već neosetno bivaju dovedene do formalnog kraja koji obeležava spuštanje zavese, gledaocu deluju bizarnije i luđe nego one druge.
Slovensko narodno gledališče Drama Ljubljana, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom, Ljubljana, Slovenija
ILIJADA Homer
Režija: Jernej Lorenci
Ilijada je pratemelj i izvor Evrope. Ona je njen početak. Njeno prvo seme, prapočetak, njen niski start i visoki cilj. Ilijada je prvi ep Evrope, praroman, praopera, praspektakl, prvi MTV. Ilijada je temeljno školsko štivo i nedostižni književni vrh. Ilijada je muka školskog kurikuluma i konstantna tačka radikalne fascinacije.
A Ilijada je deo svih nas. Svi poznajemo Zevsa i Heru, i Atinu i Aresa, svi znamo lepu Helenu i Parisa, Agamemnona i Menelaja, Ahila i Patrokla. Zašto je, dakle, Ilijada, to preobimno i toliko hvaljeno megadelo, tako duboko utkana u civilizaciju Evrope? I kako je moguće da je to veliko, skoro božansko literarno delo postalo kanon, dogma, gotovo zakon i uzor svega potonjeg, kada je sadržaj Ilijade samo jedna međuljudska klanica? Kako, kada su temeljni motivi protagonista Ilijade puka zavist, pohlepa, požuda, osveta, poniženje, nečovečnost, ubijanje?
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
SMRT IVANA ILJIČA L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič
Uprkos naslovu koji nas navodi na temu smrti, priča otvara pitanje života – kako živeti u skladu sa sobom i šta daje smisao našim životima. Predstava pokušava dotaknuti ovo veliko pitanje na najjednostavniji mogući način, bez nepotrebnih pozorišnih dodataka, sa čistim prisustvom aktera na pozornici.
Slovensko mladinsko gledališče (Ljubljana, Slovenija), Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska), BITEF (Beograd, Srbija) i MOT (Skoplje, Makedonija)
KOMPLEKS RISTIĆ
Režija: Oliver Frljić
Slovensko mladinsko gledališče, na početku svoje jubilarne 60. sezone, inicira nastanak pozorišno-arheološkog istraživanja pod nazivom Kompleks Ristić na temu opusa Ljubiše Ristića, jednog od najznačajnijih reditelja vezanih za naš teatar. Namera nam je da otvorimo diskusiju o Ristićevim umetničkim strategijama, njihovom pozorišnom i društvenom značenju, te njihovoj direktnoj političnosti.
Istraživanje bi se baziralo pre svega na predstavama u režiji Ljubiše Ristića nastalih u periodu od 1981. do 1985. godine u Mladinskom Gledališču: Eshilovi Persijanci, Misa u A molu Danila Kiša, Romeo i Julija komentari na osnovu Šekspirovog Romea i Julije, Realnost Lojza Kovačića, Levijatan Vitomila Zupana, kao i rediteljevog rada u Zagrebu, Splitu (različitim pozorištima u Jugoslaviji) i na kraju Ristićevog velikog pozorišnog projekta KPGT – svojevrsnoj federativnoj jugoslovenskoj pozorišnoj tvorevini, teatra permanentne revolucije.
Za potrebe ovoga projekta cilj nam je okupiti međunarodni, regionalni tim umetnika, istraživača - dramaturga i producenata koji bi najpre radio na prikupljanju i pripremi materijala, njegovoj odgovarajućoj interpretaciji i rekontekstualizaciji, te zajedno pripremio odgovarajuću mrežu značenja, diskurzivno - ideološku platformu koja bi za krajnji cilj imala pozorišnu predstavu.
Ovakva organizaciona struktura te osnovna teza projekta, otvara mogućnosti za novu studiju konteksta, produkciju znanja o pozorišnom nasleđu i njegovom uticaju, direktnim posledicama na današnju teatarsku scenu postjugoslovenskih država.
Pozorišni događaj pratili bi različiti manji umetnički projekti, naučno-istraživački skupovi i publikacije, koji bi pomogli publici da dobije širi i sadržajniji uvid u Ristićev rad i period u istoriji pozorišta koji uslovno možemo nazvati postristićevski.
Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, Hrvatska
MI SMO KRALJEVI A NE LJUDI
Režija i koreografija: Matija Ferlin
U svom novom projektu reditelj i koreograf Matija Ferlin se ponovno posvetio istraživanju jezika i načina na koji ga je, bez ilustriranja i psihologiziranja, moguće postaviti na scenu. Koristeći se pokretom kao jeziku ravnopravnim sredstvom izvedbe, Ferlin, kao i u svojim prethodnim projektima, želi da istraži šta se s pozorištem događa kada nekoj od njegovih temeljnih postavki istrgnemo sigurno tlo pod nogama.
Stvarajući tekst iz materijala koji su, kroz niz radionica, proizvela deca predškolskog uzrasta, Ferlin kreira specifičan teatarski svet, oblikovan dečjom logikom, u kojem jezik nema smisao ni vrednost koje mu odrasli pridaju, a zatim stvoriti pokret koji će takav jezik moći ispuniti novim značenjima.
Za decu je jezik ponajpre način na koji uče o svetu, onome oko sebe i onome u sebi, oni za jezikom posežu nesputano i bez predumišljaja, ne misleći o njemu kao nečemu umetnički vrednom. Deca u jezik ulaze kao u igru, jer jednako tako ulaze u svet, preokrećući ga u glavi i rukama kao da je još jedna igračka čiji način funkcionisanja treba dokučiti. Njihov odnos prema jeziku poseduje slobodu blisku pesničkoj, s tim što deca te slobode nisu svesna. Krčeći svoj put kroz jezik, deca nas stalno podsećaju na to koliko je snažno naše viđenje sveta određeno našim korišćenjem jezika i koliko neistraženih mogućnosti i u svetu i u jeziku još postoji.
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija
IBZENOV NEPRIJATELJ NARODA KAO BREHTOV POUČNI KOMAD
Režija: Zlatko Paković
Zašto Ibzen Brehtom i zašto Breht Ibzenom, danas i ovde? Zato što se Ibzen protiv sadržaja kapitalističkog društva bori formom njegovog, građanskog pozorišta. Breht stvara revolucionarnu formu koja je u stanju da razori sam sadržaj kapitalističkog društva, zasnovanog na eksploatisanju ogromne većine od strane elitne manjine. Međutim, Brehtu je potreban Ibzen da ga podseti koliko je opasno imati povernja u partiju ili jednoglasnu kompaktnu većinu. Kao što ne smemo verovati građaninu koji svoju filozofiju liberalizma gradi kao ogradu svojoj udobnosti, od kože i kostiju koje skida kao profit sa grbače gubitnika, ne smemo imati poverenja ni u jednoglasnost kompaktne većine! Kako kaže doktor Stokman: ne verujmo istinama koje su toliko stare da su danas mrtve! A ko je doktor Stokman?
Biro Kasiopeja, Pariz, Francuska
ZBOGOM
Režija: Žonatan Kapdevijel
Jonathan Capdevielle je proveo tinejdžerske godine učeći da imitira pop ikone i pevajući najveće pop-hitove iz 1980ih - naročito one koje je izvodila Madona. Zbogom je njegov autoportret, kolekcija pesama koje lutaju između realnog života i fantazije. Dok se njegova predstava kreće između muzike i konverzacije, on objedinjuje uspomene na sopstveno detinjstvo i prošlost koja nastavlja da obeležava njegov promenljivi identitet. Na putovanju na kojem pokušava da uhvati, koliko god je to moguće, persone drugih, Capdevielle nastoji da otkrije najistinitiju verziju sebe. Izvođen a capella i uz podršku muškog hora, Zbogom je moćna studija o ranjivosti adolescencije.
DasArts, Amsterdam, Holandija i TkH [Teorija koja hoda], Beograd, Srbija
DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (večera-performans od šest jela)
Autor: Bojan Đorđev
Istražujući pojam hrane za dušu, Diskretni šarm marksizma je scensko uprizorenje marksističkih tekstova o klasnoj borbi i revoluciji u formi obroka sa šest jela. Publika je pozvana da javno konzumira/čita/diskutuje hranu. Hrana i celokupna ikonografija večere je predstavljena kroz papir i grafička rešenja, dok su prava hrana i piće posluženi kao knjige u biblioteci, tako da niko ne ostaje gladan.
MENU
apéritif
Terry Eagleton and Franco Berardi Bifo
amuse-bouche
Vladimir Ilyich Lenin, Rosa Luxemburg, Karl Marx, Ellen Meiskins Wood, Gáspár Miklós Tamás, Jacques Rancière
entrée
David Harvey and Terry Eagleton
maracuja sorbet
Chico Buarque de Hollanda
roast or stew
Karl Marx and Friedrich Engels
bread
Rius
salad
Nâzım Hikmet Ran
sélection de fromages
Slavoj Žižek
(with something tart
Tamara Djordjević and Nebojša Vukelić)
dessert
Karl Marx and Gáspár Miklós Tamás
digestive
Karl Marx
Maksim Gorki teatar, Berlin, Nemačka
COMMON GROUND Jael Ronen i ansambl
Režija: Jael Ronen
Jugoslavija – zemlja koja više ne postoji. Iščezla u bratskim ratovima tokom 90ih. Po drugi put od 1914. Sarajevo je bilo u centru naizgled beskonačnog konflikta koji živi i dalje u sadašnjosti. Mnogi ljudi su pobegli u Berlin - u potrazi za poslom ili drugim životom. Kako ovi Berlinci doživljavaju ove konflikte danas? Ovde deca žrtava ratnih zločina žive pored dece zločinaca. Kako oni kohabitiraju? Common Ground je čestica koju delimo, temelj na kojem stojimo. U svom novom projektu Yael Ronen sakuplja izvođače koji su došli u Berlin iz Beograda, Sarajeva, Novog Sada i Prijedora. Šta je njihova tačka dodira?
Gogolj centar, Moskva, Rusija
MRTVE DUŠE Po N. Gogolju
Režija: Kiril Serebrenikov
Sakupljanje poreza za mrtve ljude - to je briljantan biznis model službenika Čičikova, čiji dramski karakter pronalazi svoje identične predstavnike u finansijskim čarobnjacima i žonglerima našeg doba. Čudnovatost ove produkcije leži u savremenim glasovima tih prevaranata i državnih sluga, iako moskovski reditelj Kiril Serebrenikov uveliko nadmašuje ideju pukog transponovanja komada u sadašnjost. Nalikujući nekakvoj slagalici u slikama, sled scena koje izvodi izvanredna muška podela - sprovodi publiku kroz lavirint zabluda, kroz beskonačno zabavnu transformaciju svih izvođača, lanac apsurdnih događaja u kojima srećemo staricu, patetične pijandure, čak i konje, čopor pasa… U ovom svetu maski, Čičikov je samo drugoligaški prevarant koji postaje žrtva drugih koji su još prepredeniji od njega. Za ovu produkciju je kompozitor Aleksandar Manotskov napisao pesme inspirisane Gogoljevim čuvenim lirskim digresijama, filozofskim tekstovima koji su ključ za razumevanje duša savršeno prosečnih službenika, zemljoposednika i ostalih stanovnika provincije - to su satirične minijature koje opisuju banalnost zla.
ŠTA NAS HRANI? AKTUELNE STRATEGIJE EVROPSKOG POLITIČKOG TEATRA
Anja Suša, selektorka
Nove pozorišne tendencije ovogodišnjeg Bitefa posvećene su savremenim izvođačkim praksama u veoma prostranom i donekle arbitrarnom polju savremenog političkog teatra. Podnaslov ove podselekcije inspirisan je predstavom Diskretni šarm marksizma Bojana Đorđeva (produkcija Daas Arts, Amsterdam i TkH, Beograd) koja je, pak, nadahnuta kultnim filmom Luisa Bunjuela Diskretni šarm buržoazije. Jedna od tema Bunjuelovog filma kao i predstave Đorđeva je neutoljena glad čovečanstva - čak i u prisustvu hrane. I dok u predstavi Bojana Đorđeva gledaoci učestvuju u obroku od šest jela sačinjenih od papirnatih citata različitih marksističkih filozofa, prava hrana ih čeka na policama na kojima bi trebalo da stoje knjige. Postavljajući pitanje: Šta nas hrani? indirektno postavljamo i pitanje: Čega smo gladni?. U vremenima u kojima, kako kaže Breht prvo dolazi ždranje, pa tek onda moral, u kojima bankari postaju proroci, a pobuna, samo roba, ova pitanja je, pogotovo u pozorištu, važno postavljati.
Ideja ovako postavljenog fokusa ovog dela selekcije, koji je usmeren na uočavanje i promišljanje savremenih izvođačkih praksi dok su još u procesu konstituisanja ili teorijskog kanonizovanja, jeste da se skrene pažnja na nekoliko različitih modela tzv. političkog ili angažovanog teatra koji se u ovom trenutku mogu videti na evropskim scenama. Videćemo, dakle, 5 predstava koje, svaka na svoj način, ulaze u živ i nepredvidljiv dijalog sa zajednicom u kojoj se događaju i kojom su, manje ili više direktno, inspirisane. Njihove teme su različite, kao i estetski pristupi. Različiti su im i produkcioni modeli, jer su neke od njih nastale u velikim, subvencionisanim teatrima kakav je, na primer, slavni berlinski Maksim Gorki teatar, ili su rezultat koprodukcije velikih regionalnih teatarskih institucija i festivala (Kompleks Ristić), dok se druge mogu opisati kao mali, nezavisni projekti (Zbogom, Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad i Diskretni šarm marksizma). Bez obzira na ambicioznost produkcionog zahvata ili tematski fokus svake pojedinačne predstave u ovoj grupi, biće zanimljivo razmišljati i o njihovim dodirnim tačkama.
Pored predstave Bojana Đorđeva, o kojoj je bilo reči na početku ovog teksta, tu su još i predstava Common Ground izraelske rediteljke Yael Ronin u produkciji Gorki teatra, koja se bavi posledicama jugoslovenskih ratova iz 90ih i generacijom berlinskih emigranata koji su potomci počinitelja zločina i njihovih žrtava, kao i modelima njihove međusobne posleratne komunikacije na tuđoj teritoriji u pokušaju prevazilaženja istorijskih podela i mržnje.
Predstava Zbogom mladog francuskog umetnika Jonathana Capdeviellea nije primer eksplicitnog političkog teatra, već se bavi onom vrstom angažmana koji bismo mogli definisati kao rodnu politiku ili politiku tela. Ovaj daroviti autor i briljantni izvođač nam na duhovit i nežan način priča priču svog odrastanja i formiranja sopstvenog identiteta koji se definisao kroz podražavanje pop zvezda, naročito Madone. Od portreta naizgled naivne adolescentske konfuzije koji izaziva empatiju, predstava prerasta u istraživanje peformansa, uz upotrebu pop kulture i transvestije sa cilljem da ispita na kojoj tački imitacija i igranje uloga postaju sredstvo izražavanja po sebi.
Kompleks Ristić je najnoviji u nizu političko/teatarskih projekata Olivera Frljića koji se dosledno i sistematično bavi novijom istorijom jugoslovenskog i postjugoslovenskog prostora i njenim anomalijama i prećutkivanim sadržajima. Ovoga puta, Frljić tematizuje mitsku figuru Ljubiše Ristića, možda najznačajnijeg jugoslovenskog reditelja koji je svojim radom ujedinjavao jugoslovenski prostor, a čiji je politički angažman iz 90ih godina XX veka zauvek obeležio njegov politički i profesionalni status. Ova predstava će imati premijeru na Bitefu, a nastala je u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, MOT-a i Bitefa.
Predstava Zlatka Pakovića, Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad u produkciji CZKD, je primer ekstremnog političkog teatra koji, koristeći nasleđe dva najveća predstavnika modernog političkog teatra, Ibzena i Brehta, tematizuje aktuelni društveni trenutak u Srbiji.
16 BITEF POLIFONIJA 15
Bitef Polifonija, prateći program BITEF-a, odvijaće se u periodu od 18. do 25. septembra 2015. Program je posvećen istraživanju i promovisanju inovativnih, kreativnih i participativnih oblika rada u dramskom obrazovanju i stvaralaštvu. Fokus Polifonije je i ove godine na osnaživanju kroz pozorište, na društvenoj odgovornosti i razmeni iskustva i dobrih praksi na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Programi koji će se odvijati u terminu od 13 časova baviće se iniciranjem i predstavljanjem projekata pozorišta u obrazovanju i pozorišta u zajednici, kao i novih mreža i platformi za razmenu iskustava.
Predstave koje će se igrati na više lokacija u gradu u popodnevnim i večernjim terminima obuhvataju značajne rezultate procesnog rada sa mladima, uključujući predstave PUTOKAZI, NEVIDLJIVI SPOMENICI, KUĆA VELIKOG RATA iz Beograda, gostujuće predstave BETON MAHALA (Novi Pazar) i HODAČI (Niš/Francuska). Predstava BALERINE iz Novog Sada nosi sa sobom preispitvanje uloge i mesta savremenih igrača, a predstava CRVENA: SAMOUBISTVO NACIJE govori o položaju žena i mizoginiji u našoj sredini. Predstava nastala iz projekta PLAVE PRIČE je rezultat rada na dramskim tehnikama sa korisnicima psihijatrijskih usluga iz Beograda, Zagreba i Tuzle. Preispitivanje devedestih i posledica tog mračnog perioda, teme su predstava BALKAN REQUIEM iz Austrije i KINEZ iz Crne Gore, a iz Španije stiže zanimljivi projekat U JEDNOM MESTU U KIHOTU usmeren na razotkrivanje stvaralačkih procesa u radu na predstavi o Don Kihotu. Kao što je uobičajeno, nakon svih predstava slede razgovori sa njihovim autorima i učesnicima.
Važan deo ovogodišnje Bitef Polifonije predstavlja i međunarodni simpozijum Pozorište u kontekstu koji je posvećen analizi relevantnih teorija i praksi savremenog pozorišta, kao i razumevanju principa, mehanizama i vrednosnog sistema koji objedinjuju različite vidove njihove primene. Simpozijum se organizuje od 23. do 25. septembra 2015. i ima više sekcija, od kojih je svaka posvećena određenoj temi, među kojima su: drama u obrazovanju, pozorište zajednice, tekovine Augusta Boala u savremenim izvođačkim praksama, principi participacije u rada sa ranjivim grupama, performativne političke prakse i dr. Simpozijum organizuje grupa Hop.La! u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti i UNESKO Katedrom za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu. Više infomacija o simpozijumu Pozorište u kontekstu može se pronaći na adresi: pozoristeukontekstu.wordpress.com
Urednice Bitef Polifonije: Sanja Krsmanović-Tasić i Irena Ristić
Koncept Bitef Polifonije: Ljubica Beljanski - Ristić
39. BITEF NA FILMU
Kao i svake godine, u okviru pratećeg programa Bitefa, biće održan Bitef na filmu koji će pratiti slogan festivala. Urednica programa je Vera Konjović. Mesto održavanja programa: Muzej jugoslovenske kinoteke.
Najveća preporuka:
22. septembar, 17:30
AJNŠTAJN NA PLAŽI (EINSTEIN ON THE BEACH)
Opera (Snimak predstave – Pariz 2012, 270’, DVD, kolor)
Muzika i pevani tekst: Philip Glass
Režija, scenografija, svetlo: Robert Wilson
Koreografija: Lucinda Childs
Učestvuju: The Lucinda Childs Dance Company i The Philip Glass Ensemble
Opera je zasnovana na tri glavne vizuelne teme: voz, sudnica, svemirska letelica nad poljem. Za autore je bitan novatorski prilaz umetnosti, spoj izuzetno precizne slike s muzikom i ljudskim glasom i pažljivo obrađivanje zvučnih i vizuelnih efekata. Na Bitefu na filmu prikazani su i drugi Vilsonovi radovi: Pogled gluvog, Građanski ratovi i Smrt Molijera.
ROBERT VILSON (1941) studirao je poslovnu administraciju, arhitekturu, pohađao je časove slikanja, predavanja udovice Lasla Moholja-Nađa, dizajnera, filmadžije, fotografa i vajara. Godine 1960. osnovao je eksperimentalnu produkciju, a 1970. s Filipom Glasom započeo rad na operi Ajnštajn na plaži, koja je proslavila i jednog i drugog.
FILIP GLAS (1937) u šestoj godini svirao je violinu, flautu, zatim klavir. Studirao je matematiku, filozofiju i muziku. Godine 1968. osnovao je Ansambl Filip Glas. Komponuje opersku, baletsku, filmsku, teatarsku, kamernu muziku i simfonije.
LUSINDA ČAJLDS je najznačajnija američka koreografkinja postmoderne. Godine 1973. osnovala je kompaniju i počela da sarađuje s Vilsonom i Glasom. U prvobitnoj predstavi Ajnštajna bila je i koreografkinja i glavna izvođačica. Poznata je po minimalističkom pokretu koji ume da pretoči u složene oblike.
BITEF ZONA
Ideja projekta je oživljavanje i regeneracija Skvera Mire Trailović, kao jednog od otvorenih javnih gradskih prostora na kojem bi se dešavali kulturno-umetnički sadržaji na otvorenom. Bitef zona bi kreativno, angažovano i provokativno delovala kao interaktivni i interdisciplinarni prostor, kao mala, eksperimentalna scena, koja bi određenom neformalnošću ponudila novi sadržaj građanima Beograda, a ujedno to bi bio centar festivalskih aktivnosti - mesto okupljanje gostiju festivala, novinara, partnera. Planirana su partnerstva sa ustanovama i udruženjima građana koja se bave kulturom i obrazovanjem, umetnicima, medijima, gradskim i opštinskim vlastima.
Autorka projekta i urednica programa: Vesna Bogunović.
