Beogradsko dramsko pozorište obaveštava Vas da će premijera predstave PALILULSKI ROMAN, po motivima drame „Iza Božjih leđa“ Branislava Nušića u režiji Egona Savina, biti izvedena 12.juna na Sceni „Rade Marković“ sa početkom u 20 časova. „Godišnjak Narodnog pozorišta u Beogradu za 1900-1903. najavio je „Palilulsku tragediju“ Branislava Nušića. Komad je prikazan na beogradskoj sceni tek 16.09.1909. pod naslovom „Iza Božjih leđa“, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. Pojavio se novi Nušić.
Jovan Skerlić kaže da „u drami tek u poslednje vreme, u „Našim sinovima“ G. Vojislava Ilića i u interesantnom komadu Branislava Nušića „Iza Božjih leđa“ mi imamo prikaze, jednostrane i tamne strane beogradskog života“.
Milan Grol na kraju svog prikaza zaključuje da „težnja ka nagom realizmu, ma koliko da je on zapažen površno i ma koliko da je izveden šturo, od interesa je u novom Nušićevom komadu, i čini ono što je u njemu najbolje i radi čega treba pisca ipak ohrabriti na nove pokušaje. Svojom većom bliskošću istinskom životu, komad „Iza božjih leđa“ je originalniji i zanimljiviji od mnogih Nušićevih apstraktnih drama.
Umesto reči reditelja
„Dorćol i Palilula dva su kraja naše prestonice, koja su pored svih regulacija, nivelacija, pa čak i tramvaja, sačuvali svoj naročiti i osobeni tip.
Dorćol je još i danas okićen razvalinama dvora princip Evgenija, tamo je još srednjevekovna jevrejska mala, pa Jalija i one mračne kafanice, gde ribari provode duge noći kraj alaske čorbe i Cigana, koji im klečeći na zemlji sviraju sevdalinske pesme. Tamo su još sve tri narodnosti: Jevreji, Srbi i Cigani, svaka odvojena i svaka u svom kvartiću. Stara ciganska kolonija dorćolska, već se prilično raselila ili možda i zato izgleda razređena, što su se potomci starih Cincara, predstavnika beogradske čaršije, izmentuli i stara svoja prezimena zamenili novima.
Palilula je već drugačija. Tamo živi jedan i jednostavan narod koji se zove Palilulci. Tamo nema te odvojenosti kao na Dorćolu. I Čeh i Švaba i svaka vera i svaka narodnost, čim se naseli u Palilulu i posedi tamo malo, gubi svoju narodnost i pretvara se u Palilulca.
Dok je Dorćol sama tradicija, dotle je Palilula sva bez tradicije, ona je predgrađe, u pravom smislu predgrađe.
Kad se pogdekad vraćam sa pratnje kakvog mog prijatelja, a njih u poslednje vreme sve češće ispraćam na Novo groblje, a ja hoću rado da udarim Palilulu. Uvek, takvom prilikom sretnem što novo, vidim što novo ili se opomenem čega što sam nekada video.
A dugačak je to put sa Novog groblja, pa kroz Palilulu, te u Beograd. Zato sam našao na polovini tog puta, tamo usred Palilule, jednu kafanicu gde se odmaram uz kafu. Leti sedim pred kafanom, a zimi unutra. Pridruži mi se obično još ko, a Palilulci su razgovoran narod, pa tako i progovorim.
Tako jednom prilikom i čuo sam ovo što ću vam ispričati.“
Branislav Nušić
(Odlomak iz pripovetke „Paliluski roman - istina iz beogradske Palilule“, po kojoj je nastala drama „Iza Božjih leđa“. U Beogradu 1905).
O reditelju
Egon Savin je diplomirao režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Režirao je više od osamdeset naslova u gotovo svim značajnim pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije, kao i u domaćim teatrima: od predstava koje su sredinom sedamdesetih okupljale grupu mladih glumaca - zaverenika, do predstava u institucijama od nacionalnog značaja, kao što su Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici, Makedonsko narodno pozorište u Skoplju, Slovensko narodno gledališče u Ljubljani, Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212... Sa velikim uspehom postavlja dela domaćih i svetskih klasika. Njegove predstave gostovale su u Nansiju, Parizu, Varšavi, Tel Avivu, Beču, Njujorku, Čikagu. Profesor je režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Dobitnik je je velikog broja nagrada za režiju.
Ovaj Nušićev komad je peta predstava koju Savin režira u Beogradskom dramskom pozorištu. Pre toga je postavio „Dugo putovanje u Jevropu“ Stevana Koprivice (19.04.1987), „Novo je doba“ Siniše Kovačevića (23.04.1988), „Kaj sad?“ Borivoja Radekovića (11.05.2003) i „Ćeif“ Mirze Fehimovića (23.10.2007).
