U četvrtak, 7. maja, s početkom u 20 časova, na Večernjoj sceni Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica, premijerno će se igrati predstava „Da li je to bila ševa?“. Samo velika dela ostaju velika i kada se izvrću naglavačke. Šta bi bilo da Romeo i Julija nisu tragično okončali svoju ljubav i pre no što je stvarno počela? Efraim Kišon nam je svojim satiričnim komadom „Da li je to bila ševa?“ pružio priliku da domaštamo mogući razvoj događaja.
Napravili smo predstavu o samoživosti, pohlepi, bezosećajnosti, o nemogućnosti da „velike ljubavi“ prežive udarce koje im zadaje stvarni život. One ostaju prave samo ako se završe tragično. A ko je kriv za to? Uvek neko durgi, nikada Ja koji se sa pravom borim za svoju sreću (pa makar i preko leševa).
Da ne bi baš sve bilo crno dodali smo trunčicu karikature, komadić groteske, tu i tamo neki „postmodernistički“ citat i reciklažu. U ostalom zar nije pravo zadovoljstvo kada se smejete drugima ne priznajući da prepoznajete sebe.
Predstava po tekstu Efraima Kišona „Da li je to bila ševa?“, napisanog 1973., premijerno je izvođena u režiji pisca 1974. u Tel Avivu i Cirihu. Od tada jeizvođena u mnogim zemljama Evrope, najčešće u Austriji i Nemačkoj. U poslednjih desetak godina igrana je u Belgiji, Rumuniji, Litvaniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Turskoj.
DA LI JE TO BILA ŠEVA?
Tekst: EFRAIM KIŠON
Režija: MILAN KUNDAKOVIĆ
LICA:
Romeo Monteki: BRANISLAV PLATIŠA
Julija Kapuleti: SLAĐANA ĐUKIĆ
Šekspir: NIKOLA SIMIĆ
Lukrecija: KATARINA STOJANOVIĆ
Lorenco: DRAGOSLAV ILIĆ
Dojilja: ANKICA MILENKOVIĆ
EFRAIM KIŠON, (1924 – 2005) rođenje u Mađarskoj, preživeo je nacistički koncentracioni logor odakle je pravim čudom pobegao i 1949. emigrirao u Izrael. Počeo je da piše političke i socijalne satire u izraelskim dnevnim listovima, a kasnije i knjigama koje su podsticale zabavu u životu nove jevrejske države. U '60-ima piše scenarija i režira izraelske filmove. Film "Salah Shabatu", satirični pogled na teške uslove života novih imigranata iz Severne Afrike koji se suočavaju s birokratijom i predrasudama u Izraelu, bio je nominovan za Oskara. U poslednje tri decenije postao je poznat širom sveta. Između ostalog, objavljeni su njegovi hitovi "Nije fer, Davide", "Još malo pa istina, "Devica kroz ušicu igle", i "Lisac u kokošinjcu". Kišonove knjige prevedene su na 37 jezika. Napisao je i desetak pozorišnih komada među kojima i “Oh, oh Julijet” kod nas preveden kao “Da li je to bila ševa”.
Milan Kundaković, filmski i televizijski reditelj, školova se u Beogradu i Parizu. Tokom svoje tridest petogodišnje karijere režirao je preko dve stotine dokumentarnih filmova i preko 1000 emisija raznih žanrova u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu. Između ostalog dokumentarno igranu seriju „Balkan“, igrane serije „Boškove priče“, „Iza naslova“, tv adaptacije „Bergmanova sonata“, „Lekcija“. Dobitnik je više priznanja RTS, diplome festivala „Zlatni vitez“, član žirija festivala „Prix Italija“.
Cena ulaznice u pretprodaji je 220 dinara, dok će na dan predstave cena ulaznice biti 300 dinara.
Dobrodošli!
