REPRIZE 18, 21. i 25. DECEMBAR - Dnevnik o Čarnojeviću je deo programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Miloš Lolić: U Dnevniku o Čarnojeviću mi sve vreme lutamo u doživljajima rata, da bi svaki od tih doživljaja pomerao fokus sa rata na nešto drugo, na nešto drugo bitno - na erotsko čak. I sada taj klinč Erosa i Tanatosa, ta njihova isprepletenost, biva mnogo značajnija tema nego nesrećna sudbina mladog austrougarskog vojnika. Znači, pored teme rata bavili smo se doživljajem života, iskustvom bića, pa čak ne bićem zaokruženo, nego rasparčano, šizoidno, raskidano, iskidano, neobuhvatno. […] Postoji jedno mi kojeg se ovo tiče. I to mi za sad nije lako definisati. U jednom trenutku kaže: "Mi treba da izumremo, učinićemo dobra, a mnoga dobra smrću našom". Koji mi? Mi mladi? Mi Srbi? Mi Jugosloveni? Mi Evropljani? Mi ljudi? Mi ološ? Mi? Tekst je zapravo, koliko god se narator bavio sobom i tim pojedinačnim iskustvom, na neki način otuđen, u jednom smislu vrlo distanciran, ali sa druge strane, imamo konstantno prizivanje tog mi. I to istog onog mi koje gradi piramidalne strukture, one državne, ali i ove pozorišne. Jasno je da postoji težnja koja je državotvorna, ta težnja da se piše nova književnosti jedne nove generacije, nove države, novog društva.
MILOŠ CRNJANSKI
(Čongrad, 1893 – Beograd, 1977)
Studirao je filozofiju i istoriju umetnosti u Beču. Diplomirao je u Beogradu. Bio je profesor i novinar. U periodu od 1928. do 1945. bio je diplomatski službenik Kraljevine Jugoslavije. Po izbijanju Drugog svetskog rata, u avgustu 1941. godine, odlazi u London gde je kao emigrant živeo do 1965. kada se vraća u Beograd.
Svojom pojavom odmah po okončanju Prvog svetskog rata, pripao je avangardi, razvivši vlastiti pravac sumatraizam. U književnost je ušao pesmama objavljenim u časopisu Savremenik (Zagreb, 1917). Dramu Maska objavljuje 1918, a sa zbirkom Lirika Itake (1919) postaje središnja ličnost mladog književnog naraštaja Jugoslavije. Usledila je zbirka priča Priče o muškom (1920). Lirski roman Dnevnik o Čarnojeviću (1921) naglašeno fragmentarne forme, antiratno je orijentisan, s dubokim osećanjem da je život bez smisla i uporišta. Za mnoge je njegovo centralno delo istorijsko-psihološki roman Seobe (1929), koji tematizuje sudbinu Srba u austrijskoj Vojnoj krajini i ljudsku potragu za uporištem. Pisao je putopise i memoarsku književnost (Naše plaže na Jadranu 1927, Ljubav u Toskani 1930, Knjiga o Nemačkoj 1931, Embahade, 1-4, obj. 1983). Ostavio je drame Konak i Tesla. Godine 1962. objavljena je Druga knjiga Seoba, potom esejističko, putopisno, memoarsko i autobiografsko delo u dva toma Kod Hiperborejaca (1966) i Kap španske krvi (1970). U Romanu o Londonu (1971) u romanesknoj strukturi piše o iskustvima u emigraciji. U posleratnom periodu i emigrantskim godinama nastala je i pesma Lament nad Beogradom (1956). Poslednje godine života posvećuje pisanju romana Knjiga o Mikelanđelu koja je objavljena posthumno.
MILOŠ LOLIĆ
Diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavio je predstave: Otelo Vilijama Šekspira (2012), Sanjari Roberta Muzila (2008), Druga strana Dejana Dukovskog (2006) i Tesla, totalna refleksija Marije Stojanović (Jugokoncert i Jugoslovensko dramsko pozorište, 2006).
Režirao je u drugim pozorištima u zemlji i inostranstvu: Adam i Eva Miroslava Krleže (Bitef teatar, 2002), Velika bela zavera Dimitrija Vojnova (Atelje 212, 2004), Muška stvar Franca Ksavera Kreca (Atelje 212, 2007), Bog je di-džej Falka Rihtera (Malo pozorište „Duško Radović“, 2010), Bartlbi, pisar po noveli Hermana Melvila (Mini teatar, Ljubljana, 2011), Krvava svadba Federika Garsije Lorke (Volkstheater, Minhen, 2011), Magično popodne Volfganga Bauera (Volkstheater, Beč, 2012), Žak ili Pokornost Ežena Joneska (Mestno gledališče, Ljubljana 2012), Roberto Cuko Bernar-Marija Koltesa (Volkstheater, Minhen, 2013), Predsednice Vernera Švaba (Volkstheater, Beč, 2014), Hinkeman Ernsta Tolera (Düsseldorfer Schauspielhaus Diseldorf i Salzburger Festspiele, 2014).
Nagrade: Grand Prix „Mira Trailović“ 43 Bitefa 09 (Sanjari), Grand Prix „Borštnikovog srečanja” 2011 (Bartlbi, pisar), Nagrada za režiju festivala Bayerische Theatertage Augsburg 2012. i Politikina nagrada za režiju na 46 Bitefu 12 (Krvava svadba), u Austriji, 2012, Nagrada „Nestroy“ (Magično popodne); 2013, Aprilska nagrada grada Beograda (Otelo); 2014, Nagrada „Dorothea Neff“ (Predsednice).
O PROJEKTU PALI ANĐEO ISTORIJE 1914-2014
Projekat „Pali anđeo istorije“, 1914-2014. Jugoslovensko dramsko pozorište pokrenulo je 2012. godine u saradnji s Unijom teatara Evrope (UTE). On predstavlja izraz namere da se u sklopu obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, jezikom pozorišta formulišu neka od ključnih pitanja naše savremenosti.
Projekat obuhvata stvaranje pozorišnih predstava posvećenih uzrocima i posledicama tog prelomnog istorijskog događaja, te njihovu razmenu između Jugoslovenskog dramskog pozorišta i njegovih partnera iz UTE, kao i seriju tematskih skupova koji, s različitih aspekata, obrađuju ovu temu.
HRONOLOGIJA PROJEKTA PALI ANĐEO ISTORIJE 1914-2014.
14-15. oktobar 2012.
Konferencija „Pali anđeo istorije“ Unije teatara Evrope u Beogradu
7. jun 2014.
Premijera predstave Zmajeubice Milene Marković u režiji Ive Milošević u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
3. novembar 2014.
Gostovanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Narodnom pozorištu u Pragu s predstavom Zmajeubice Milene Marković
6. novembar 2014.
Gostovanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta u pozorištu Šaušpilhaus Grac s predstavom Zmajeubice Milene Marković
22 – 27. novembar 2014.
Mini festival Pali anđeo istorije 1914 – 2014. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, uz učešće predstava: 1914 u režiji Roberta Vilsona (Narodno pozorište iz Praga); Zmajeubice Milene Marković u režiji Ive Milošević (JDP) i Talerhof Andžeja Stasjuka u režiji Ane Badore (Šaušpilhaus Grac).
17. decembar 2014.
Premijera predstave Dnevnik o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog u režiji Miloša Lolića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
23. decembar 2014.
Gostovanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Zagrebačkom kazalištu mladih s predstavom Zmajeubice Milene
Marković u režiji Ive Milošević
Januar 2015.
Intimna istorija Prvog svetskog rata, razgovor inspirisan knjigom Lepota i tuga Petera Englunda, uz učešće autora.
