Premijera Plesne predstave ŽRTVE ILUZIJA zakazana je za 30. novembar, 20h u Bitef teataru. Predstava je urađena po motivima novele Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana Borislava Pekića. Sam mit o Ikarusu je paradigma. Mit može da posluži kao instruktivni metod za unapredjivanje znanja o sebi i sopstvenom unutrašnjem rastu. Svoj umetnički dar Ikar je hteo da upotrebi da bi fascinirao druge i da kao Ikarus ima nadmoć da postane Bog.

Hteo je da prevazidje sve, pa i sebe samog. Potcenjivanje ljudskih fizičkih ograničenja ga dovodi do kraha. Ikarovo uvežbavanje skoka da bi se vinuo u visine do samog Boga nije bilo u cilju pružanja zadovoljstva gledaocima već pokazivanja sebe. Iracionalna želja da prevazidje umetnička dostignuća njegovih roditelja vodi ga u propast. Nespremno telo prevazilazi svoje fizičke granice i izneverava sujetnog, punog taštine, mladog umetnika. Životna tragedija ovog mladog umetnika asocira na nezaboravnog igračkog genija Vaclava Nižinskog, žrtvu kako unutrašnjih tako i spoljnih okolnosti. Oni jesu "Božji klovnovi".

Svoju životnu priču Ikar ispoveda negovateljici koja posle udesa brine o njemu.

Ovaj sadržaj je bio za one koji polažu na činjenice. Međutim, ova priča je metafora puna simbola; poklonjenje umetnosti sazdane od estetike, emocija i likovnosti, koja ne izostavlja racio jer kako bi se inače stvorila takva sinergija. Kod autora postoji određena koncepcija koja se u toku stvaranja, u direktnom kontaktu sa igračima koji nisu samo objekti za realizaciju dela, već kreativni umetnici, menja prema trenutnoj inspiraciji koju stvara taj kontakt. Pekićeva sjajna novela je poslužila kao podsticajna ideja da bi se stvorilo jedno novo igračko delo, jer pisac ima reč, a koreograf  pokret.

Autor: Katarina Stojkov Slijepčević
Muzika: Aleksandra Djokić
Scena i kostimi: Katarina Stojkov Slijepčević
Izrada kostima: Vittoria Faso
Video rad: Branko Slijepčević
Igrači: Ricardo Campos Freire, Ana Ignjatović Zagorac, Nataša Gvozdenović, Vlada Čubrilo