Danas kada se oproštamo od Jovana Ćirilova, činimo to na način na koji bi on kao teatrolog i utemeljitelj scene novih pozorišnih tendencija bio ponosan. Jer Beograd je sa Parobrod teatrom dobio kvalitet i kvantitet tzv. off scene – alternativnog izraza i eksperimentalnog istraživanja. Posle uspešno odigranih predstava „U samoći pamučnih polja“ i „Šarlota“, 27. novembra u 20h, premijerom komada i premijerom glumca Ivana Jevtovića kao reditelja i dramaturga, postavljamo predstavu „Čekanje“.
“Čekanje” je autorski projekat glumaca Ivana Jevtovića, Janka Cekića i Dubovac Lazara. Inspiraciju za ovaj projekat autori su pronašli u italijanskom dramskom tekstu “Čekajući Marčela”, čiji su autori Stefano Riči i Đani Forte. Oni pišu o usamljenosti, otuđenosti, odvojenosti od realnog života. O čovekovoj potrebi za socijalizacijom, o nadi da ćemo biti prihvaćeni od strane društva.
Njihovi likovi Teo i Elio su neka vrsta reinkarnacije Vladimira i Estragona, čuvenih Beketovih junaka i oni se, naime, nalaze u bezizlaznoj situaciji i kao Vladimir i Estragon, spominju, nadaju se i čekaju nekoga ko se, zapravo, nikada neće pojaviti.
Upravo to čekanje na koje se njihovi likovi oslanjaju osnovni je motiv autorskog projekta “Čekanje”.
Koga čekamo? Kome se nadamo? Koje su osnovne potrebe čoveka u drugoj deceniji 21. veka? Ali i zašto čekamo? Zašto ne preduzmemo sami nešto? Da li uvek mora da se pojavi neko treći ko će nam pokazati izlaz? Ponekad se nadamo višoj sili, a ponekad očekujemo konkretno, realno biće koje će ušetati u naše živote i pokazati nam put. Do kad treba da čekamo? Kad treba da odustanemo?
Ustanova kulture Parobrod je idelan prostor za postavljanje ovog projekta, zbog intinmosti koju nude gotove sve prostorije u ovoj ustanovi. Glumci i publika su blizu jedni drugima, gotovo da ne postoji jasno definisana granica između scene i gledališta, jer se autori u ovoj predstavi bave konkretnim, životnim problemima koji se tiču svakog potencijalnog gledaoca i potrebno je da se glumci i gledaoci pogledaju u oči i jedni sa drugima podele istinu.
Reč reditelja - Svi čekamo, generacije čekaju, deca i odrasli čekaju, životinje i biljke čekaju. Velika stena rolajući pokreće super ego u stvaranje, u sređivanje i nameštanje onakve realnosti koju bi svaki živi stvor poželeo. Glumac glumcima i eto naše stvarnosti.
Italija, sunce, raspoloženi galebovi i golubovi, mešavina mirisa i đelaterije, kafeterije i bakalnice. Divan parkić, nekoliko klupa, dugoročni mir i blagostanje. Ili klupa ispod Bruklinskog mosta u komšiluku filmskih i kriminalnih avantura. Ili negde ili nigde kao sad u Bg, Srbiji, mojoj Jugoslaviji. I to večito zagledani u nebo, vrebajući pogledom komete, ptice. Nesto iznad, ili avione ili rakete.
I za kraj mi smo tu za vas, mesto istine gde je susret Vas i nas glumaca, jer niko vam nece iskrenije otškrinuti bogatstva duše i svesne podsvesti.
Ustanova kulture Parobrod bila je idelan prostor za postavku ovog projekta, zbog intimnosti koju sadrži njena unutrašnja arhitektura. Glumci i publika su u sinergiji interakcije, gde ne postoji definisana granica između scene i gledališta. Autori se u ovoj predstavi bave konkretnim, životnim problemima koji se dotiču svakog potencijalnog gledaoca, tamo gde prestaje pozorište počinje psihološki peformans, međusobni tet a tet, glumaca i publike, predstavljaće pokušaj podele istine.
Reprizni termini izvođenja predstave su zakazani za 28. i 29. novembar u 20h.
ČEKANJE
Adaptacija teksta, režija i izbor muzike: Ivan Jevtović
Igraju: Janko Cekić i Lazar Dubovac
Kostim: Sandra Bugarin Jevtović
Scenografija: UK Parobrod
Fotografije: Una Škandro
Plakat: Milica Zeljković
