Posle uspešnog gostovanja predstave Zmajeubice po tekstu Milene Marković u režiji Ive Milošević u Pragu i Gracu, projekat Pali anđeo istorije 1914/2014 nastavlja se Mini festivalom u sklopu koga će na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta biti izvedene tri predstave koje obrađuju temu Prvog svetskog rata.
U subotu 22. novembra, na programu je predstava 1914 Roberta Vilsona u izvođenju Narodnog pozorišta iz Praga. Posle njegovog ogromnog uspeha s Čapekovom predstavom Makropulos Case u istoj kući, poznati reditelj svu pažnju usmerava na komade koji su izuzetno važni, naročito imajući u vidu godišnjicu početka Prvog svetskog rata. Predstava 1914 je zasnovana na delima Poslednji dani čovečanstva Karla Krausa i Dobri vojnik Švejk Jaroslava Hašeka.
Robert Vilson, mag modernog teatra, ova dela pretvorio je u savremeni kabare. Ova otvorena forma obiluje impresivnim, slikovitim vizijama, muzikom i iznenađujućim humorom, stvarajući ne samo parabolu 1914, nego i sliku našeg života u sadašnjosti. I to sto godina od tog užasnog rata kojim je, zapravo, započeo XX vek. Zadivljujuća predstava o optimistima i pesimistima (pod budnim okom sveprisutnog Vremena), jedinstven je plod saradnje vrhunskih članova češkog ansambla i pozorišnih inovatora svetskih razmera.
Narodno pozorište u Pragu (osnovano 1868) reprezentativna je scena i jedan od simbola češkog nacionalnog identiteta i evropske kulture. Nosilac je nacionalnog kulturnog nasleđa i prostor za slobodnu umetničku aktivnost u isto vreme. Pozorište je živa umetnička organizacija koja tradiciju smatra zadatkom i dužnošću da se neprestano traga za novim interpretacijama, i nastojanjem da se postigne najviši umetnički kvalitet.
Iz kritika
Posmatrajući poznat centralonoevropski prostor i nas same očima američkog modernista je iskustvo koje nam može više reći o nama samima nego što smo spremni da to priznamo.
(Reflex)
Vilson kombinuje duboko ukorenejeno zlo sa toplim trenucima domišljatosti i nežnosti. Često je vrlo malo gestova i reči dovoljno da prikaže surovost rata.
(DrehpunktKultur.at)
Iznenađujući aspekt predstave je Vilsonova estetika ostvarena na sceni: pomoću lemura u ekscentričnim kostimima i sa drečavom šminkom, jednobojnim zidovima koji ispunjavaju scenu i stilizovanim kućama i enterijerom. Ova estetika ne stvara jaz, ona obuzima gledaoce poput noćne more. Vreme se shvata na sledeći način: uvek će doći gore vreme iako misliš da u tom trenutku gore ne može. Ne izvlačimo nikakve pouke iz istorije.
(Süddeutsche Zeitung)
Predstava 1914 koju je Vilson postavio u Narodnom pozorištu u Pragu počiva na suprotnostima: dok se čuje vesela cirkuska muzika, na sceni se vidi rat. Skoro sve je u nijansama sive, tek s vremena na vreme se na sceni na kratko pojavi neko razjareno crveno lice ili zeleni lakat, poput posekotine. Vilson zahteva ogromnu preciznost od svojih glumaca, koji su, bez izuzetka, sjajni. Osoben je govor tela gotovo svakog lika. - (Kronen Zeitung)
U nedelju 23. novembra festival se nastavlja poslednjom produkcijom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, predstavom Zmajeubice a zatvara ga gostovanje Šaušpilhausa iz Graca sa predstavom Talerof Andžeja Stasjuka u režiji Ane Badore u četvrtak 27. novembra.
Talerhof je drugo ime aerodroma u Gracu. Godine 1914. odavde je poleteo prvi avion, a te je godine, na istom mestu nastao jedan konclogor. U ovaj logor su s istočnih granica Austrougarske monarhije deportovani teretnim vagonima civili, samo što se sumnjalo da su simpatizeri Rusa. Hiljade žitelja Graca išlo je u Talerhof i zurilo u te strance. Nije postojao sanitetski čvor, a u početku nije bilo ni baraka. Ubrzo je palo 1800 žrtava epidemije. Svi su pokopani u jednu masovnu grobnicu.
Poljskog pisca Andžeja Stasjuka, poznatog po grotesknom humoru, i koji je svojevremeno bio prognan iz svoje domovine, pozvao je Šaušpilhaus da napiše komad u kom će ispričati priču o stradanju tih ljudi. Stasjuk tako u jednom luku povezuje Prvi svetski rat s našom današnjicom, i izvija most od najudaljenijih tačaka u Galiciji do Graca.
Šaušpilhaus Grac je jedno od vodećih austrijskih pozorišta. To je savremeno repertoarsko pozorište koje na svoje tri scene postavi između petnaest i dvadeset predstava u sezoni.
Projekat Pali anđeo istorije deo je programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
