Beogradski pozorišni festival Bitef biće održan po 48 put od 20. do 30. septembra pod sloganom "Prošlost je sada". Poklonici pozorišta moći će da pogledaju 14 predstava, domaće i međunarodne produkcije predstavljeno je danas na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda. Na konferenciji za novinare govorio između ostalih direktor Goethe-Instituta Beograd gospodin Matijas Miler-Viferig koji je izrazio posebno zadovoljstvo kontinuiranom saradnjom sa Bitefom i skrenuo pažnju na ovogodišnji doprinos Goethe-Instituta u vidu dva dela koja se bavem jednom istom temom a to su-Sećanja.
Nemačka javnost Prvi svetski rat vezuje pre svega za bitke na zapadnom frontu. Projekat „Bojno polje sećanja 1914–2014“ događaje pokušava da sagleda iz drugačije perspektive, ispitujući nacionalnu istoriografiju u Jugoslaviji (kasnije Srbiji i Bosni i Hercegovini), Turskoj, Nemačkoj i Austriji. Ko se gde čega seća? Kakve se predstave o neprijatelju oblikuju, a s kim se ljudi poistovećuju? Kakvu su ulogu u ratovima za jugoslovensko nasleđe igrala sećanja na Prvi svetski rat? Na podsticaj Goethe-Instituta u Beogradu, Istanbulu i Sarajevu, za odgovorima na ova pitanja tragali su režiser Hans-Verner Krezinger i filmski stvaralac Regine Dura. Predstava pozorišta iz Berlina, Hebel am ufer (HAU) „Bojno polje sećanja 1914–2014”, koju možete videti 24. I 25. Septembra u 20.00 časova u Zvezdara teatru na sceni
“Danilo Bata Stojković”, objedinjuje materijal koji su oni prikupili tokom istraživanja u Sarajevu, Beogradu i Istanbulu: stare novinske članke, vojne izveštaje, turističke vodiče, lična sećanja itd., da bi zatim na sceni međusobno suočila ove izvore.
Ovogodišnji Bitef će 30. Septembra sa početkom u 20 časova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu zatvoriti visoko budžetno koprodukcijsko delo: „FRONT – na zapadu ništa novo“. „FRONT“ je međunarodna produkcija u kojoj se sreće jedanaestoro glumaca iz četiri kulturne i jezičke zajednice, da bi se – tačno sto godina nakon početka sukoba – ponovo približili događajima iz onog vremena, koji su u istoriju ušli kao najveća katastrofa 20. veka.
Polifonija po delima Eriha Marije Remarka i Anrija Barbija i po istorijskim svedočanstvima Belgija 1914–1918: udaljeni svega stotinak metara jedni od drugih, Francuzi, Britanci, Belgijanci i Nemci leže u rovovima, pucaju jedni na druge, ukopavaju se, muče ih pacovi, vaške, vlaga i glad. Međunarodno veče pozorišta Talija teater, na četiri jezika, okuplja likove Remarkovog romana o Prvom svetskom ratu, Barbijevog romana „Oganj“ i drugih književnih dela, kao i ličnosti iz istorijskih izvora.
Komad u režiji flamanskog režisera Luka Percevala, koji živi i radi u Berlinu, rađen je u koprodukciji Talija teater iz Hamburga i NTGent iz Belgije. Režiser je nemačke glumce pritom doveo u svoju domovinu Belgiju, koja je svojevremeno bila pod nemačkom okupacijom, i to u pozorište NTGent, iz koga je i sam potekao.
Gospodin Matijas Miler-Viferig se za kraj posebno zahvalio na podršci Ministarstvu spoljnih poslova SR Nemačke I istakao da se raduje što će ove godine publika u Srbiji imati priliku da uživa u toliko različitih perspaktiva pozorišnih autora.
Na konferenciji za novinare govorio je Ministar kulture Ivan Tasovac koji je ocenio da Bitef predstavlja istoriju ovdašnjeg pozorišta, na kojoj su stasavale generacije reditelja.
„Zastupljene su sve tendencije. Ovogodišnja selekcija je sabrala najbolje sa evropskih prostora", kazao je Jovan Ćirilov selektor festivala.
„Osnovno polazište za razmišljanje o ovogodišnjoj selekciji Bitefa je stogodišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata. Delimično zbog toga što je reč o istorijskom datumu koji je veoma značajan za prostor na kom živimo, a delimično i zbog činjenice da je ova godišnjica dobila posebno mesto i značaj u većini evropskih država i to naročito u polju kulture. Reinterpretacija Prvog svetskog rata iz perspektive istoriografije otvorila je novo bojno polje između zagovornika tradicionalne, percepcije Prvog svetskog rata i pristalica aktuelnog „revizionističkog“ koncepta kojim se pomenuti tradicionalni pristup, donedavno dominantan u školskim udžbenicima, potpuno relativizuje, proizvodeći konfuziju identiteta agresora i žrtve, ali i novu ostrašćenost koja pokazuje da Prvi svetski rat nije tek vremenski omeđeni istorijski događaj već početak dugotrajnog procesa koji zapravo nikada nije okončan, a čija dnevnopolitička upotreba može biti, i jeste, izvor novih konflikata.“ Istakla je Anja Suša selektor festivala.
„Evropski teatar je, u ovom trenutku, veoma posvećen refleksijama na temu Prvog svetskog rata i projekti koji se bave ovom godišnjicom su, na neki način, bili dominantni u ovogodišnjoj evropskoj teatarskoj praksi. Ovde je, naravno, reč o umetničkoj interpretaciji istorijskih događaja, oslobođenoj obaveze „objektivnosti“ koja, makar, deklarativno, obavezuje naučnike, ali se nužno nameće pitanje da li je „objektivnost“ u teatru uopšte moguća i da li je, i kome je, na kraju krajeva, namenjena i potrebna? Da li je pozorište neoliberalnog kapitalizma, koje je, na neki način, dirljivo anahrono jer i dalje počiva na buržoaskom ustrojstvu balansiranja između uspeha na blagajni i zadovoljavanja sopstvene iluzije političke subverzije koja je dostupna malobrojnim građanima (po evropskim statistikama, uglavnom sredovečnim ženama izumiruće srednje klase) zaista mesto kritičke svesti i moguće mesto revolucije? Ovogodišnji Bitef će pokušati da postavi i ovo pitanje.“ Za kraj Ističu selektori ovogodišnjeg festivala.
