Pioniri avangarde, The Residents, u mnogo čemu su bili i pioniri savremene alternativne prakse u popularnoj kulturi, utirući put drugima – od pokretanja nezavisne izdavačke kuće do uvođenja videa kao ravnopravnog dela nastupa. Ponikli u okvirima kalifornijske andergraund umetničke scene, već 45 godina se smatraju najmisterioznijim ikonama avangardne muzike. The Residents su sva svoja iskustva spojili u jedno, sa idejom da stvore spektakularan novi program za novi vek, pod imenom "Između snova": muzičku predstavu sa još uvek izrazitim pozorišnim pristupom, koju će izvesti 20. novembra u Domu omladine Beograda. U susret ovom velikom koncertu, imali smo priliku da porazgovaramo sa Homerom Flintom (Homer Flynt), osobom za kontakt benda sa javnošću, i jedinim izvorom informacija o svetu ovih istinskih legendi američkog art roka. Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže, u vrlo ograničenom kontigentu. Koncert će biti sedeći, što omogućava maksimalan komfor i koncentraciju za praćenje ovog jedinstvenog umetničkog spektakla!

Kako su The Residents rešili da pokrenu Ralph Records, svoju nezavisnu izdavačku kuću, i da li se taj biznis model, koji nije bio uobičajen u to vreme, pokazao dobrim za grupu?

- Kao i sa mnogim drugim stvarim u vezi sa njima, mislim da je to bio dobar biznis model, posebno na početku. Pre svega jer ono što su The Residents radili kad su počinjali niko ne bi podržao. Uspeli su da nastave da rade isključivo zato što su imali svoju izdavačku kuću i distribuciju. Jedino tako su mogli da dođu muzikom do svoje publike.

Međutim, kako vreme prolazi, vi počinjete da shvatate kako ne možete sve sami da uradite. Posle nekog doba, počinjete da razumete da neka druga kompanija možda može više vremena da posveti stvaranju interesa za tu muziku, nego što vi postižete. To je dovelo do drugačijih poslovnih dogovora oko distribucije muzike The Residentsa.
 
Da li je Internet olakšao situaciju tom smislu, pošto sad umetnik lakše nego ikad može da ima direktnu komunikaciju sa svojim fanovima?

- Iskreno rečeno, imam pomešana osećanja u vezi sa tom direktnom komunikacijom: sa jedne strane to je odlično, i predstavlja odjek onog što su i sami The Residents radili, kontrolišući sopstvenu izdavačku delatnost i kontakt sa publikom. Sa druge strane, proizvod nekako postaje jeftin, kao da gubi na vrednosti – muzika više nije tako specijalna kao što je bila nekad, pre trideset, četrdeset ili pedeset godina. Ali, šta ćemo, stvari se menjaju i jedini način da se opstane jeste da se ide u korak s vremenom...
 
U današnje vreme ima sve manje privatnosti i tajni, zahvaljujući sveopštoj umreženosti. Da li se The Residents danas bore sa nekim drugim opasnostima koje ovo vreme donosi?

- Slažem se da Internet menja stvari, neki put ne u dobrom smeru, ali sa druge strane je dobro što je omogućio da više u društvu ne postoje „čuvari kapije“, već svako može da dođe do svakog ili do svačeg što želi da istraži. Izdavačke kuće više ne odlučuju šta će ugledati svetlo dana, a šta neće, što je svakako dobra vest. Takođe, digitalizovane alatke omogućavaju danas svima da lako naprave album i snime ga svojim telefonom, što je sjajna stvar. Sa druge strane, toliko raznog đubreta se zbog toga pojavljuje, da je teško razabrati šta je dobro, a šta loše – ali to je i tako uvek bio problem.
 
Danas putujete širom sveta i susrećete fanove koji su odrasli u potpuno različitim kulturama, a svi vole The Residents. Kako oni funkcionišu u tako različitim kontekstima?

- Uvek je u to uključen element misterije. Recimo, kad su The Residents prvi put svirali u Rusiji, imali su dve rasprodate večeri u klubu – po njihovom saznanju niko do tad nije objavio nijedan njihov album u toj zemlji, pa je pitanje bilo kako su ti ljudi uopšte znali da oni postoje, a kamoli da treba da dođu na koncert. Takav je slučaj bio i na nekim drugim mestima na kojima su bili... Odgovor je samo ponekad bio očigledan: recimo, The Residents su bili veliki u Grčkoj, a razlog za to se krio u činjenici da je glavni klub u Atini, radio stanicu, te izdavačku kuću, držao čovek iz muzičkog biznisa koji je bio njihov veliki fan – naravno, on se brinuo da svi u Grčkoj čuju za njih, pa su tamo uvek bili veoma uspešni.
 
Sad prvi put imate pred sobom publiku iz „millenials“ generacije, kako oni reaguju na vaš šou?

- Drago nam je što su i oni tu, ali, kao što rekoh, niko ne razume kako su uopšte saznali za The Residents i gde.
 
Da li su The Residents ikad dali neki eksplicitan politički komentar?

- Ne, ništa posebno, nije ih to zanimalo. Na neki način, album „Wormwood“, sa pričama iz Biblije, bio je najbliže tome, jer je na njihov način predstavljao reakciju na rast religioznog konzervativizma u Americi krajem devedestih, ali ni to nije bio direktan komentar.

Mada se u videu koji prati ovu turneju pojavljuje bivši predsednik Nikson, to je ipak dato na način koji The Residents najviše vole, a to je jukstapozicija – kad stavite jednu pored druge dve stvari koje naizgled nemaju nikakve veze, i onda one komentarišu jedna drugu. Njima se činilo da je trenutak kad Nikson priznaje da je sanjao da je bluz pevač – krajnje šarmantan.

Konačno, da li su The Residents u pripremi novog albuma izučavali neke naučne poglede na snove?

- Ne, zaista nisu - svi imamo snove, pa su se The Residents u pripremi uglavnom orijentisali prema svojim snovima.

Pijanista Đovani Gvidi (Giovanni Guidi) više nije najveći talenat italijanskog džeza, kakvog smo ga upoznali kada je prvi put svirao na Beogradskom džez festivalu 2010. godine u kvintetu Enrika Rave, već koautor najboljeg džez albuma u Italiji 2016, u anketi časopisa Musica Jazz. Na trećem nastupu (drugi put je svirao u duu sa Đanlukom Petrelom 2013.) predstavlja novi kvintet „Inferno“ sa istaknutim italijanskim saksofonistom Frančeskom Bearcatijem. Koncert na ovogodišnjem, 33. BDŽF je zakazan za subotu, 28. oktobar u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Opširnije...

Nagrađeni plesni performans “Lumi” autora i izvođača Marka Milića, bio je na programu četvrte festivalske večeri jubilarnog, desetog Kondenz festivala, 23. oktobra od 20 sati u Magacinu. Reč je o performansu koji je nedavno dobio specijalnu nagradu žirija Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) za inovativni pristup u oblasti savremenog plesnog teatra. Žiri je u obrazloženju naveo da je reč o predstavi “u kojoj se zapaža studiozan rad, što ovo ostvarenje čini stilski homogenim, bogato značenjima i smislom, a vizuelno aktraktivno”.

Izvođač i autor Marko Milić istražuje kako traumatični događaji oblikuju našu sposobnost da posmatramo svet oko sebe. Prema njegovim rečima, “Lumi” je kao rad nastao istraživanjem teme kako mi kao ljudi reagujemo na traume, i kako nakon njih posmatramo svet i pojave koje nas okružuju, kao i kako ta iskustva oblikuju način na koji se povezujemo sa ljudima oko nas.

- “Celo to istraživanje smo razvili u rad koji traje 69 minuta. Reč je o multimedijalnom radu što je bila srećna okolnost, s obzirom da smo aplicirali na konkursu Ministarstva kulture za multimediju, i tako dobili podršku i mogućnost da izvedemo performans.”

Povodom specijalne nagrade UBUS-a za inovativni pristup u oblasti savremenog plesa, Marko je izjavio:

- “Drago mi je da smo mi dobili nagradu za inovativnost jer nam je potrebna podrška, s tim što nam je potrebna češće i više nego jednom godišnje, ali za to se i mi moramo izboriti, da dođe do ozbiljne promene na široj umetničkoj sceni, na samo na plesnoj. Plesne produkcije gotovo da nije bilo u protekloj sezoni, i samo dve su podržane od strane Ministarstva kulture. Cela dodela nagrada je simptom trenutne situacije u tom polju u Srbiji, s obzirom da smo mi naš rad napravili u drugim okolnostima, podrškom koja je došla od drugog konkursa (za multimediju). “Parlić” nije dodeljen, po mom mišljenju, ne zato što ovogodišnja domaća produkcija nije zadovoljila kvalitet, već zato što nema prave konkurencije, ukoliko vi imate samo sve domaće produkcije u sezoni”.

Ovogodišnji, deseti po redu Kondenz festival održava se od 20. do 25. oktobra u organizaciji Stanice – Servisa za savremeni ples. Večeras od 20 sati u Bitef teatru publika će imati prilike da pogleda “Pokušaj ustanka iz fotelje” Dušana Murića. Zarad “preživljavanja” (a to je rastegljiv pojam), umetnici pristaju da budu deo raznih reklama, promocija, događaja, koji uglavnom služe ojačavanju i perpetuiranju kapitalističke mašine i odnosa, da bi se zatim vratili svojoj umetnosti, gde promovišu visoke humanističke ideale. Kako i da li umetnik može da sačuva svoj integritet? Šta ostaje od njegove umetnosti, jednom kada je taknuta banalizacijom? Pirueta na kori od banane.

Poslednje večeri festivala, u sredu 25. oktobra, od 20 sati u prostoru Magacina, na programu je plesni eksperiment Frederika Giesa “Good Girls Go To Heaven, Bad Girls Go Everywhere”. Reč je o performansu koji traje 3 sata i 38 minuta, u prostoru ispunjenom bitovima tehno seta DJ Fiedela (Berghain / Ostgut Ton) i podnom instalacijom vizuelnog umetnika Antona Stojanova. Berlinska tehno i kulpska scena je bila mesto sastajanja ova tri umetnika, koji su započeli svoju saradnju ovim eksperimentom 2014. godine, i od tada su kreirali nekoliko performansa zajedno. Njihovo iskustvo i različiti angažmani na ovoj sceni preokreću svaki element koji dolazi u obzir u igru u ovom eksperimentu, što je pozivnica individualnim i kolektivnim pokretima da se priključe.

Holandski pijanista Volfert Brederode (Wolfert Brederode) vraća se na Beogradski džez festival posle izuzetnog koncerta u kvartetu 2009. godine. Njegov muzički izraz obeležava prefinjeno i fokusirano izvođenje, sklonost ka prirodnom toku muzike, otvorenost prema raznim stilovima i neumorno istraživanje novih horizonata. Na koncertu 27. oktobra od 19:30č u Velikoj sali Doma omladine Beograda, predstaviće novi trio, sa kojim je prošle godine objavio izvanredan, naglašeno lirski album „Black Ice“ za produkciju ECM.

Na 33. Beogradskom džez festivalu nastupićete sa triom, u kojem su Gulli Gudmundsson (kontrabas) i Jasper Van Hulten (bubnjevi). Recite nam nešto više o tome kako je počela vaša saradnja.

- Sve je počelo 2013. godine, kada sam dobio poziv da nastupim na jednom humanitarnom koncertu, te da za tu priliku oformim bend. Pozvao sam Gulija, sa kojim u tom trenutku nisam svirao, ali smo dosta sarađivali u prošlosti. Zatim i Jaspera, čijem radu sam se divio, ali nikada nismo zajedno nastupali. Nakon što smo odsvirali koncert, bili smo veoma uzbuđeni jer je nastup protekao toliko prirodno i glatko, kao da smo u toj postavi svirali godinama zajedno. I tako je moj novi trio rođen. Mnogo smo vežbali i odsvirali nekoliko koncerata, pre nego što smo ušli u studio da snimimo prvi album za ECM.

Debi album Vašeg trija, pod nazivom “Black Ice”, objavljen je 2016. godine i odmah se našao među albumima godine na „Written in Music“ listi. Recite nam nešto više o uticajima, inspiraciji i atmosferi koju ovaj album donosi pred slušaoca? Kako ste zadovoljni dosadašnjim reakcijama kritičara i publike?

- Na moje stvaralaštvo utiču različiti izvori i stilovi. Pored džeza dosta slušam i (savremenu) klasičnu muziku, indi, folk i minimalističku muziku. Osim muzike, inspirišu me i drugi oblici umetnosti. Želeo sam da ovaj album bude intenzivan i vatren, ali bez previše efekata, više u kontekstu sugestivnosti same muzike. Veoma mi je drago što su mnogi, kako kritika, tako i publika, razumeli šta pokušavamo da kažemo i pridružili nam se na našem muzičkom putovanju.

Koliko je redovno vežbanje važno za muzičara, bilo samostalno ili u bendu?

- Muzičar mora da održava formu u tehničkom smislu, ali i da radi na svom zvuku, kako bi svirao najbolje moguće i osećao se opušteno na sceni. Stalno se trudim da otkrijem nove načine pristupa muzici, bilo da vežbam sam ili sa bendom.

Napisali ste muziku za nekoliko predstava, plesnih produkcija i filmova – šta je ono što ste naučili iz tog dela profesionalnog angažmana? 

- Komponujući muziku za druge umetničke discipline naučio sam da su sugestije ostalih članova kreativnog tima i upotreba tišine veoma važni. Ponekad sasvim jednostavna harmonija, melodija ili muzički motiv mogu da imaju maksimalan efekat na čitav pozorišni komad ili film.

Tokom dosadašnje izuzetne karijere sarađivali ste sa mnogim kolegama. Da li je neki projekat posebno uticao na Vaš umetnički razvoj?
 
- Skoro svi projekti u kojima sam učestvovao tokom karijere su uticali na moj umetnički razvoj. Imam divne uspomene na saradnju sa Dejvidom Libmanom i Arveom Henriksenom, umetnicima koji su vizionari širokih pogleda. Takođe, dugo sam nastupao sa švajcarskom pevačicom Suzan Abuel. Ta saradnja je bila i veliki izazov i velika inspiracija za mene, budući da je njena muzika veoma snažna, ali istovremeno i vrlo nežna.

Već ste nastupali na Beogradskom džez festivalu 2009. godine sa kvartetom. Da li se sećate tog koncerta, atmosfere na festivalu, Beograda...?

- Taj koncert mi je ostao u veoma živom sećanju! Uživao sam u atmosferi koja je vladala na bini i u publici, bili smo vrlo fokusirani i svirali smo sa mnogo energije. Sećam se i da je čitav festivalski program bio odličan i raznolik. Na žalost, nisam tada imao dovoljno vremena da upoznam Beograd, nadam se da će biti prilike ove godine.

Kakav program ste pripremili za nastup na Beogradskom džez festivalu ove godine?

- Izvešćemo kompozicije sa albuma „Black Ice“, ali ćemo odsvirati i neke nove numere na kojima smo radili u poslednje vreme, a koje donose potpuno nove nijanse našem stvaralaštvu.

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “DŽEZ VIZIJE”. Kakve su Vaše vizije džeza za budućnost?

- Verujem da će džez nastaviti da se razvija kao eklektična muzika, još više se spajajući sa drugim žanrovima. Takođe, mislim da interdisciplinarne saradnje mogu učiniti muziku još boljom.
 
Koncert Volfert Brederode Trija na 33. Beogradskom džez festivalu je realizovan uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.

Ulaznice su u prodaji preko EVENTIM mreže.