Harlekin, alt-rok/dark-pop bend iz Inđije, koncertno je aktivan od druge polovine 2016. godine, a u septembru 2017.  objavili su debi album pod nazivom ‘Tornik’. Ovaj mladi, talentovani bend čine gitaristi Aleksandar Janković i Milan Brkić, klavijaturista Marko Kovačević, basista Nemanja Holjevac, bubnjar Miloš Surla i vokal Jovana Kovačević, sa kojom smo popričali u susret nastupu na Zidiću Doma omladine u subotu, 4. avgusta od 20 časova.

Kako biste predstavili bend Harlekin publici koja do sada nije imala priliku da se sretne sa vašim stvaralaštvom?

Jovana Kovačević: Harlekin je dark-pop bend koji karakterišu melodične pesme sa metaforičnim tekstovima. Muzički, u najvećoj meri oseća se sentiment pop kulture osamdesetih, ali i uticaji post-roka i shoegaze-a. Trudimo se da pesme budu dinamički i aranžmanski zanimljive, tako da publika prelazi put iz svemira u krajnju introvertnost – između želje da se zaigra i da se vrisne.
 
Bend postoji od 2016. godine i do sada imate bogato iskustvo nastupa na brojnim festivalima. Koji koncert vam je ostao u sećanju kao posebno značajan?

Jovana Kovačević: To je sigurno Koncert godine, na koji smo svi odlazili još kao tinejdžeri. Mnogo je lep osećaj godinama kasnije biti na toj bini u velikoj sali SPENS-a. Takođe, HillsUp na Zlatiboru, gde smo bili jako lepo primljeni od strane publike, kao i Gitarijada Vojvodine sa besprekornom organizacijom.
 
Debi album Tornik objavili ste 2017. godine – kako ste zadovoljni reakcijama publike i kritike?

Jovana Kovačević: Reakcije publike i kritike su u najvećoj meri pozitivne. Nama je bilo jako bitno da zatvorimo ovu fazu našeg rada jer dosta pesama postoji već godinama. Ujedno smo uradili tri spota za pesme sa albuma, i pokazalo se da spotovi definitivno jesu format koji dolazi do najvećeg broja ljudi.
 
Ko su vaši muzički heroji i zašto?

Jovana Kovačević: Svi oni koji su tokom decenija pomerali granice, muzički, tekstualno, koncertno. Manje je važno da li su to The Beatles, Pink Floyd, Eric Clapton, The Cure, Joy Division, Tool, ili kod nas EKV, Luna, Block Out, postoji previše ljudi i bendova da bi stali u jedan pasus. Drugi tip heroja su ljudi koji su pratili, podržavali i izuzetno uticali (i utiču) na pop i rok kulturu kod nas, poput Petra Pece Popovića, Petra Janjatovića ili Sandre Rančić.
 
Kako ocenjujete stanje alternativne rok scene u Srbiji?

Jovana Kovačević: Kad Repetitor svira sa Arcade Fire u arenama kapaciteta 20000 ljudi, automatski svi argumenti o tome da nikad nije bilo gore i da ne postoje uslovi za rad padaju u vodu. Za jedno malo tržište poput Srbije, gde ne postoji sistemski pristup muzičkoj kulturi, već se sve svodi na ludački entuzijazam pojedinaca, scena je više nego dobra. Postoji gomila odličnih bendova, kao Artan Lili, Irie FM, Bitipatibi, Halftones, Stray Dogg, Crvi, Bojana Vunturišević…
 
Šta za vas znači prilika da nastupite na popularnoj letnjoj sceni Doma omladine Beograda i šta publika može da očekuje od predstojećeg koncerta?

Jovana Kovačević: Zidić je tokom prethodnih godina stekao kultni status, i vrlo nam je drago što imamo priliku da tu nastupamo. Biće zanimljivo svirati po danu, pred namernim i slučajnim prolaznicima. Ono što je sigurno jeste da će koncert biti pun emocija i dobre energije, pa pozivamo publiku da dođe da se upoznamo i da uživa zajedno sa nama.
 
Kada publika može da očekuje nove pesme i/ili novi album?

Jovana Kovačević: Mi uveliko radimo na novim pesmama, plan je da izbacimo bar dva singla do kraja godine. Ako sve bude išlo kako treba, očekujemo da u prvoj polovini sledeće godine završimo naš drugi album. Koncert na Zidiću je prilika da publika čuje nekoliko pesama koje će se naći na njemu.

Izložba “nista spec 1.0” Nadežde Kirćanski postavljena je u Galeriji Doma omladine Beograda do 13. jula 2018. godine. Ova mlada umetnica dobitnica je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018.‏ godinu, prestižnog priznanja za mlade umetnike u Srbiji. Kako je istakao žiri u obrazloženju, prikazala je kapacitet da se na neposredan način bavi aktuelnim društvenim fenomenima. Izložba “nista spec 1.0” zamišljena je kao site specific instalacija koja prezentuje sve pritiske savremenog života na mlade ljude, koji su temeljno uticali na njihov jezik ali i celokupan modus operandi. O konceptu i zamislima izložbe razgovarali smo sa autorkom, doktorantkinjom Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i dobitnicom još jedne nagrade: "Sreten Stojanović, profesor ALU" za dostignuća u kulturi 2017. godine.

Opširnije...

Već više od decenije udruženje Sakurabana sa uspehom promoviše kulturne vrednosti Dalekog istoka, a ove godine publici predstavlja novo, prošireno izdanje popularne konvencije Japanizam. „Japanizam 2018 – Balkan Asia Convention“ biće održan od 5. do 8. jula u Domu omladine Beograda, a o svim detaljima i programskim inovacijama, razgovarali smo sa Bojanom Vukadinovićem, predsednikom udruženja.

Udruženje Sakurabana je od grupe entuzijasta i zaljubljenika u popularnu kulturu Dalekog istoka, preraslo u veliku organizaciju koja priređuje posećene i atraktivne manifestacije. Koliko je taj put bio težak i da li ste očekivali toliki uspeh?

- Pre desetak godina, kada smo tek počinjali sa organizacijom, situacija nije bila baš najsjajnija kada su japanski strip i animacija u pitanju. Fanovi su počeli da se okupljaju zahvaljujući povezivanju preko Interneta i rodila se ideja da se ovde, u Beogradu, stvori nešto što bi svi želeli da posete. Početak nije bio lak, niti jednostavan, ali smo imali sreću da u Domu omladine Beograda nađemo dobrog saradnika koji nam je omogućio stabilnu osnovu za početak stvaranja konvencije Japanizam kakavu danas poznajemo. Prve godine kada smo organizovali događaj bilo je više posetilaca nego što smo očekivali i to nam je dalo vetar u leđa da nastavimo dalje.

Nažalost, podrška države i drugih strana je bila veoma mala, a danas uglavnom izostaje, pa smo morali da nađemo način da učinimo događaje održivima u čemu smo u velikoj meri i uspeli. Tendencija rasta i napredovanja se nastavila iz godine u godinu, tako danas imamo Japanizam 2018 – Balkan Asia Convention, što samo govori o tome da se broj posetilaca i njihovih interesovanja u velikoj meri proširio.

Kako ste došli na ideju da putem konvencija, kao što su Japanizam i ChibiCon, promovišete kulturu “Zemlje izlazećeg sunca”?

- U vreme kada smo počeli da se okupljamo želeli smo da pobijemo neke tabue i pogrešne ideje koje su postojale u društvu i verovali smo da su kulturni događaji idelan način za tako nešto. Naime, na našim konvencijama pored zabavnog programa uvek imamo i one malo ozbiljnije „akademskog“ tipa koje za cilj imaju prenošenje novih znanja.

Srbiju i Japan ne povezuju ni geografske, ni bliske kulturološke odrednice. Zašto je publika sa ovih prostora toliko zainteresovana za japansku popularnu kulturu?

- Pretpostavljam da je za to zaslužna činjenica da su se posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji u bioskopima i na televizijama mogli videti neki od najpopularnijih japanskih filmova tog vremena. Kasnije smo na nacionalnoj televiziji imali priliku da vidimo japanske animirane serije, anime, koji su se u mnogome razlikovale od crtanih filmova koji su dolazili sa zapada. To zrno različitosti je bilo više nego dovoljno da probudi znatiželju kod mnogih.

Jedini regionalni festival Japanizam biće održan od 5. do 8. jula u Domu omladine Beograda. Prošle godine ste obeležili jubilej – deseto izdanje, sa kakvim planovima i idejama ulazite u novu deceniju Japanizma?

- Prošla je decenija Japanizma i počinjemo ulazak tematski u nešto drugačije događaje u budućnosti. Kao što sam već spomenuo ove godine imamo Japanizam 2018 – Balkan Asia Convention. Naime, nakon svakog Japanizma odrađujemo anketiranje posetilaca iz kojih saznajemo šta ih sve interesuje i u skladu sa time gledamo da prilagodimo buduće događaje. Na veliki broj zahteva da na događajima budu obrađivane i teme koje nisu isključivo vezane za japansku kulturu, stoga Japanizam prerasta u Balkan Asia Convention.

Najavili ste da posetioce očekuje isti format konvencije, ali da će broj obrađenih tema biti proširen. Koje novine donosi ovogodišnji Japanizam?

- Format od četiri dana ispunjena predavanjima, tribinama, radionicama, takmičenjima itd. ostaje isti, ali se promena odnosi na to da će teme biti i iz drugih zemalja Azije.  Interesantno je kako se Azijske zemlje u mnogim aspektima pop kulture prepliću i čine veoma interesantnu celinu.

Kojoj starosnoj grupi se konvencija pre svega obraća svojim sadržajima?

- Naše konvencije posećuju mladi starosne dobi od 16 pa do 27 godina, tj. srednjoškolci i studenti. To su uglavnom mladi, kreativni ljudi željni da upoznaju ljude sličnih interesovanja.

Kako gosti iz Japana reaguju na prijem publike sa ovih prostora?

- Japanci su uglavnom veoma iznenađeni činjenicom da već toliko dugo postoji jedan takav događaj. Naravno, anime konvencije nisu ništa novo kod njih, ali je veliko iznenađenje kada postoji jedna velika kod nas, a da pride u regionu maltene ne postoji mnogo distributera anima i mangi.

Osim poklonika japanske pop-kulture i posetilaca iz prethodnih godina, šta može da privuče publiku koja do sada nije bila u prilici da se sretne sa tematikom Japanizma?

- Konvencija Japanizam ima zaista veliki broj sadržaja koji mogu biti interesantni posetiocima. Tu je pre svega izložba radova domaćih i stranih autora na temu događaja Božanstva Azije, ali i na slobodnu temu. Za one koji vole bioskop, tu će biti projekcije filmova. Za one koji vole video igre, kao i svake godine, imamo takmičenja u video igrama tokom svih dana događaja. Za one koji vole da troškare tu je neizbežni prodajni sajam rukotvorina i svega onoga što je interesantno našim posetocima. Sa druge strane, imamo dosta onih koji vole muziku, pa će za njih biti održana i SoA žurka prvog dana. Naravno, ono što možda najviše interesuje posetioce je kosplej takmičenje koje se održava poslednjeg dana.
 
PROGRAM JAPANIZMA 2018: ovde

Izvor: DOB

Svetski poznata bluz gitaristkinja i pevačica Ana Popović, u sklopu turneje na kojoj promoviše trostruki album Trilogy, stiže i u svoj rodni grad! Na koncertu, koji organizuje Dom omladine Beograda, u saradnji sa BELEF-om i pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, nastupiće u petak, 6. jula od 21 čas u Bašti SKC-a. Beogradska publika biće u prilici da uživo čuje najambiciozniji projekat u dosadašnjoj karijeri ove istaknute bluz muzičarke, uz pratnju ritam sekcije iz Teksasa. Ulaznice su dostupne na Blagajni Doma omladine Beograda i preko EVENTIM mreže, po pretprodajnoj ceni od 1200 RSD.

Opširnije...