Grupa Orthodox Celts će ponovo okupiti svoju vernu publiku da zajedno proslave Dan Svetog Patrika! Omiljeni “sprski Irci” vraćaju se u omiljenu koncertnu salu i 17. marta u Amerikani Doma omladine održaće veliki beogradski koncert, na kojem će izvesti dobro poznate hitove iz svoje duge i uspešne karijere, ali i započeti obeležavanje 30. rođendana benda. Ulaznice su u prodaji na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn, po ceni od 1200 RSD.

Kako teku pripreme za koncert u Domu omladine Beograda?

Aca Seltik: Odlično! Sve je pod kontrolom i mogu da kažem da smo konačno u mogućnosti da se radujemo pogledu u skoriju budućnost. Donedavno, sve je ipak bilo pod znakom pitanja i vrlo nejasno, sada je već sve mnogo izvesnije i, naravno, kad se vraćate u svoje prirodno okruženje, a to su, u našem slučaju, bina i nastupi uživo, onda je sve mnogo opuštenije.

Iz dobro poznatih razloga, prošle su 3 godine bez tradicionalnog koncerta Kelta za Dan svetog Patrika, da li spremate neka posebna iznenađenja za publiku željnu da vas čuje i vidi uživo? Kako će biti koncipiran koncert?

Aca Seltik: Ah, to je večito pitanje. Ovo je praznik koji ima svoj poseban ritam i koji apsolutno ne zavisi ni od čega sa strane. Pa, čak ni od set liste u tolikoj meri. Ono što je izvesno je da postoji takozvani aksiomski deo od nekih 15-20 pesama koje, prosto, moraju da budu izvedene na ovom koncertu. Promenljive u ovoj jednačini čini nekoliko pesama koje izvlačimo iz “šteka” specijalno za ovu priliku, pošto tom opusu prirodno pripadaju, a iznenađenja čine par pesama koje ćemo ipak, za sada, ostaviti pod oznakom “top secret“, tek toliko da ne pokvarimo iznenađenje. Ali, kakvih pesama!

Nastupom u Domu omladine započinjete i obeležavanje 30. rođendana benda – kada pomislite na tri decenije staža Kelta, šta je ono najvrednije što pamtite i što vam najviše znači u karijeri?

Aca Seltik: Pamtim sve! Svaki nastup, svaki put, svako koncertno mesto… A najvrednije je to što smo ostali normalni, što nismo umislili da smo neke “zvezde”, što i dalje teramo našu priču, onako, tvrdoglavo i beskompromisno. Uostalom, sve to može da se podvede pod jednu reč – sloboda! Slobodni smo da radimo ono što volimo onako kako želimo, a da usput možemo da idemo i na pijacu i da se vozimo gradskim prevozom i da budemo ono što jesmo i na bini i van nje. A to je luksuz koji retko ko ima.

Šta je “tajna” vašeg uspeha kod publike? Dobra muzika je svakako preduslov, ali nemaju svi bendovi tako verne fanove i publiku koja je toliko posvećena i koja se podmlađuje – kako vi gledate na to?

Aca Seltik: Nije to neka tajna. To je pitanje poverenja. Naravno, ovo je sublimat raznih stvari spakovanih u ono što se zove pesma ili album, od ideje, preko teksta i muzike, do produkcije, video spota i imidža, ali ako vam ne veruju kad im nešto kroz tu pesmu ili album poručite – ćao! Frontmen zna da je dobar i da je bend dobar onda kada mu publika veruje u svaku izgovorenu reč. A ja nisam tip koji će da se folira i da laže publiku, a još manje da glumata. Ako otpevam nešto budite ubeđeni da to i mislim!

Dugačka i uspešna karijera je za vama, a kakvi su planovi za budućnost? Spremate li novi album? Gde će publika još moći da vas čuje ove godine?

Aca Seltik: Posle svega što se izdešavalo u poslednje tri godine, planovi se svode na svirati, svirati, i još svirati. Ima podosta već zakazanih koncerata, neka mesta dobro poznajemo, ali, verovali ili ne, ima mesta u kojima ćemo sada prvi put svirati. I to je ono neverovatno i oduševljavajuće, da i posle 30 godina na bini još ima mesta za prvi put! A što se albuma tiče, biće ga! Konačno smo došli do toga da izbacimo pravi Live album. Mislim, bend koji važi za jedan od najboljih bendova uživo a da nema Live album! Stvarno besmislica. E, zato izlazi naš koncertni album kojim ćemo krunisati tridesetogodišnjicu rada i to samo i isključivo kao vinilno izdanje! Ploča i ništa drugo! Pa, k’o u stara dobra vremena, ko ima gramofon…

Publika u Srbiji voli irsku muziku i kulturu, šta su, po vama, spone naše dve kulture, tradicije, naroda…? Odakle toliko osećanje bliskosti sa kulturom zemlje koja nam nije geografski bliska?

Aca Seltik: E, to su stvari koje ne mogu da se objasne racionalno. Svakako, ja duboko verujem u zajednički koren iz koga smo proistekli i jedni i drugi. Uostalom, većinu mesta u Srbiji su osnovala Keltska plemena, čiji je deo nastavio svoj put ka Bretanji, Irskoj, Škotskoj, Velsu… Mali Skordisci su ostali ovde, a Veliki Skordisci (čitaj: Asteriks i Obeliks, ili, kako su se u prvom izdanju na našem jeziku zvali, Zvezdoje i Medoje, i bejahu stari Sloveni) su otišli dalje na zapad da bi tamo izgradili sve ovo što danas poznajemo pod zajedničkim imenom Keltska kultura. Nepobitno je da se jedan deo naših predačkih korena nalazi pod imenom Skordisci, i da je ugrađen u naš DNK. E, taj deo našeg potpražnog sećanja prepoznaje arhetipski zvuk i reaguje na njega. Neko burnije, neko manje burno, ali reaguje. Meni bolji dokaz od toga ne treba. Plus, ceo rokenrol je proistekao iz Irske muzike na ovaj ili onaj način, naravno, uz još poneku primesu drugih muzika sveta, i samim tim dao osnovu popularnoj muzici. Kad sve to saberete, eto odgovora.

www.domomladine.org

Svoj novi film na FEST-u predstavio je znanac ovdašnje publike, reditelj Paolo Đenoveze koji je na beogradski festival došao sa filmom "Superheroji".

- Treći put sam na FEST-u, uvek su me prihvatali veoma lepo, naročito publika, koja je zainteresovana za italijanski film, rekao je poznati reditelj.

Novi Đenovezeov film koji je pun emocija dolazi u pravo postepidemijsko vreme.

- Sigurno posle pandemije sve ima potpuno drugačije značenje, ovo je film o vremenu, o prolaznosti vremena, o isteku vremena. Vreme je tokom pandemije bio najvažniji element. Sa jedne strane vreme nam je bilo oduzeto, a sa druge strane, nam je bilo poklonjeno da se bavimo nekim drugim stvarima na koje nismo navikli, rekao je Đenoveze pred novinarima

- Ne postoji apsolutni recept, magično rešenje, kako izdržati u jednom partnerskom odnosu, to je  stvar svakog para. Ono što je najvažnije, po mom mišljenju, između dvoje ljudi je poštovanje.

Glumac Flavio Parente ima sporednu ulogu u "Superherojima" i igra kolegu glavne junakinje, upitan o radu sa Đenovezeom kaže da je on kreator osećaja slobode.

- Moja percepcija iz vremena snimanja filma je vezana za slobodu. On nam je davao slobodu u odnosima sa kolegama i stvorio je samim tim alhemiju i jednu ljudsku dimenziju. Mi smo se međusobno družili, ali na samoj sceni je postojala jedna krajnje humana iskra. Osećanje slobode koje je kanalisano veoma precizno.

Odgovarajući na pitanja novinara Đenoveze je rekao da se ovaj  emotivni film nije desio tek tako.

- Dugi  niz godina sam želeo da snimim ljubavni film, ali me je sprečavala pomisao "čemu snimati milionitu ljubavnu priču" jer to je najeksploatisanija tema u svetskoj kinematografiji. Moja glavna ideja je bilo vreme, prolaznost vremena, jer  sam lično opsednut prolaznošću vremena, ali ko nije, rekao je Đenoveze na konferenciji i dodao:

- I tu sam ideju spojio sa ljubavnom pričom. Ljubavna priča se odvija sa stanovišta prolaznosti vremena, kako vreme uništava partnerski odnos, kako udaljava partnere i suprotno - kako nekad jača partnerski odnos i samu ljubav. Ovo nije jedan film, već dva filma, prvi deo je prvih 10 godina, drugi deo period nakon toga. Kroz montažu smo alternirali ove momente tako da smo pokazali kako se ljubav, ljubavni odnos, svađe, rasprave smenjuju, kazao je Paolo.

Govoreći o superherojima danas reditelj je rekao:

- Kroz kinematografiju znamo da su superheroji Betmen, Supermen, Spajermen... Svi imaju jednu zajedničku osobinu, svi su posebni jer čine dobro drugim ljudima, a ne traže ništa za uzvrat. Smatram da su danas superheroji obični ljudi koji to isto rade, čine dobro ne tražeći ništa za uzvrat.

FEST je Paola Đenovezea odvojio od rada na novom filmu za koji se nada da će takođe biti prikazan na FEST-u:
 
- Zahvalan sam FEST-u i njegovom direktorima, posebno Jugoslavu (Panteliću) što ste me pozvali i hvala vam što održavate ovaj festival živim, jer je ovo jedini pravi način da se filmska umetnost prikaže u celom svetu, rekao je Đenoveze i istakao:

- Upravo sam završio montažu fima "Prvi dan mog života",  tokom leta ćemo ga potpuno završiti, pa možda gostujem sa sledećim filmom ponovo, zaključio je Paolo Đenoveze.

Nikola Đuričko o danima kada je trčao uz stepenice "Marakane" i sanjao da bude atletičar: Pamtim kako su mi se tresle noge u autobusu nakon treninga- Naš proslavljeni glumac Nikola Đuričko kao dete bio je fasciniran atletikom. Svoju ljubav prema kraljici sportova pretočio je u treniranje, a kasnije i u društvenu igru "Atletika" koju je osmislio, kako bi prikazao svu raznolikost disciplina i simulirao uzbuđenje atletskih mitinga. I sam se oprobao u gotovo svim disciplinama, a omiljena mu je višeboj koju će sa uživanjem da prati na predstojećem dvoranskom Svetskom prvenstvu u atletici koje se održava u Beogradu od 18. do 20. marta. Kako sa porodicom trenutno živi u Los Anđelesu, gde gradi inostranu karijeru, spektakl u Areni gledaće putem direktnih prenosa i društvenih mreža.

"Ne znam kako će to da izgleda zbog razlika u vremenskim zonama, ali pratiću reportaže, snimke, sve do čega budem uspeo da dođem. Volim atletiku i Svetsko prvenstvo je nešto što se ne propušta, pogotovo kada se održava u mom rodnom gradu," kaže Đuričko. Do sedmog marta će trajati mogućnost da se srpski atletičari kvalifikuju za učešće, i sve su prilike da će publika moći na delu da vidi nove nade naše "kraljice sportova" uz imena koja su poznata širom sveta. "Ivana Španović je uvek bila najbolja kada je najvažnije. Siguran sam da će tako da bude i ovog puta i navijam za nju. Svima u timu Srbije šaljem veliku dozu podrške, uz citat Majkl Džordana koji me najviše motiviše: Počinje sa teškim i napornim treninzima, a završava se sa šampanjcem!"

Kada se kaže "atletika" koja je vaša prva asocijacija?

Olimpijske igre, trčanje počasnog kruga sa zastavom, umorni brzohodač koji poslednjim atomima snage završava svoju trku, bosonogi Abebe Bikila kako pobeđuje maraton, Jusein Bolt koji usporava na 100m i ipak obara svetski rekord...

Da li ste bili u situaciji da se lično oprobate u nekoj od atletskih disciplina?

Atletiku sam trenirao godinu dana tako da nisam imao disciplinu, nego neki opšti trening. Probali smo skoro sve sem skoka sa motkom. Mislio sam da sam idealan za srednje pruge, ali to je bilo samo moje laičko nadanje. Pamtim najviše trčanje uz i niz tribine ''Marakane'' i kako su nam se tresle noge posle treninga meni i bratu u autobusu.

Koji disciplinu najviše volite da ispratite, a koja vam je najizazovnija?

Sve discipline imaju svoje zanimljivosti, ali ako moram da biram, onda bi to bio višeboj. Meni se čini da je najizazovnija - skok motkom, a moguće da je to zaostavština Segeja Bupke na moju generaciju.

Autor ste društvene igre „Atletika“ koju ste posvetili deci sa ciljem da na lak i zabavan način upoznaju osnove atletskih disciplina i njihova pravila. Šta je bilo presudno u Vašoj odluci da baš ovaj sport popularizujete među decom?

Pravio sam "bord gejm" sa temom atletike još kao klinac. Voleo sam uzbuđenje atletskih mitinga i veliku raznolikost disciplina i želeo sam da to prenesem u igru. Tu moju staru igru sam usavršavao desetak godina sa prijateljima i na kraju sa mojom decom. Činilo mi se da smo našli pravu formu i jednostavnost, a da barem delimično simulira uzbuđenje atletskog mitinga. Izdavačka kuća Vulkan je podržala moju ideju i tako je nastala ''Atletika''.

Kako je tekao proces osmišljavanja koncepta igre i da li ste uspeli da dođete do povratnih reakcija najmlađih?

Moja je želja bila da igru može da igra cela porodica od 6 do 76 tako da nije samo za decu nego igra za decu i matore zajedno. Nažalost, nemam povratnih informacija kako se najmlađima dopada ali niko se nije ni zvanično žalio tako da biram da verujem da se ljudima sviđa, zaključuje Nikola.

Izvor: NMT

Milutinu-deo prvi“ po knjizi Danka Popovića, a u režiji Egona Savina, održana je danas u foajeu Zvezdara teatra. O monodrami, u kojoj lik Milutina tumači Nenad Jezdić, a čija premijera je zakazna za 11. novembar, pričali su reditelj, glumac, kao i direktor Zvezdara teatra, Duško Kovačević. Komad je nastao po knjizi Danka Popovića „Knjiga o Milutinu", koja je najčitanija knjiga posleratne srspke književnosti. Objavljena je 1985. godine, imala je tiraž od čak 40 izdanja i prodata je u više od 500.000 primeraka. U svojim razmišljanjima, Milutin, običan seljak iz šumadijskog sela Koštunići, otvara niz pitanja koja nam ukazuju na besmisao rata. NJegova razmišljanja nas upućuju i na to da su u ratu i pobednici i pobeđeni – gubitnici.

- Milutin i njegovo žitije je toliko sadržajno, tačno, da nema šta da se doda. A toliko je važno da se svi naši Milutini, svi koji se nalaze u porodičnim albumima, porodičnom trajanju, da se ta paradigma oživi. Milutin je paradigma istinskog patriotizma, istinske hrabrosti i junaštva. I postavljam pitanje dostojnosti da ja to igram. Sveprisutna mi je sumnja u glavi da li sam uopšte dostojan da makar i tih sat i nešto na sceni budem Milutin Ostojić -  rekao je glumac Nenad Jezdić.

Reditelj Egon Savin je istakao da je dobar osećaj kada ne morate publici da prepričavate ono što ste napravili, jer je sve napisano u knjizi.

- Kroz rad na ovoj adaptaciji prisetio sam se svog detinjstva, na televiziji Dnevnik i neki političari koji odlaze na grob Neznanom junaku. Uvek sam se pitao ko je on , zašto je neznan i nepoznat. Posle čitanja Milutina sam rekao – to je taj neznani junak!Toliko neobrazovan, a toliko plemenita ličnost, koja je arhetip jednog naroda. Osećate ga kao najbližu rodbinu, a opet mu se divite kao heroju. Jezdić je uradio veličanstven posao, otvorio je dimenziju ogromne plementosti i osećajnosti. Mislim da je napravio ulogu koja će se pamtiti.“, istakao je reditelj.

Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra, objašnjava da je predstava monodrama, ali više nalik filmu, jer glumac u svojoj ispovesti putuje kroz tri rata, dva Balkanska i Prvi svetski rat.

- Jezdić priča priču koja je opšte mesto našeg stradanja, izuzetno potresna priča o čoveku koji je prošao golgotu povlačenja preko Albanije i vraćanje kući gde zatiče majku i ženu koje ga jedva prepoznaju. Neverovatno uzbudljiva, opominjuća, tragična, potresna i katarzična priča o događajima koji ne smeju da se ponove. "- rekao je Kovačević

Scenografiju i kostime za novi komad radi Vesna Popović, kompozitor je Bora Dugić, a adaptaciju teksta potpisuje sam reditelj, Egon Savin. Nakon premijernog izvođenja, koje je simbolično zakazano 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, reprize „Knjige o Milutinu“ biće 12, 18. i 19. novembar.

IZVOR: ZVEZDARA TEATAR