U sklopu aktuelne izložbe „Mortui vivos docent – Kad mrtvi uče žive: Milovan Milovanović i njegovo doba“ u četvrtak, 2. novembra 2023. godine, u 18 časova, stručno vođenje će održati autori dr Slobodan Nikolić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike. Nakon stručnog vođenja, od 19 časova, dr Slobodan Nikolić će održati predavanje na temu „Milovan Milovanović i srpska stručna sudskomedicinska terminologija“. Ulaz slobodan. Oduvek se težilo da se napravi srpska stručna medicinska terminologija. Međutim, to je bilo suprotno preporuci Vuka Karadžića: ako za neki pojam ili pojavu mi kao narod nemamo svoju srpsku reč, onda je ne treba ni izmišljati, jer narodu taj pojam očigledno nije ni potreban.

Potpuno suprotno onome za šta se zalagao između ostalih i Jovan Sterija Popović. Milovanović je smatrao da sudskomedicinska stručna terminologija, ali i anatomska i patologijska, treba da bude narodna, odnosno da ti izrazi moraju biti srpski, kako bi ih razumeli i laici - osobe koje se ne bave medicinom i kojima je medicina kao struka strana. Pod Milovanovićevim uticajem i danas postoje "srpski narodni medicinski izrazi" koji se koriste u sudskomedicinskim stručnim izveštajima, ali koje danas niko ne razume, ni lekari drugih specijalnosti ni laici. Te reči danas koriste lekari specijalisti sudske medicine, ali isključivo za međusobno sporazumevanje. Milovanovićevi "srpski" izrazi i stručni pojmovi zvuče anahrno i kao strane reči.  
 
Stručno vođenje kroz aktuelnu izložbu „Mortui vivos docent – Kad mrtvi uče žive: Milovan Milovanović i njegovo doba“, u subotu, 4. novembra 2023, u 12 časova, će održati dr Slobodan Nikolić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike. Ulaz slobodan.

Prvi put u Muzeju nauke i tehnike na eksluzivnom Koncertu barokne muzike za orgulje, hor i orkestar koji će biti održan se u subotu, 4. novembra 2023. godine, u 20 časova, na sceni će biti 40 izvođača.

Ovaj veliki projekat predstavlja retku priliku u kojoj zajedno nastupaju solisti, hor i orkestar uz prave orgulje. Ulaz slobodan.

Program :
 
1. J. S .Bach: Koncert za orgulje u a-molu, BWV 593
2. A. Vivaldi: Koncert za violinu i orgulje  u d-molu, RV 541
3. A. Vivaldi: "Gloria", RV 589
 
Na orguljama će kao solista nastupiti Olga Đorđević koja je u Muzeju nauke i tehnike održala do sada više od deset koncerata. Pored nje, u Vivaldijevom "Koncertu za violinu i orgulje", nastupiće violinista Dragutin Mladenović zajedno sa gudačkim orkestrom. Sledi Vivaldijeva "Gloria'', u kojoj pored hora i orkestra nastupaju solisti: Gordana Gavrilović - sopran, Jasmina Mihajlović - sopran , Bojana Sretenović - mecosopran.
Dirigent: Milica Tišma
Koncertmajstor: Dragutin Mladenović
Vođa projekta: Olga Đorđević
Organizator: Daniela Pejović.

Hor i orkestar namenski su formirani za ovaj koncert.

Orgulje, impozantan i najloženiji muzički instrument, Muzej nauke i tehnike dobio je na poklon od rimokatoličke crkve Sv. Petra Apostola u Beogradu, 2010. godine. U Jezuitskoj univerzitetskoj crkvi u Beču, orgulje „Kaufman“ su izgrađene 1926. godine i bile u upotrebi dugi niz godina pre nego što su stigle u Beograd, a izgradio ih je Johan M. Kaufman, bečki graditelj orgulja. Kao oblik zaštite nematerijalne kulturne baštine u muzeološkoj teoriji nazvane „zaštita kroz upotrebu“, u Muzeju nauke i tehnike ove izuzetno vredne orgulje koriste se za koncertna izvođenja.

Ulaz na koncert iz Skender-begove 51.

Biografije i fotografije umetnika se nalaze na linku https://we.tl/t-jvp2CKUTZk

***

Stalna postavka „Medicina u Srbiji kroz vekove“, u sastavu Muzeja nauke i tehnike, na adresi Džordža Vašingtona 19, u Beogradu, od 1. novembra 2023. godine ima izmenjeno radno vreme:
Utorkom i sredom: od 11 do 16 časova;
Četvrtkom od 13 do 19 časova;
Petkom i subotom od 11 do 16 časova;
Nedeljom i ponedeljkom je zatvoreno za posetioce.

Stalna postavka „Medicina u Srbiji kroz vekove“ nalazi se u zgradi beogradske bolnice izgrađene u 19. veku, u ulici Džordža Vašingtona 19. O dijagnostikovanju i lečenju različitih bolesti svedoče skeletni ostaci, patološki preparati, medicinski instrumenti, uređaji i aparati. Na izložbi se može otkriti po čemu se razlikuju stari hirurški instrumenti od današnjih, ko je osnovao prve bolnice u Srbiji, čemu su služile „magijske formule″, kako se davala transfuzija krvi u prošlosti, kako se lečila tuberkuloza pre otkrića lekova protiv Kohovog bacila i dr. Takođe, može se saznati i zašto se 19. vek smatra zlatnim dobom medicine, kada je u medicinsku praksu u Srbiji uveden penicilin, ko je izvršio prvu operaciju srca u Srbiji, zašto se prva beba iz epruvete rodila u Engleskoj. Izložba pruža mogućnost posetiocima da steknu saznanja o najzaslužnijim srpskim lekarima koji su baš u ovoj zgradi, današnjem sedištu Srpskog lekarskog društva, lečili bolesnike primenom novih lekova i operativnih metoda. Najstariji eksponat na izložbi je lakatna kost Kromanjonca sa lečenim prelomom, koji je živeo pre 7 000 godina.

Postavka „Medicina u Srbiji kroz vekove“, fond nekadašnjeg Muzeja srpske medicine Srpskog lekarskog društva, formirana je 1955. godine i nastala je zahvaljujući poklonima lekara i njihovih porodica, zdravstvenih ustanova i Medicinskog fakulteta u Beogradu. Zbirku čine raznovrsni predmeti – rimski hirurški i kozmetički instrumenti i farmaceutski pribor iz arheološkog nalazišta Viminacijum, humani skeletni ostaci iz različitih arheoloških nalazišta u Srbiji, zubarska ordinacija iz 19. veka, anatomski modeli, histološki preparati, medicinski instrumenti, aparati i oprema, lični predmeti lekara i dr.

Postavka u Džordža Vašingtona 19 može se obići besplatno i bez prethodne najave.

U prilogu se nalaze vizuelno rešenje Baroknog koncerta i fotografija postavke „Medicina u Srbiji kroz vekove