Na poznatnom koncertnom serijalu Musicology Barcaffè Sessions, koji se od ove godine proširio na region, u Beogradu će ovog marta nastupiti dva izvođača koje smo dugo iščekivali. Njih spaja nesvakidašnja kombinacija talenata, virtuozno sviranje bas gitare i moćni glasovi, a apsolutno uživanje u koncertima ova dva muzičara upotpuniće najfinija Barcaffè espresso kafa.Richard Bona će, sa svojim petočlanim bendom, održati čak dva koncerta u kultnom klubu Bitefartcafe, 10. i 12. marta, čime će i otvoriti prolećno izdanje Musicology Barcaffè Sessions koncertnog serijala. Samo dve nedelje kasnije, 26. marta, na istoj sceni, publici će se predstaviti i sjajna Nik West.
Ovenčan je najznačajnijim nagradama i priznanjima, kao što su „Gremi“ i „Victoires du Jazz Award“ za najboljeg internacionalnog umetnika 2004, a svirao je i snimao sa velikanima poput Majk Sterna, Džordž Bensona, Pet Metinija, Čake Kan, Stiv Geda, Džon Ledženda i mnogih drugih.
Richard Bona se rodio u malom selu u Kamerunu, u muzičkoj porodici, pa je bavljenje muzikom za njega bio prirodan put. Kao četvorogodišnjak, počeo je da svira balafon, a kako nije bio iz imućne porodice, sam je pravio svoje instrumente. Napravio je i svoju prvu gitaru tako što je žice od najlona za ribolov zategao preko starog rezervoara motorcikla. Kako sam kaže, džezom je počeo da se bavi iz finansijskih razloga, nakon što je vlasnik jednog lokala od njegovog benda, koji je svirao tradicionalnu muziku, tražio da sviraju isključivo džez i uveo poznatog muzičara u ovaj novi svet. Džez je za Bonu označio i potpuno novi život, iako će kasnije u svojoj karijeri bežati od svrstavanja u bilo koji žanr.
Sa 22 godine, Bona je emigrirao u Nemačku kako bi studirao muziku, da bi obrazovanje kasnije nastavio u Francuskoj. Preselivši se u Njujork devedesetih, Bona je podigao prašinu na tadašnjoj džez sceni i zadivio kolege muzičare i publiku svojom nesvakidašnjom veštinom i talentom. Fanovi ga nazivaju “Afričkim Stingom“, kritičari profesionalcem nad profesionalcima, ali je njegov naelektrisan način povezivanja sa publikom, ono što ga zaista definiše kao istinskog muzičara. Njegov vokal, koji prkosi naporu, žestoka veština kojom dominira bas gitarom, unikatna moć pisanja pesama i mogućnost da savlada gotovo bilo koji instrument samo posmatrajući, pozicionirali su ga kao jednog od retkih afričkih umetnika koji je stekao nedostižnu reputaciju na svetskom nivou.
Ovenčan je najznačajnijim nagradama i priznanjima, kao što su „Gremi“ i „Victoires du Jazz Award“ za najboljeg internacionalnog umetnika 2004, a svirao je i snimao sa velikanima poput Majk Sterna, Džordž Bensona, Pet Metinija, Čake Kan, Stiv Geda, Džon Ledženda i mnogih drugih.
Eksplozivna pojava na bini nije dovoljna da opiše način na koji se Nik West kreće, zadivljuje i šokira masu gde god da nastupi. Ona je pravi čarobnjak na sceni, dok peva, pleše i slepuje po svojoj bas gitari, a takođe je specifična po „čiroki frizuri“ koja je, simbolično – baš u obliku bas ključa. Uz biografiju koja uključuje rad sa Quincy Jones Produkcijom, Prinsom, Glee, Džon Mejerom, Mejsi Grej, Dejv Stjuartom iz Eurythmics i mnogim drugim, Nik West je mnogo više od samo još jednog lepog lica. Njene kolege muzičari, kritičari i publika, smatraju je za jednog od najistaknutijih predstavnika nove funk scene i za naslednicu legendarnog Prinsa, čija je štićenica bila i sa kojim ju je svojevremeno žuta štampa dovodila u vezu.
Poznati muzički novinar Alek Henderson je u Billboard magazinu opisao talenat basistkinje: „Nik Vest je jedan od retkih umetnika 21. veka kojem ne nedostaju ni muzičke ideje ni vituozitet. Ona je mlada basistkinja, koja savršeno poznaje svoj instrument, a svira kao da je inspirisana Markus Milerom.”
Njen talenat je okupirao pažnju i Stiven Tajlera i Leni Krevica, kojima je Nik West postala jedan od omiljenih mladih autora i pojava na sceni.
“Osetio sam energiju te devojke već prvi put kada sam bio u istoj prostoriji sa njom – znao sam da je nešto posebno” – rekao je Tajler.
Fotografije Nik West bile su na naslovnim stranama “Bass Musician Magazine”, “Bass Player”, “Bass Quarterly” (Nemačka) i “Bass Magazine” (Japan). Bila jedan od prvih muzičara koji su svirali na prvom šestožičanom “Fender” basu, a zaštitno je lice njihove nove linije bas gitara “Dimension Bass” (u čijem je razvoju i učestvovala), kao i bas pojačala “Black Beauty” kompanije SWR. Fotografiju koja promoviše taj proizvod, odabrao je lično Marcus Miller.
Uz sve to, Nick West je i osmislila kampanju “Queens of strings” koja pronalazi i pomaže muzičku edukaciju talentovanih devojaka.
Novu dimenziju uživanja u ovim intimnim nastupima doneće svežina arome i dugotrajan ukus Barcaffè espressa. Ostaje samo da se prepustite virtuoznim tonovima u koje će vas povesti Richard Bona i Nik West.
Čekamo vas na Musicology Barcaffè Sessions.
