Koncert konceptualnog umetnika Andreja Tišme koji će se održati 21. jula u 21h, u Brod teatru, Novi Sad. ANDREJ TIŠMA (Novi Sad, 1952) diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu 1976. Od ranih 70-ih bavi se konkretnom poezijom, mejl-artom, pečatnom umetnošću, fotografijom, elektrografikom, a od 80-ih performansom i videom. Od 1996. bavi se digitalnom grafikom i veb-artom, a od 2003. muzikom.
Samostalno izlaže od 1972. (Novi Sad, Beograd, Njujork, Milano, Seul, Minhen, Napulj, San Francisko, London, Budimpešta, Tokio, Bremen), a od 1969. je učestvovao na preko 500 zajedničkih izložbi i festivala u zemlji i oko 40 zemalja sveta. Likovne kritike i eseje objavljuje od 1976. u brojnim listovima, časopisima, na radiju i televiziji. Živi u Novom Sadu i radi kao umetnik, likovni kritičar i kustos. Veb sajt: www.atisma.com
Izvod iz kritike:
Opus Andreja Tišme je bogat i raznosvrstan. Muzika ili kako bi on rekao „zvučni radovi“ su još jedno agregatno stanje ili dimenzija njegove umetnosti, posle vizuelnih radova, performansa, digitalne umetnosti i književnosti.
Ta muzika je, iako posebna grana Tišminog delovanja, ipak deo jednog drveta. To se vidi u stvaralačkom, „kompozitorskom“ postupku i u porukama, to jest stavu. Ovi zvučni radovi su kolaži sastavljeni od semplova najrazličitijih zvukova i muzika - od generalskih naredbi, govora, video igrica, do Baha, arapske muzike, pop roka, trubača i Esme Redžepove, dok su ritmovi i efekti uglavnom Tišmino delo. Korišćenje raznih izvora omogućava autoru izbor najboljih ili, za datu kompoziciju najprikladnijih muzičara i muzika, što je svakako neobična prednost takvog načina rada.
Što se poruke i stava tiče, ova muzika je u punom smislu reči angažovana. Ovi radovi zvuče nekako sirovo, oni su oštra zvučna poruka koju Tišma šalje na adrese svetskih sila i moćnika. Ali, ta žestina, na sreću, nije jedino i najjače sredstvo borbe Andreja Tišme - to su uvek nepobedivi i u savremenoj umetnosti tako retki i samim tim i dragocemni – ironija, sarkazam, to jest duhovitost.
Nikola Glavinić, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2013.
